Vanzemaljac iz Sovjetskog Saveza: kosmonaut koji se vratio u zemlju koje više nije bilo

U ovoj priči svi detalji su provereni i, koliko god to neobično izgleda, tačni. Iz Sovjetskog Saveza stizala su nam razna čuda. Ovaj događaj se izdvaja po tome što je stigao s neba, odnosno iz kosmosa. Ne bi trebalo mnogo da nas to iznenadi s obzirom na to da su se Sovjeti prvi vinuli u kosmos, s nizom drugih unikatnih rekorda (prva kosmička dvojna, pa trojna posada, prvo leonovanje, prva žena u kosmosu, itd, itd). Od njih nam je stigao i rekorder u trajanju boravka u svemiru – ni kriv ni dužan. Takoreći – nužni smeštaj u orbitalnoj stanici. 

Pogledajmo najpre ko je junak ove priče. Sergej Krikaljov (Серге́й Константи́нович Крикалёв) je veliko ime svetske kosmonautike. Rođen je 27. VIII 1958. godine u Lenjingradu. Od oktobra 2005. do juna 2015. godine u svemiru je proveo, u šest navrata, ukupno 803 dana (dve godine i dva i po meseca), što je do sada neprevaziđen rekord. No nije samo to u pitanju.

On je nosilac ordena heroja Sovjetskog Saveza (1989) i drugi heroj Ruske Federacije (1992), jedan od četvorice koji su poneli dvostruko herojsko zvanje od dve države, i pri tom je jedini još živ. Pored niza naučnih titula i stepena, građanskih zvanja i rekorda (svetski rekorder u letu na jedrilicama), on je još po nečemu unikatan, a to je način na koji se i kada vratio na Zemlju. 

Kako do sada niko o tome nije napisao dramu ili snimio film, ostaje posebno pitanje jer svi, ali baš svi detalji ove uzbudljive storije podsećaju na odličan SF film. On je postao poslednji građanin SSSR (!) U kosmosu je, kako vidimo, sve moguće. Tako je i jednu ekipu kosmonauta koju je predvodio Komarov ispratio Hruščov, a dočekao Brežnjev 1964. godine… avionom u kome je nekoliko dana kasnije poginula na Avali visoka sovjetska delegacija.

Dok je Sergej (s mnoštvom nadimaka, jednim od hobija Rusa – Серёжа, Серёга, Серж, Сергуня, Серёня, Гуля, Гуся) bio na kosmičkoj stanici ”Mir” (Орбитальный комплекс Мир) njegova zemlja se raspala. Počeo je kafkijanski zaplet! Rečeno mu je da zemlja koja ga je poslala u svemir više ne postoji. Dok je u Moskvi ključalo, svemirska stanica je nastavila spokojno da kruži, postavši Serjožin dom i poslednji delić Sovjetskog Saveza. Pre samo četiri meseca on je poleteo s Bajkonura, s namerom da u svemiru bude pet meseci. Za duže nije bio pripremljen.  

Raspad države nije bio samo politički čin. On se katastrofalno odrazio i na oblast kosmonautike. Sergeju su javili da za njegov povratak na Zemlju nema para (!). Kontrolni centar za upravljanje letovima (Центр управления полётами – ЦУП) zamolio ga je da ostane što duže može. Treba imati na umu da je kosmonaut mogao da napusti svemirsku stanicu kad je hteo jer je na njoj postojala spasilačka kapsula. Međutim, to bi dovelo do uništenja same stanice jer ne bi imao ko da je održava u orbiti. Sergej je odlučio na ne napusti svoje kosmičko stražarsko mesto. Njegova misija trajala je dvostruko duže – 311 dana (umesto pet, više od deset meseci). 

Stvari su se i dalje komplikovale. Od četiri planirana leta do stanice obavljena su samo dva. Međutim, oba puta nisu poslali glavnog inžinjera koji bi zamenio Serjožu. U Rusiji je počela hiperinflacija, a vlada je prodavala sve što je mogla, uključujući i mesta na stanici. O tome je pisao Stanislav Govoruhin u svojoj knjizi ”Velika kriminalna revolucija”, pa nije loše da pobornici Gorbačova i Jeljicina imaju i to u vidu.

Japan je kupio mesto za 12 miliona dolara, dok je Austrija platila sedam miilona. Hteo je Jeljcin da proda i kosmičku stanicu dok je još bila u stanju da funkcioniše. Svi članovi posade vratili su se, osim Sergeja. On se prizemio tek kad je Nemačka mesto glavnog inžinjera kupila za 24 miliona dolara. Dogodilo se da Nemci spasu Rusa. To je bio samo još jedan u nizu šamara koji su pljuštali po obrazu ove velike zemlje tih godina. 

Sergej se vratio kući 25. marta 1992. godine. Iz kapsule je izašao kosmonaut na čijoj kacigi i skafanderu je pisalo SSSR, uz vidljive državne oznake. Poneo je državne simbole Sovjetskog Saveza koji su dotle bili u stanici. Četvorica su mu pomogla da stoji jer je kosmički sindrom, bez obzira na stalne vežbe, već uticao na sastav kostiju, mišićnu masu, krv, rad srca i sve ostalo. Sleteo je kraj jednog mesta u Kazahstanu koji više nije bio u Sovjetskom Savezu. Grad u kome je rođen, Lenjingrad, postao je ponovo Sankt Peterburg, ali je oblast ostala pod istim nazivom. 

Za njegovu do tada veoma unosnu kosmonautsku platu od 600 rubalja mogao je da kupi kilogram kobasica. Ali, s njim priča još nije bila završena. Amerikanci su znali kakav je on vanserijski stručnjak, pa je postao i prvi ruski kosmonaut koji je leteo na šatlu NASA. Već posle dve godine pristao je na stanicu MKS (Междунаро́дная косми́ческая ста́нция, engl. Iternational Space Station, ISS).

Kad smo već kod nje, da spomenemo da nam nad glavama kruži najskuplji predmet u istoriji napravljen ljudskom rukom. Vredela je 150 milijardi dolara, a trenutna vrednost je neprocenjiva, kako zbog stalnih dogradnji, tako i zbog značaja. Pri tom vrednost žrtve Sergeja Krikaljova niko ne može da odmeri.