Beli ubica – kako preživeti zimu na otvorenom?

Sigurni smo da među našim čitaocima ima mnogo onih koji su proveli zimske noći u rovu, straži, pozorničkom sektoru ili na stazi između karaula. Oni će ovaj tekst odlično razumeti, a koristiće i drugima. Dovoljno je na ciči zimi čekati autobus dvadesetak minuta pa da se setimo kakav zima protivnik može biti. Dok ovo čitate hiljade ljudi po zemunicama i rovovima dovijaju se da prežive noć. Njima je posvećen ovaj tekst.

Nisu svi te sreće da se nalaze u pozadini, nekom štabu ili u kabini nekog sistema. Mnogo njih mora biti napolju jer je i neprijatelj budan. A ne spava ni zima; naprotiv, noću je još veća. U ratu se može na mnogo načina izgubiti život. Nije dovoljno što fijuču meci, vrebaju dronovi, dok termobarične bombe u deliću sekunde spaljuju ljude.

Veći deo vremena vojnik provodi ne dejstvujući, odmarajući se ili se nalazeći u pripravnosti. Vremenski uslovi za to vreme ne uzimaju pauzu. Ne zna se šta je veći protivnik – zima ili vrućina. Leti, natovaren opremom, vojnik može pasti u nesvest, dehidrirati, a mogućnosti rashlađivanja i održavanja lične higijene (od koje ponekad zavisi i život) su minimalne. 

Zima ”nudi” druga iskušenja. Čini se da je lakše zagrejati se nego rashladiti, ali šta ako ni za to zagrevanje nema redovnih mogućnosti? Pogledajmo kako o tome promišlja ruska vojska koja ima velika iskustva sa zimom. Zima je isto tako surova u Kanadi, na Aljasci, skandinavskom poluostrvu, u Kini, Indiji, ali ruska iskustva su najslikovitija. Zašto ovo navodimo?

Da, između ostalog, razvejemo tu zabludu kako je Nemce pobedio General zima. Antropolozi su dokazali; ako ostavite jednog Afrikanca i jednog Eskima bez odeće u severnom polarnom krugu, možda bi Eskim izdržao neki minut duže. Ljudska tela, osim boje, nemaju bitnih razlika. Mi smo hometerme. To je anatomija. Sve drugo je pitanje usađenih navika, prilagođavanja i tradicije, a to već zavisi od ljudi.Za zimu jednostavno rečeno, treba biti spreman.

Kako se spremiti?

Postupke za zimske uslove razradili su i definisali naučnici u svim oružanim snagama. To nisu ideje nekog ljubitelja ekstremnih sportova, već plod viševekovnog ratničkog iskustva i moraju se primenjivati, ako borac misli da poveća svoje sanse za preživljavanje. U Novinama ”Armijski zbornik” (br. 2, 2023) koje izdaje Ministarstvo odbrane Ruske Federacije slikovito su prikazana uputstva  koja važe u Oružanim snagama većine vidova i rodova, ali pre svega kopnene vojske. 

Osnovna iskustva

Vojnici na prvoj borbenoj liniji stalno osećaju hladnoću, čak i ako nose toplu odeću. To je prirodna reakcija tela, jer hladnoća sužava krvne sudove i remeti cirkulaciju krvi u celom telu. Što je duže vojnik nepokretan, u sedećem ili ležećem položaju tokom zasede, snajperskog vrebanja ili noćenja u hladnom šatoru, veći je rizik od promrzavanja, pa i težih posledica.

Stoga se svi moraju pridržavati određenih pravila ponašanja koja će pomoći u održavanju normalne termoregulacije i racionalnom korišćenju toplote tela. U Staljingradu su Sovjeti zaticali gomile mrtvih neprijateljskih vojnika koji su bili zbijeni jedan uz drugog pokušavajući da se zagreju. Bili su zavejani. Nije ih ubio metak, već ”bela smrt”, proces tokom kog se čovek uspava lažnim osećajem topline  i izdahne, ugasi kao sveća.  

Prvi korak: kako pravilno disati na hladnoći?

Pluća igraju glavnu ulogu u održavanju termoregulacije. Pravilnim disanjem ona proizvode povećanu količinu toplote, a krv koja prolazi kroz njih deluje kao toplotni provodnik i omogućava telu da se zagreje, a ne da drhti od hladnoće. Krvna mreža je naše centralno grejanje. Ako temperatura vazduha padne ispod -20°C, čak i po vremenu bez vetra, nozdrve se sužavaju, sprečavajući normalno disanje kroz nos. Čovek nehotice počinje da diše na usta, što može dovesti do hipotermije. Nos se najbrže smrzava, pa dobija i promrzline. Pri ekstremnoj hladnoći treba više disati na nos jer će se tako zgrejati. 

Postoji nekoliko jednostavnih tehnika za pravilno disanje u tim slučajevima. Princip je jednostavan: vazduh koji se udiše treba da bude što topliji. Pošto njega napolju nema, mora se disati  kroz nos polako i plitko, jer što sporije vazduh ulazi u telo kroz respiratorni trakt tokom udisaja, to se bolje zagreva. Ako se mora disati kroz usta, razmak između usana treba biti što manji. Još je bolje stisnuti usne i podići jezik na nepce.

Treba disati lagano, jer potpuno punjenje pluća hladnim vazduhom  može dovesti do upale. Ako se vojnik kreće po vetru, onda treba da nagne glavu i češće diše nadole. Pomoći će i dlan ako se stavi preko nosa i usta. I šal kada se omota preko lica neće smetati disanju. Teže se vidi, ali se može disati. Sve ovo, naravno, važi za slučaj da vojnik nije pod vatrom ili da i sam napada. Tada adrenalin čini čuda…

Kako vratiti toplotu, a nema drugih izvora sem sopstvenog tela? Ovi saveti mogu pomoći i građanima; ako se zaluta prilikom izleta ili se neko zatekne u nepredviđenim uslovima (saobraćajna nesreća, nestanak struje, zemljotres, itd), treba imati i ovo na umu: prvo što treba primeniti je plitko disanje. Treba disati intenzivno, ali kratko, kao kod trčanja. Vazduh se unosi oštrim udisajima i izdisajima, pri čemu je veoma važno da se grudni koš što više širi i skuplja. Šta time dobijamo? Izdahnuti ugljen-dioksid više se ne troši, što znači da se njegova koncentracija u krvi povećava. Kada se ona povećava, raste i prenos kiseonika, pa se tako pospešuje i zagrevanje tela. 

To je samo početak problema. Šta s promrzlinama, kako ih izbeći i sprečiti? Promrzline su oštećenja kože. Izazivaju ih dugo mirovanje na mrazu, uska obuća, vlažna odeća, nedostatak kape (oko trećine toplote čoveka isijava upravo glava). Bolesnici i ranjeni još su ugroženiji jer je organizam oslabljen odbranom od bolesti. No, zima ne bira žrtve. Ona napada sve, pa ko je spemniji i upućeniji, taj će bolje proći.

Ekstemiteti

Pisali smo podrobno u tekstu ”Čizma glavu čuva” koliko su stopala važna. Ekstremiteti su najugroženiji deo tela, a stopala i prsti na rukama su na prvom mestu. Ruke možete staviti u džepove, ali s nogama je drugačije. Zimska obuća mora biti većeg broja, ne samo zato što treba navući dva ili tri para čarapa, već i zbog cirkulacije vazduha i pritiska na venski sistem. Iskustvo je pokazalo da uske, tesne cipele mogu vrlo brzo izazvati smrzavanje koje pak dovodi i do gangrene.

Ako su čarape pocepane, mokre, ili nema rezervnih, treba se setiti viševekovnog načina koji se doskora primenjivao – ”šuferice”: omotati pažljivo suvom tkaninom stopala, uz obavezno stavljanje obloga. Njih treba, ako je moguće, češće menjati. Mogu pomoći čak i novine. Njih su nemački vojnici, pre polaska na Istočni front, dobijali kao obavezan deo opreme. Novine stavljene ispod čarapa ili na grudi takođe pružaju značajnu zaštitu.

Nisu samo noge ugrožene. Treba izbegavati brisanje sekreta iz nosa rukavicom po hladnom vremenu. To vojnik radi mahinalno, jer se vazduh već na nozdrvama kondenzuje. Posle dva dana, koža ispod nosa može se oljuštiti, a lako se stvori ekcem koji ne zarasta na toj temperaturi. Njega treba tretirati bilo kojom kremom. Impetigo, gnojna kožna lezija, dobro zarasta samo na suncu. Promrzli vojnici izgledaju kao da su ”izgoreli” na sunčanju. Prsti se najbrže smrzavaju, pa bez toplih rukavica za kratko vreme dolazi do promrzlina. I one se ohlade, pa ih treba zagrejati, ali kako? Rukavice stavljene na izduvnu cev neće se zagrejati, već će postati vlažne. Najbolje je pažljivo ih staviti na motor u radu. 

Prespavati zimsku noć

Kako preživeti noć na niskim temperaturama? Čovek mora, kad tad, da osnaži telo snom. Ako se noći napolju, najpre treba izabrati mesto za bivakovanje, što je moguće zaštićenije od vetra. Već i lagan povetarac pojačava hladnoću. Najpogodnija mesta su gusta šuma ili mala udubljenja. Treba Izbegavati proplanke, ivice šuma i brda, između ostalog i zbog toga što će se vojnik ili vojnici naći na uvidu neprijatelju jer ni on, kao ni zima, ne miruje.

Ako je sneg plitak, treba ga očistiti do zemlje pa onda naložiti vatru. Ako je dubok, napraviti ognjište na platformi od vlažnih trupaca. Drva za ogrev treba skladištiti da traju celu noć. U područjima bez drveća, sa vrećom za spavanje koje se sada prave od izvanrednih, lakih izolacionih materijala koji stvaraju mikroklimu, treba prenoćiti u snežnoj jami iskopanoj u nametu snega ili u dubokom sloju manje ili više zbijenog snega. 

Ključno je zapamtiti: što je jama dublja to je toplija. Pogodnu snežnu jamu mogu iskopati jedna ili dve osobe, ali i veća grupa može iskopati rupu, pokrivajući je skijama kao konstrukcijom i komadima cerade ili šatorskog krila. Već na metar, do metar i po dubine temperatura je stabilnija. Brdsko-planinske jedinice su posebno za to uvežbane, pa mogu napraviti i snežnu kućicu (iglo) u kojoj će se grejati čak uz samo jednu sveću.  

Nikako ne treba spavati u mokroj odeći, jer tada telo troši toplotu na njeno sušenje i, što je još gore, vreća za spavanje kvasi se iznutra. U tim uslovima ne može se ni zaspati, pa će to još više izmoriti i ugroziti telo. Najbolje je presvući se. Naravno da je to lakše reći nego uraditi, ali pravilo mora da propiše onako kako treba da se postupi.  

Vatra – saveznik i neprijatelj

Kako zapaliti vatru ili dobiti pijaću vodu na niskim temperaturama? Za potpalu koristiti suve, tanke grane. Za održavanje vatre služe deblje grane, po mogućnosti već polomljene sa drveta. Ako nema šibice ili upaljača, onda sipati barut na papir i zapaliti ga pomoću kratkog spoja baterije prenosnog radija ili izazivanjem varnice pomoću metala ili kamena. Primitivno? Da, ali će pomoći.

Ako je šta kod snega dobro, to je što ne morate brinuti za pijaću vodu, ili posumnjati da je izvor zatrovan ili zaražen. Dobija se destilovana voda, ali ne može se samo tako piti. Nju treba samo malo posoliti. Planinari znaju da i prstohvat pepela dobro dođe. Zašto vatra može biti i neprijatelj? Ne zato što će je neko videti ili što može zapaliti nešto. Ko je pokušao na planini ili logorovanju da spava uz vatru, zna da se nije naspavao. Jedna strana se greje, druga smrzava, pa se vojnik okreće svakih petnaest minuta i od odmora nema ništa. Nikad dva dobra zajedno.  

Šta jesti?

Ovo nije gastronomsko pitanje. Hrana jeste jedan od načina unošenja energije. Šta jesti po ledenom vremenu? Toplota je upravo ono što je osobi potrebno po hladnom vremenu, a ona se dobija termogenezom. Termin se odnosi na proces kojim telo sagoreva kalorije iz hrane. Ovaj proces proizvodi toplotnu energiju koja zagreva telo. Termogeneza se može poboljšati konzumiranjem hrane bogate složenim ugljenim hidratima.

Ova kategorija hrane uključuje ne samo žitarice kao što su pirinač, heljda i ovas, već i krompir i sočivo. Zbog sadržaja vlakana, ova hrana se dugo vari, što zahteva značajnu količinu energije. Energija koja se oslobađa tokom razgradnje složenih ugljenih hidrata, zauzvrat, zagreva telo. Štaviše, ova hrana pruža dugotrajan osećaj sitosti. Stoga je činija ovsene kaše, toplog čaja ili kafe idealan zimski doručak koji će vas zagrejati pre nego što rano ujutru krenete na hladnoću. 

Topli napici

Iako se kafa i čaj tradicionalno piju topli, njihov efekat zagrevanja ne potiče od toga, već od kofeina, flavonoida i katehina koje sadrže, a koji stimulišu i poboljšavaju termogenezu. Naučne studije su pokazale da ishrana bogata proteinima više podstiče termogenezu nego ishrana bogata ugljenim hidratima ili mastima. Izvori proteina uključuju nemasno crveno meso, živinu, jaja i orašaste plodove.

Čorbe su kombinacija hrane koja može biti veoma hranljiva i dugo zadržati toplinu. One su riznica zagrevajućih supstanci: meso i čorba, korenasto povrće (cvekla), složeni ugljeni hidrati (krompir), vlakna (kupus ih ima u izobilju) obilno začinjene biberom. Pored toga, obično se jedu vruće. Štaviše, čorba, posebno ona napravljena od mesa i žitarica, jeste jelo od više sastojaka koje se dugo vari. Jedenje čorbe za večeru pomoći će da bude toplo tokom cele noći. 

Vratimo se glavnom savetu: zimu ne treba dočekati nespreman. Ko je stigao do kraja ovog teksta, sigurno je svoje iskustvo, bilo građansko ili vojno, obogatio nekim novim saznanjem. Rekosmo, zima ne bira već udara po svima. Sačuvaće se samo oni spremni i obučeni.