Iran već danima sprovodi kontinuirane raketne vežbe na više lokacija širom zemlje, od Teherana i Isfahana, preko Horamabada, do Mešheda. Nije reč o izolovanom testiranju, niti o rutinskoj vojnoj aktivnosti. Obim, geografska rasprostranjenost i tajming ovih vežbi jasno ukazuju na stratešku poruku, namenjenu pre svega Izraelu i Sjedinjenim Državama.
Iranski državni mediji, kao i poluzvanični Nournews, objavili su video snimke koji prikazuju lansiranja raketa, dok su anonimni izvori i svedoci potvrdili da se testiranja sprovode istovremeno u više regiona. Takva koordinacija sugeriše proveru operativne spremnosti, a ne demonstraciju za domaću javnost, tvrde na zapadu.
Ono što dodatno pojačava ozbiljnost situacije jeste činjenica da se ove vežbe odvijaju neposredno pred ulazak u novu kalendarsku godinu, u trenutku kada se politički i vojni ciklusi u regionu sinhronizuju za naredni period.
Izrael i SAD odgovaraju bez ublažavanja
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu potvrdio je da je Tel Aviv bio upoznat sa iranskim vojnim aktivnostima, opisujući ih kao „vežbe“, ali bez ikakvog umanjivanja njihove ozbiljnosti. Istovremeno je najavio da će iranski raketni i nuklearni program biti ključna tema predstojećeg sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Sastanak Netanjahua i Trampa, zakazan za 29. decembar, ne deluje kao diplomatski ritual, već kao koordinacija za narednu fazu delovanja. Izjave iz Vašingtona dodatno pojačavaju ovaj utisak. Tramp je otvoreno poručio da, ukoliko pregovori sa Iranom ne daju rezultate, Sjedinjene Države imaju kapacitet da „vrlo brzo unište njihove rakete“.
Retorika iz američkog Senata ide još dalje. Senator Lindzi Grejam, možda čak i najveći ratni huškač u SAD, upozorio je da balističke rakete Teherana predstavljaju pretnju koja može da nadvlada izraelsku protivvazdušnu odbranu, uključujući i sistem „Gvozdena kupola“. U njegovoj interpretaciji, svako slabljenje Izraela automatski znači slabljenje američke pozicije u svetu.
Iran podiže stepen borbene gotovosti
Paralelno sa raketnim testovima, iranska kopnena vojska i regularne snage nalaze se u stanju visoke operativne pripravnosti. Komandant Armije Islamske Republike Iran, general Amir Hatami, tokom obilaska jedinica u zapadnim delovima zemlje otvoreno je govorio o spremnosti trupa, visokom moralu i prilagođavanju opreme iskustvima iz prethodnih sukoba.
Posebno je zanimljivo njegovo pozivanje na iskustva iz „12-dnevnog nametnutog rata“, formulaciju koja u iranskoj vojnoj terminologiji nosi snažno simboličko značenje i ukazuje na scenario direktne konfrontacije, a ne posrednih udara.
Hatami je naglasio da su obuke i vežbe osmišljene da verno odražavaju realne uslove savremenog bojišta, sa jasnom porukom da Iran ne vidi svoje pripreme kao teorijske, već kao praktične i primenljive.
Zašto je 2026. kritična godina
Na osnovu aktuelnih vojnih kretanja, političkih signala i regionalnih odnosa snaga, sve više analitičara zaključuje da 2026. godina nosi visok rizik od eskalacije na Bliskom istoku. Najverovatniji scenariji uključuju novi rat između Izraela i Hezbolaha, kao i direktniji sukob između Izraela i Irana.
Libanski kontekst dodatno komplikuje situaciju. Takavzani mirovni aranžman, koji je uključivao obavezu razoružavanja Hezbolaha, faktički je propao. Kako se taj rok bliži kraju bez ikakvih rezultata, Izrael dobija prostor da tvrdi kako su mu „vezane ruke“ bile diplomatskim putem, ali da se sada otvaraju vojne opcije.
Potencijalna ponovna izraelska kopnena operacija u južnom Libanu, sa ciljem stvaranja tampon zone južno od reke Litani, gotovo sigurno bi aktivirala Iran kao direktnog aktera. Teheran ne bi mogao da ostane po strani u slučaju ozbiljnog ugrožavanja Hezbolaha, koji predstavlja ključni deo njegove regionalne strategije.
Širi domino-efekat regiona
Takav razvoj događaja imao bi posledice daleko šire od libansko-izraelske granice. Mirovne inicijative u Pojasu Gaze bi bile odložene ili potpuno zamrznute, a međunarodne mirovne snage našle bi se u neodrživoj poziciji. Posebnu tačku tenzije predstavlja i potencijalno vojno angažovanje Turske, koje Izrael i Sjedinjene Države posmatraju sa velikom dozom sumnje.
Sve ukazuje na to da se Bliski istok ne kreće ka smirivanju, već ka fazi u kojoj će se dosadašnji „kontrolisani sukobi“ transformisati u otvorenije, simetričnije konfrontacije.
Ako se aktuelni trendovi nastave, 2026. godina neće doneti pitanje da li će izbiti novi rat, već gde će on prvi početi i koliko će brzo prerasti u regionalni požar.
Vreme je za Jericho III ! 😃