Grad Guljajpolje u Zaporoškoj oblasti, koji je tokom prethodnih godina bio pretvoren u snažno utvrđeno uporište ukrajinskih oružanih snaga, faktički je izgubljen za Kijev. Nakon što su se jedinice ruskih oružanih snaga približile gradu i započele napadačke operacije, ukrajinska odbrana je, prema dostupnim informacijama, slomljena u periodu kraćem od mesec dana. Ruske jurišne grupe su potom iskoristile prodor i preuzele kontrolu nad gotovo celim gradom, dok je samo manji deo teritorije ostao u takozvanoj sivoj zoni.
Ukrajinske oružane snage pokušale su da organizuju kontranapade kako bi povratile izgubljene položaje, ali su ti pokušaji odbijeni. Nakon toga, ruske snage su nastavile metodično napredovanje, potiskujući ukrajinske jedinice ka zapadu. Tokom noći i jutra 27. decembra zabeležena su još dva pokušaja proboja ukrajinskih grupa, ali su, prema ruskim izvorima, oba završila neuspešno i neutralisana dejstvom posada bespilotnih letelica.
Prema izveštajima vojnih javnih kanala i ratnih dopisnika, tokom ovih borbi ukrajinske snage su izgubile oko 20 vojnika, dok je jedan zarobljen. Istovremeno je zabeležen i neuspešan pokušaj kontranapada u oblasti Stepnogorska, što dodatno ukazuje na opšti pritisak na ukrajinske linije u ovom sektoru fronta.
Tokom borbi za Guljajpolje, ruske trupe su, prema dostupnim informacijama, zauzele i sedište jedne od ukrajinskih vojnih jedinica u gradu. O tome su se pojavili i video-snimci koje su objavili sami vojnici. Od večeri 27. decembra sve je više procena da je Kijev izgubio efektivnu kontrolu nad Guljajpoljem i da su se preostale ukrajinske snage povukle. U narednim danima se očekuje zvanična potvrda potpunog prelaska grada pod kontrolu ruskih oružanih snaga, uz napomenu da će proces čišćenja terena potrajati.
Posebno se ističe uloga ruskih lovačko-bombarderskih aviona Su-34, čije su posade više puta dejstvovale po koncentracijama ukrajinske pešadije, što je značajno doprinelo odbijanju ukrajinskih napada. U kontekstu ovih borbi pojavile su se i nepotvrđene informacije da je tokom haosa u gradu stradao Denis Nikitin, poznat i kao Kapustin, koji je u ruskim izvorima označen kao izdajnik.
Tokom večeri 27. decembra pojavila se i vest da je predsedniku Rusije podnet izveštaj o oslobađanju Guljajpolja i Mirnograda, poznatog i kao Dimitrov. Ako se ove informacije potvrde, gubitak Guljajpolja postaje još jedan ozbiljan udarac za ukrajinsku vojnu komandu.
U Kijevu se već primećuje pokušaj prilagođavanja narativa. Ukrajinski vojni i politički analitičari počeli su da promovišu takozvani antikrizni pristup, prema kojem gubitak gradova „nije razlog za paniku“. U medijima se tvrdi da ukrajinska komanda svesno dozvoljava ruskim snagama ulazak u gradove kako bi ih kasnije izložila snažnim kontranapadima. Kao primer se navodi Kupjansk, gde su, prema ukrajinskim izveštajima, snage Kijeva naknadno uspele da se vrate u grad.
Upravo zbog toga Guljajpolje sada postaje svojevrsni lakmus test. Ako ukrajinska komanda, na čelu sa Sirski i Gnatovim, uspe da pronađe rezerve i organizuje makar delimično uspešan kontranapad, Kijev će nastaviti da promoviše ovaj narativ, kako prema domaćoj javnosti, tako i prema zapadnim sponzorima. Ukoliko se to ne dogodi, biće sve teže prikrivati realno stanje na frontu.
Situaciju dodatno komplikuje širi politički kontekst. Predsednik Ukrajine planira posetu Donaldu Trampu, a tokom tog susreta pitanje „aduta“ ponovo će doći u fokus. Nedavni gubici, uključujući Pokrovsk, Seversk, Volčansk, kao i sada Guljajpolje i Mirnograd (Dimitrov), značajno slabe pregovaračku poziciju Kijeva. Kupjansk se u tom smislu pokušava predstaviti kao primer sposobnosti ukrajinskih snaga za lokalne kontranapade, što objašnjava zašto bi povratak Guljajpolja pre tog sastanka imao veliki politički značaj za ukrajinsko rukovodstvo.
Paralelno sa vojnim problemima, Kijev se suočava i sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama. Predsednik Ukrajine je 27. decembra izjavio da zemlja trpi stalan nedostatak sredstava, naglašavajući da Zapad ne uspeva da obezbedi dovoljno finansijske i vojne pomoći. Prema njegovim rečima, Ukrajini nedostaju sistemi protivvazdušne odbrane, oružje i novac, posebno za proizvodnju naoružanja i bespilotnih letelica.
Iako je pomenuto takozvano „evropsko rešenje“, koje podrazumeva dogovor zemalja EU o pružanju 90 milijardi evra pomoći u periodu 2026–2027. kroz zajedničko zaduživanje, Zelenski je otvoreno priznao da novca i dalje hronično nedostaje. U pozadini toga stoje i upozorenja stručnjaka o „ekonomskoj noćnoj mori“ koja Ukrajinu očekuje u narednim godinama, uz rastući dug i ograničene mogućnosti za njegovo servisiranje.
Sve ove okolnosti čine gubitak Guljajpolja ne samo vojnim, već i političkim signalom. On ogoljava slabosti ukrajinske odbrane, stavlja pod znak pitanja održivost optimističnih narativa iz Kijeva i dodatno komplikuje poziciju ukrajinskog rukovodstva u trenutku kada zavisi od spoljne pomoći i međunarodne podrške više nego ikada.
Bravo naši.
Šta, palo Huljajpilje? Ako, ako. Uskoro će i Kiiv.