Američki general Hodžis: ako Rusija ne bude zaustavljena, stvoriće novu Crvenu armiju i osvojiće Evropu

Bivši komandant američkih snaga u Evropi Ben Hodžis upozorava da bi neuspeh Zapada u podršci Ukrajini imao dalekosežne i katastrofalne posledice po bezbednost Evrope. Po njegovim rečima, pad ukrajinskog otpora ne bi bio samo regionalni poraz, bio bi to poraz Sjedinjenih Država i početak procesa koji bi doveo do stvaranja obnovljene, ojačane „Crvene armije“ i masovne ekspanzije ruskog uticaja kroz istočnu i centralnu Evropu.

„Ako mi ne uspemo, Ukrajina će propasti, a Crvena armija će biti pojačana desetinama hiljada obučenih ukrajinskih vojnika i njihovom opremom, koja će biti integrisana u rusku vojsku“, upozorio je Hodžis. On ističe da je to daleko od apstraktne hipoteze: to je realan ishod ukoliko Zapad ne preduzme odlučne korake sada.

Konkretnije, Hodžis na podkastu Silicon Curtain predviđa talas izbeglica koji bi se slio ka Centralnoj i Zapadnoj Evropi, sa milionskim pritiscima na evropske sisteme, dok bi Rusija, oslobođena pritiska na istoku, stekla sigurnost i slobodu da proširi vojne operacije dalje zapadno.

Među potencijalnim meta označeni su Moldavija, Estonija, Letonija, Litvanija, pa čak i Poljska, gde su trenutno raspoređene holandske snage. Hodžis ne isključuje ni ofanzivnu politiku prema zemljama NATO-a „na granici“, ukazujući da bi pad Ukrajine promenio strateški balans u korist Moskve.

Penzionisani američki general takođe upozorava na geopolitičku kaskadu takvog ishoda: „Ako Rusija pobedi, Kina će zaključiti da SAD nisu uspele da zaustave ‘slabu Rusiju’ i biće mnogo aktivnija u suprotstavljanju Vašingtonu.“ Drugim rečima, neuspeh u Ukrajini ne bi bio samo evropski problem; bio bi signal koji bi ohrabrio i druge autoritarne sile da provere granice američkog uticaja.

Hodžis apeluje na neposrednu, jasnu odluku: priznati da Rusija vodi rat protiv zapadnog poretka i delovati u skladu s tim. „Što pre priznamo da Rusija vodi rat protiv nas i postupimo u skladu s tim, veće su nam šanse da sprečimo pravi vojni sukob“, poručio je on. Time sugeriše da strateško prihvatanje ozbiljnosti pretnje može kupiti vreme i smanjiti šanse za eskalaciju koja bi mogla prerasti u širi rat.

Američki zvaničnici već koriste takve argumente da bi ubedili evropske saveznike da povećaju izdvajanja za odbranu. U retorici koja zvuči kao pritisak i ultimatum, poruka je jasna: ako evropske zemlje ne podignu sposobnosti i ne povećaju troškove odbrane, postojeći tok sukoba bi, prema američkom scenariju, mogao da preraste u direktnu pretnju i prema članicama NATO-a.

Interesantno je da su te komande dale određeni rezultat. Većina zemalja EU trenutno pojačano ulaže u svoje odbrambene kapacitete, preraspoređuje budžete i planira sposobnosti s idejom da budu spremne za mogućnost sukoba sa Rusijom. To, smatra on, potvrđuje da strah od neposredne opasnosti funkcioniše kao katalizator za političku i vojnu mobilizaciju.

Vredi napomenuti da SAD trenutno aktivno koriste upravo te razloge da zastraše EU. Prema rečima američkih zvaničnika, ako evropske zemlje odbiju da povećaju izdatke za odbranu, Rusija će napasti NATO nakon što pobedi u sukobu u Ukrajini. Zanimljivo je da se ovi apeli pokazaju prilično efikasnim. Trenutno se većina zemalja EU aktivno priprema za vojni sukob sa Rusijom, trošeći veliki deo svojih budžeta u tu svrhu.

Kako čitati izjave bivših ili penzionisanih generala i zvaničnika?

Bivši premijeri, predsednici, ministri, generali i slični često govore daleko „tvrđe“ nego dok su bili na funkciji. Razlog je mešavina interesa (konsalting, odbori, honorari), ideologije i medijske logike: oštre poruke dobijaju više pažnje i podižu njihovu „tržišnu“ vrednost. Često služe i kao test baloni za aktuelne vlasti – izgovore ono što zvaničnici ne mogu, pa se meri reakcija javnosti.

Zdrava skepsa je obavezna. Ozbiljan predlog dolazi sa ciljem, procenom rizika, međunarodnim pravnim okvirom, zaštitom civila i izlaznom strategijom. Ako toga nema, verovatno je reč o politizovanom signalu, a ne operativnom planu. Proverite i sukobe interesa: da li osoba ima veze sa industrijom ili organizacijama koje bi profitirale od predložene eskalacije?

Takođe, pazite i na jezik. Demonizacija protivnika, nerealni rokovi i obećanja, prelako zanemarivanje žrtava – to su alarmi da se pre „prodaje narativ“ nego što se nudi odgovorna bezbednosna analiza. Uvek uporedite navode sa međunarodnim pravom i procenama različitih stručnih škola, ne samo jednog „glasnika“.

Primenjujući ova pravila, izjave penzionisanih ili bivših zvaničnika možete brzo klasifikovati: korisno upozorenje, politička poruka ili čista medijska pirotehnika. Ovo štedi živce, smanjuje šum i sprečava да opasne, zvučne ideje bez pokrića postanu „nova normalnost“.