Vojni pregled iz 8. decembra 2025. godine prenosi da je vojni blog BMPD objavio visokokvalitetne 3D rekonstrukcije prvog prototipa tenka „Objekat 195“, poznatog i kao T-95. Rekonstrukcije je izradio nezavisni umetnik na osnovu originalnog fabričkog albuma sa nacrtima, koji je pre nekoliko godina procureo u zapadne izvore i dugo kružio stručnim krugovima kao jedan od retkih pouzdanih uvida u ovaj tajni projekat.
T-95 je razvijan u Nižnjem Tagilu krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, u periodu kada je Rusija pokušavala da definiše budućnost svojih oklopnih snaga posle raspada SSSR-a. Projektovano vozilo težilo je 58 tona i već tada se smatralo „tenkom vrhunskih parametara“ koji treba da postane oslonac naredne generacije oklopnih platformi.
Procurili detaljni renderi ruskog supertenka T-95 „Objekat 195” pic.twitter.com/bjiuMI2e6L
— Oruzje Online (@oruzjeonline) December 8, 2025
Centralni element konstrukcije bio je masivni glatkocevni top 2A83 kalibra 152 mm sa 40 metaka, čiji je zadatak bio da uništi sve postojeće i projektovane NATO tenkove iz velike daljine. Uz njega su bila integrisana i dva automatska topa 2A72 kalibra 30 mm za borbu protiv lakih ciljeva i vazdušnih pretnji. Tenk je imao bespilotnu kupolu bez posade, dok su tri člana posade bili smešteni u oklopnoj kapsuli duboko u trupu, što je u to vreme predstavljalo revolucionarni pristup zaštiti posade.
Kombinacija motora od oko 1.650 konjskih snaga i planirane aktivne zaštite tipa Afganit trebalo je da obezbedi i pokretljivost i visok nivo preživljavanja na savremenom bojištu. Zbog toga su mnogi ruski analitičari T-95 nazivali „najmoćnijom platformom koju je Rusija ikada dovela do faze prototipa“.
Ipak, uprkos ambicioznom dizajnu i impresivnim testnim rezultatima, Ministarstvo odbrane Rusije je između 2008. i 2010. donelo odluku da projekat zatvori. Razlozi su bili kombinovani: ekstremna cena, tehnički rizici, složenost logistike i činjenica da je industrija prolazila kroz period reorganizacije. U praksi, T-95 je bio previše napredan za finansijske i političke okvire tog vremena.
Mnogi elementi razvijeni u okviru „Objekta 195“ kasnije su iskorišćeni u programu T-14 Armata, koji je preuzeo koncept bespilotne kupole, oklopnu kapsulu posade i modularni pristup oklopnoj zaštiti.
Autori rekonstrukcije ističu još jednu važnu tačku: čak i pre masovne upotrebe udarnih dronova i protivtenkovskih sistema koji napadaju odozgo, T-95 je pokazivao sve slabosti tradicionalne filozofije superteških tenkova. Njegova velika masa, glomazna kupola i posebno ranjiv krov predstavljali su ozbiljne mane.
Zbog toga se danas ističe da bi platforma, i pored brutalne moći udarnog topa, bila izložena pretnjama koje ni tadašnja ni današnja tehnologija nije mogla u potpunosti da neutrališe.
T-95 je tako ostao fascinantan spoj tehnološke hrabrosti i industrijskog rizika, projekat koji je mogao da promeni evoluciju ruskih oklopnih snaga, ali je završio kao prelazni korak ka modernim platformama poput Armate. Renderi koji su sada objavljeni prvi put pružaju potpunu vizuelnu predstavu o tome kako je izgledao tenk koji je mogao da postane najmoćnija kopnena borbena mašina svoje epohe, ali je ostao zabeležen samo u prototipima i arhivama.
