Ruski konstruktorski biro Hermes (Гермес) završio je razvoj kompaktnog i brzog drona-presretača sposobnog da efikasno neutrališe teške ukrajinske heksakoptere tipa „Baba Jaga“, koji se koriste za noćno bombardovanje ruskih položaja. Prema navodima lista Izvestija, novi model košta svega 2.000 dolara, što je deset puta manje od cene njegove mete, procenjene na 20.000 dolara.
Dron napada cilj kinetički, bez eksploziva, dostižući brzinu do 200 kilometara na sat i sudarajući se direktno sa neprijateljskom letelicom. Taj metod omogućava uništavanje strukture cilja čistim udarom, što ga čini posebno pogodnim za frontove gde su elektronske smetnje i ometanje GPS signala česte.
Predstavnici ovog konstrukcionog biroa objašnjavaju da je letelica prvenstveno namenjena za upotrebu u zonama specijalnih vojnih operacija. Testiranja su potvrdila visoku upravljivost i otpornost na elektronsko ratovanje, prenose ruski mediji.
„Naš dron nema mogućnost povratka – leti u jednom pravcu, kao kamikaza. Težak je samo 1,3 kilograma, ali ta masa i brzina dovoljne su da otkinu lopatice i onesposobe dron tipa ‘Baba Jaga’“
, navodi predstavnik kompanije Hermes i dodaje:
„Košta oko 163.000 rubalja, dok jedan ‘Baba Jaga’ dostiže cenu i do dva miliona rubalja.“
Glavna karakteristika ovog presretača je jednostavnost i ekonomičnost. On nema bojevu glavu, ne koristi eksploziv i funkcioniše kao kinetičko oružje – praktično se žrtvuje da bi neutralisao neprijateljski dron. Takva koncepcija omogućava masovnu proizvodnju i brzu isporuku jedinicama na terenu.
Da li su dronovi presretači rešenje u borbi protiv bespilotnih letelica i sporih raketa?
Dron-presretač predstavlja specijalizovanu bespilotnu letelicu namenjenu otkrivanju, praćenju i neutralizaciji drugih dronova koji mogu predstavljati bezbednosnu pretnju ili ugroziti kritične objekte. U poslednjih nekoliko godina njihova uloga postala je ključna zbog ekspanzije potrošačkih i vojnih dronova koji se često koriste za izviđanje, sabotaže i napade.
Kako je tehnologija postala dostupnija, tržište je preplavljeno jeftinim letelicama koje mogu da nose eksplozivne naprave, kamere ili pošiljke. To je stvorilo novi fenomen poznat kao „pretnja dronova“, koji zahteva kompleksne protivmere – a dronovi presretači predstavljaju najefikasnije rešenje.
Ovi sistemi rade kombinacijom tri osnovne komponente: detekcije, identifikacije i neutralizacije. Prvo se uz pomoć radara, akustičnih senzora ili radio-frekventnih skenera detektuje prisustvo nepoznate letelice. Nakon toga sistem analizira parametre leta i ponašanje cilja, procenjujući da li se radi o pretnji. Ako se potvrdi, presretač automatski započinje manevar hvatanja ili uništenja.
Metode neutralizacije: od ometanja do fizičkog udara
Najčešće metode za onesposobljavanje dronova uključuju elektronsko ometanje i fizičko presretanje.
Kod elektronskog ometanja, presretač emituje snažan signal koji prekida vezu između operatera i drona. U tom slučaju cilj obično gubi kontrolu, aktivira funkciju „Return to home“ ili jednostavno pada. Međutim, kod vojnih modela sa enkriptovanim komunikacijama ova metoda često nije dovoljna.
Zato se sve češće primenjuje fizičko presretanje – upotreba mreža ili direktnog sudara. Neki dronovi-presretači opremljeni su sistemima koji ispaljuju mrežu na metu, hvatajući je i bezbedno je spuštajući na zemlju. Drugi, poput ruskog modela Hermes, koriste kinetički udar pri velikoj brzini, što dovodi do potpunog uništenja neprijateljske letelice.
Takvi sistemi su posebno korisni u ratnim zonama gde nije moguće koristiti ometanje zbog visokog rizika od elektronskih konflikata sa sopstvenim sistemima.
Autonomija i veštačka inteligencija u službi presretanja
Moderni presretači koriste veštačku inteligenciju, GPS i računarski vid za detekciju i praćenje ciljeva. Neki modeli mogu delovati potpuno autonomno – poleću čim sistem detektuje pretnju, analiziraju putanju i samostalno odlučuju o najboljem trenutku za udar.
Napredniji sistemi koriste koordinisani pristup, deluju u grupama ili rojevima, gde više dronova sarađuje u realnom vremenu. Takva mrežna taktika povećava šanse za uspešno presretanje, naročito kada neprijatelj koristi više bespilotnih letelica istovremeno.
Globalni primeri i tehnološka trka
U svetu je već razvijeno više tipova presretača. Britanska kompanija Malloy Aeronautics razvila je Falco, stabilan i brz model koji može nositi mreže i koristi se u urbanim sredinama.
Ruski sistem Zadira kombinuje elektronske protivmere i fizičko presretanje, dok SAD, Kina i Izrael razvijaju napredne platforme sa mogućnošću upotrebe lasera i elektromagnetnih impulsa (EMP) za uništavanje meta.
Takođe, istražuju se i metode gde presretač koristi lepljive materijale ili mini-magnetne sisteme koji se „zalepе“ za metu i onesposobe je. Iako su ove tehnologije još eksperimentalne, očekuje se da postanu standard u protivdron odbrani do kraja decenije.
Upotreba u vojnim, državnim i civilnim strukturama
Dronovi-presretači se danas koriste u različitim oblastima:
- Na aerodromima, gde sprečavaju ulazak dronova koji mogu izazvati incidente.
- U zaštiti vojnih i vladinih objekata, kao deo višeslojnog sistema odbrane.
- U zatvorima, gde sprečavaju isporuku zabranjenih predmeta putem dronova.
- Na masovnim događajima, radi sprečavanja upada letelica u zone okupljanja.
- U privatnoj bezbednosti, gde se koriste za zaštitu imanja od špijuniranja i industrijske krađe.
Izazovi i pravna pitanja
I pored prednosti, upotreba presretača otvara brojna pravna i etička pitanja. U mnogim zemljama ometanje radio-signalai upotreba borbenih dronova nije dozvoljena civilima. Zbog toga je njihova primena često ograničena samo na vojne, policijske i državne agencije.
Dodatni problem predstavljaju nano i mikro dronovi, koji su izuzetno tihi i teško uočljivi. Njihova detekcija zahteva nove metode, uključujući termalne kamere i mašinsko učenje za prepoznavanje oblika i brzine leta.
Nova era ratovanja i bezbednosti
Pojava ruskog presretača za 2.000 dolara pokazuje koliko brzo napreduje tržište niskobudžetnih protivdron tehnologija. U kontekstu rata u Ukrajini, gde se svakodnevno koriste dronovi svih vrsta, razvoj ovakvih uređaja može imati ogroman taktički značaj.
U širem smislu, presretači postaju ključni deo globalnog bezbednosnog sistema, jer kombinuju robotiku, elektroniku i veštačku inteligenciju kako bi odgovorili na nove izazove. U svetu gde se svaka letelica može pretvoriti u oružje, tehnologije poput Hermesa postaju simbol nove epohe – epohe u kojoj se rat vodi i na nebu, između dronova koji love jedni druge.
