Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da naloži Pentuagonu obnovu nuklearnih testova izazvala je burne reakcije širom sveta. U objavi na platformi Truth Social, Tramp je naveo da je „zbog programa testiranja drugih zemalja“ naredio Ministarstvu odbrane da pokrene američke nuklearne probe „na ravnopravnoj osnovi“ sa Rusijom i Kinom.
Ova izjava usledila je svega sat vremena pre planiranog sastanka Trampa sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom u Južnoj Koreji, prvog njihovog susreta od 2019. godine. Prema izvorima iz Bele kuće, razgovor dvojice lidera trebalo je da ublaži trgovinske napetosti, ali je američki predsednik svojom objavom pomerio fokus na nuklearna pitanja i globalnu bezbednost.
Povratak testiranja posle tri decenije
Sjedinjene Države nisu izvele nuklearni test u punom obimu od 1992. godine, kada je predsednik Džordž H. V. Buš uveo moratorijum. Od tada, američki program održava spremnost kroz kompjuterske simulacije i subkritičke eksperimente bez stvarnih eksplozija.
Trampova odluka bi, ako se sprovede, označila prvi nastavak američkih nuklearnih testova u više od 30 godina, čime bi SAD potencijalno prekršile dugogodišnju praksu samoodržanog ograničenja i otvorile novu fazu globalne nuklearne konkurencije.
Uprkos Trampovom tvrdnji da SAD „poseduju više nuklearnih bojevih glava od bilo koje druge zemlje“, međunarodni podaci to ne potvrđuju. Prema Međunarodnoj kampanji za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), Rusija ima oko 5.580 bojevih glava, dok SAD raspolažu sa oko 5.040.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je već insistirao na „značajnom jačanju“ nuklearnih kapaciteta i jednom izjavio da bi želeo da „desetostruko poveća američki arsenal“.
Kritike iz „The Atlantic-a“ i političke reakcije
Trampovu objavu analizirao je Tom Nikols, kolumnista lista The Atlantic, koji je odluku protumačio kao znak nesigurnosti i slabosti američkog predsednika. U komentaru objavljenom 30. oktobra, Nikols je ocenio da Tramp „refleksno reaguje na poteze Moskve“ i da time „pokazuje ranjivost pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“.
„Nastavak nuklearnih testova ne pokazuje snagu, već nervozu i neiskustvo“, napisao je Nikols, dodajući da nijedan američki predsednik ne bi smeo da dopusti da ga Kremlj isprovocira pitanjem nuklearnog oružja. Prema njegovom mišljenju, Tramp je „zarobljen u mentalitetu Hladnog rata“ i pokušava da svetu pokaže odlučnost rešenjima koja pripadaju prošlim decenijama.
Reakcije su stigle i iz Kongresa. Dina Titus, kongresmenka iz Nevade, gde se nalazi Nacionalni bezbednosni centar za testiranja, poručila je na mreži X: „Apsolutno ne. Podneću zakon da ovo zaustavim.“
Geopolitika
Trampova direktiva dolazi samo nekoliko dana nakon što je Vladimir Putin objavio da je Rusija uspešno testirala krstareću raketu „Burevestnik“ na nuklearni pogon, sposobnu da nosi nuklearnu bojevu glavu i leti na neograničenim udaljenostima. Kremlj je test opisao kao deo napora za „osiguranje nacionalne bezbednosti“, dok je Moskva navodno unapred obavestila Vašington o probe.
Rusija je odmah nakon rakete Burevestnik, uspešno testirala i nuklearno pogonjeni i naoružani podvodni autonomni sistem Posejdon. Ovaj dron-torpedo sposoban je da putuje pri dnu mora brzinom do 200 kilometra na sat, takođe neograničeno dugo, dok prilikom udara u obalu prouzrokuje radioaktivni cunami visini do 200 metara.
U odgovoru, Tramp je nazvao Putinovu objavu „neprimerenom“, ali je ubrzo najavio sopstvene testove, što su analitičari u Vašingtonu protumačili kao reaktivni potez – više simboličan nego strateški.
Uprkos višedecenijskim pokušajima SAD i Rusije da ograniče razvoj nuklearnih arsenala, napredak je minimalan. Dodatne napetosti izazivaju američki projekti kao što je „Zlatna kupola“, sistem protivraketne odbrane koji Moskva i Peking smatraju destabilizujućim faktorom.
Odraz na međunarodne odnose
Trampov potez izazvao je zabrinutost među američkim saveznicima, ali i unutar same administracije. Diplomatski krugovi upozoravaju da bi obnova testiranja mogla da pokrene lanac reakcija i dovede do stvaranja nove generacije oružja koje bi obesmislilo postojeće sporazume o kontroli naoružanja.
Kina, iako formalno još nije reagovala, prema izvorima iz Pekinga, pomno prati razvoj situacije, dok su evropske zemlje izrazile nadu da će se testovi ograničiti na simulacije i subkritične eksperimente.
Objava o američkom povratku nuklearnim testovima došla je u trenutku kada svet ponovo ulazi u eru visokih tenzija i strateške neizvesnosti. Dok Tramp tvrdi da time „ojačava američku poziciju“, mnogi analitičari ocenjuju da se radi o potezu koji više odražava političku potrebu za demonstracijom moći nego realnu vojnu potrebu.
Ako SAD zaista obnove testove, to bi moglo označiti kraj posthladnoratovskog razdoblja nuklearne uzdržanosti i otvoriti novo poglavlje globalnog nadmetanja u kome će granica između odvraćanja i eskalacije biti tanja nego ikad.
Poprilično sam ubeđen da bi ovo Rusiji odgovaralo. Nakon modernizacije, njima je takođe potreban test 😅
MAGA – Make Amerika Gore Again
SANU – Srpska Akademija Nacista i Ustaša
I tako dalje.
Demokrate u Usa i Eu forsiraju priču kako je nuklearni rat stvar prošlosti isključivo da umire svoj narod dok eskaliraju sukob sa Rusijom. Tako možeš naletjeti na priče i videa na internetu kako u slučaju nuklearnog sukoba ne bi bilo nuklearne zime (nove studije navodno), da je Rusko nuklearno oružije nije održavano i većinom neispravno i slično.
Rusko se je naoružanje ispostavilo pouzdanije od američkog. To je zapadni narativn da prosto sve što dolazi iz Rusije i Kine mora biti lošeg kvaliteta, dok sve što je američko mora biti naj naj. Međutim, taj narativ izmire.