Kijev tvrdi uništenja ruskog „letećeg titana“: Jedinica SBU Alfa pogodila džinovski helikopter Mi-26

Ukrajinska služba bezbednosti objavila je snimak koji prvi put na trenutak prikazuje uništenje ruskog teškog transportnog helikoptera Mi-26 na teritoriji Krima. Prema prikazanom materijalu, udar je izveden dronom kamikazom, a letelica je pogođena dok je bila parkirana na aerodromskoj površini. Snimak je objavljen u okviru promo kampanje za regrutovanje pripadnika jedinice SBU Alfa, ali je ubrzo izvučen iz konteksta u zapadnim i ukrajinskim medijima kao potvrda događaja o kome se već spekulisalo.

Iako ukrajinske službe nisu saopštile ni tačan datum incidenta, vojni analitičari u Kijevu povezuju snimak sa operacijom iz druge polovine juna na aerodromu Kirovsko na Krimu. Tada su ukrajinske posade dronova uspele da probiju ruski PVO, gađajući neke letelice i jedan Pancir-S1. Navodno uništenje Mi-26 bi sada trebalo da predstavlja biser te akcije.

Ukoliko se potvrdi, gubitak ovog helikoptera ne menja apsolutno, ali odjekuje dalje od neposrednog taktičkog efekta. Mi-26, koji u NATO nomenklaturi nosi oznaku „Halo“, predstavlja najveći transportni helikopter na svetu i bitan deo ruske logistike.

Mogućnost da podigne teret od čak 20 tona čini ga jednim od retkih sredstava za brzu podršku izolovanim ili teško dostupnim položajima na svetu. U praksi, ovakvi helikopteri nose opremu, vozila, gorivo i veće grupe vojnika, posebno na mestima gde je železnički ili drumski transport onemogućen.

Iako ih ima dovoljno, problem za Moskvu mogao bi da se krije u činjenici da je flota Mi-26 već godinama pod pritiskom. Njeni masivni motori D-136 proizvodili su se u Zaporožju, u fabrici Motor Sič, do koje Rusija više nema pristup.

Proizvodnja domaće zamene PD-12V je odmah uspostavljena, ali nije dovela do stabilne linije, pa je serijska isporuka novih Mi-26 obustavljena još pre pet godina. To znači da se svaki izgubljeni primerak ne može nadoknaditi, već samo skida sa liste operativnih letelica.

Objavljeni snimak SBU-a istovremeno potvrđuje i jedan širi trend. Upotreba preciznih dronova protiv ciljeva velike vrednosti postala je oslonac ukrajinske strategije dubinskih udara. Napadi ovakvog tipa, koji se izvode na dobro obezbeđenim aerodromima, ukazuju na postojanje operativnih slabosti u ruskoj odbrani Krima i na to da su baze, uprkos slojevitim sistemima zaštite, i dalje ranjive na male pretnje.

Jedinica Alfa koristi objavljeni materijal i za svoje potrebe regrutovanja, čime se naglašava tehnološki karakter savremenog ratovanja. U istom videu prikazane su i druge mete, uključujući uništenje elementa sistema S-400, što ukazuje na kampanju usmerenu na degradaciju ruskih sredstava vazdušne i protivvazdušne podrške na poluostrvu, uz prethodno izviđenje dostavljeno od strane zapadnih službi.

Za Rusiju, gubitak helikoptera Mi-26 predstavlja udarac iz tri razloga. Najpre, reč je o letelici koja zbog svoje veličine i mogućnosti ima bitnu ulogu u vojnoj logistici. Zatim, tehnološka i industrijska ograničenja čine da se svaka takva letelica praktično gubi, bez brze mogućnosti da bude nadoknađena. Treće je naravno propagadni efekat koji je od svega ovde nabrojanog Kijevu trenutno najznačajniji. Time uništenje jednog helikoptera prelazi iz sfere taktičkog ka strateškom problemu.

Snimak sa Krima tako postaje deo šire slike o kojoj pričamo već tri godine: rat u kojem dron od nekoliko hiljada dolara može uništiti letelicu čija je vrednost desetine miliona, ali i rat u kojem se nasleđene sovjetske platforme, bez adekvatne podrške i proizvodnih kapaciteta, u ovom slučaju pretvaraju iz velike prednosti u ranjivost.