Poljska razmatra novu isporuku MiG-29 Ukrajini dok produbljuje ulogu u regionalnoj bezbednosti

Poljska razmatra novi transfer MiG-29 Ukrajini, nakon što je Kijevu već isporučila 14 borbenih aviona tokom 2023. godine. Varšava i Kijev vode konsultacije o sudbini preostalih letelica koje se približavaju kraju svog životnog veka i više nisu predmet modernizacije. Konačna odluka još nije doneta, ali se pregovori uklapaju u širi plan savezničke podrške i jačanja istočnog krila NATO-a.

Prema informacijama iz poljskog Ministarstva odbrane, eventualni transfer MiG-29 bio bi deo dugoročnog preusmeravanja poljskog ratnog vazduhoplovstva ka zapadnim platformama. Varšava se oslanja na ulazak F-16 i FA-50 u punu operativnu upotrebu, što omogućava da stariji sovjetski avioni budu ustupljeni Ukrajini, gde i dalje imaju realnu borbenu vrednost.

Za Ukrajinu bi dodatni MiG-29 predstavljali važno pojačanje, posebno zato što Kijev od Poljske već dobio 14 ovih aviona. Njih Poljska više ne smatra održivim za dugoročnu upotrebu, ali oni ostaju kompatibilni sa ukrajinskom infrastrukturom, pilotima i sistemom logistike, pa su zato među najbrže upotrebljivim rešenjima.

Paralelno sa razgovorima o avionima, Varšava i Kijev vode tehničke konsultacije o razmeni tehnologija. Na stolu je mogućnost da Poljska dobije bespilotne letelice, senzorske platforme i raketne sisteme razvijane u Ukrajini, čime bi se nadoknadili gubici i dalje razvijali sopstveni kapaciteti. Kako je izjavio otpravnik poslova Poljske u Ukrajini Pjotr Lukaševič, proces zavisi od ritma isporuke alternativnih zapadnih letelica i od raspoloživosti sredstava unutar NATO programa podrške.

Razgovori se vode tiho i bez rokova, ali signalizuju dugoročno strateško partnerstvo dve zemlje i sve čvršću integraciju Poljske u bezbednosnu arhitekturu regiona, gde se Varšava pozicionira kao najagresivniji zagovornik vojne pomoći Kijevu i glavni oslonac NATO-a na istočnom krilu.

Koliko su poljski MiG-29 još relevantni u aktuelnom sukobu?

Flota poljskih MiG-29 potiče iz dva različita istorijska izvora. Prvi deo činili su avioni koje je Varšava kupila direktno od SSSR-a krajem osamdesetih godina, neposredno pred raspad Istočnog bloka. Drugi deo stigao je početkom dvehiljaditih iz Nemačke, koja je Poljskoj predala lovce MiG-29 nasleđene od bivše Istočne Nemačke.

Istočno nemački primerci bili su relativno dobro održavani i pre ulaska u poljsku službu prošli su dodatne proverene modifikacije, čime je ukupna flota poljskih MiG-29 postala jedna od tehnički najstabilnijih u regionu.

Tokom godina, Poljska je modernizovala samo deo svoje flote. Ta modernizacija nije uključivala duboke zahvate poput modernih radara ili integracije savremenog naoružanja, već je bila fokusirana na NATO kompatibilnost: nove radio-stanice, identifikacione sisteme, sigurnosne standarde i digitalne navigacione elemente koji omogućavaju rad u zapadnim vazduhoplovnim strukturama.

Ovo znači da su poljski MiG-29 ostali verni svom originalnom sovjetskom konceptu, bez značajnog povećanja borbenih sposobnosti. Upravo su ti modeli – većinom verzije MiG-29A i nekoliko MiG-29G – predati Ukrajini.

Ukupno četrnaest aviona koji su isporučeni 2023. godine bili su oni sa najkraćim preostalim resursom, ali i dalje operativni u mjeri koja omogućava njihovo brzo uključivanje u ukrajinsku službu. Piloti, zemaljsko osoblje, infrastruktura – sve je u Ukrajini već bilo pripremljeno za ove platforme, što je omogućilo da avioni budu iskorišćeni bez dugih obuka i modifikacija.

Iako je MiG-29 letelica projektovana tokom hladnoratovske ere, ovi lovci i dalje imaju svoju ulogu u ukrajinskoj borbenoj strukturi. Njihova najveća prednost je trenutna kompatibilnost: ukrajinski piloti, održavanje, infrastruktura i logistika u potpunosti su usklađeni sa sovjetskim platformama. To znači da svaki dodatni avion može biti uveden u operativu bez dugih obuka i dubokih tehničkih adaptacija.

U aktuelnom sukobu, MiG-29 se ne koristi kao čist lovac u smislu nadmoći u vazduhu, jer su njegovi radari, rakete i avionika ispod standarda ruskih Su-35 i Su-30SM. Međutim, njegova vrednost leži u sledećem:

• kao platforma za lansiranje zapadnih vođenih projektila kratkog i srednjeg dometa, uključujući AGM-88 HARM,
• kao fleksibilan nosač u taktičkim misijama gde je potrebna brza reakcija,
• kao dopunski sloj ukrajinskog vazduhoplovnog sistema gde svaka dodatna letelica otežava Rusiji da postigne potpunu kontrolu vazduha.

Zbog svega toga, iako tehnički veoma ograničen u odnosu na moderne platforme, MiG-29 ostaje „avion koji je na raspolaganju odmah“, što ga čini i dalje relevantnim u ratu visokog intenziteta.