Kineski mediji su objavili navod o vazdušnom susretu iz 2024. godine, prema kome je lovac J-16 kineskih vazduhoplovnih snaga otkrio, naciljao i presreo dva strana stelt aviona iznad Istočnog kineskog mora, za koje se u dokumentarcu sugeriše da su bili F-22. Priča je predstavljena u serijalu „Čuvari istočnog neba“, koji je početkom oktobra 2025. emitovan na državnoj televiziji.
Ako bi se ovakav događaj potvrdio na zapadu, kineski izvori ga vide kao prekretnicu u sposobnosti Kine da prkosi lovcima pete generacije i da menja odnos snaga u vazduhu u Indo-Pacifiku. Objavljivanje je odmah otvorilo raspravu među stručnjacima, sa pitanjem da li su kinesko elektronsko ratovanje i fuzija senzora dosegli operativni nivo koji omogućava pouzdano praćenje najmodernijih američkih borbenih aviona.
U dokumentarcu je centralna epizoda susret J-16, kojim je upravljao pilot Li Čao, tokom rutinske odbrambene patrole. Navodi se da se sve odvijalo unutar kineske zone identifikacije PVO, kada su na velikoj visini primećena dva stelt aviona kako se približavaju. Kineski prikaz tvrdi da su to bili F-22 raspoređeni iz baze Kadena na Okinavi, da su ušli na kurs prema kineskoj patroli i da je Peking taj pravac leta okarakterisao kao provokativan.
Kako su se formacije približavale, Li je izveo manevar bliskog presretanja, dovodeći J-16 u položaj „naopačke“ na približno deset metara iznad jedne letelice, a zatim je, prema tvrdnjama, ostvaren istovremeni radarski zahvat oba cilja. Navodi se da je to primoralo prvi avion da se povuče nadzvučnom brzinom, a nekoliko sekundi kasnije i drugi, čime je susret okončan. Kineski mediji su događaj opisali kao istorijski uspeh, uz tvrdnju da se F-22 nisu vraćali u taj sektor od 2024. godine.
Naglasak u filmu nije samo na veštini pilota, već pre svega na integrisanoj mreži osmatranja i nišanjenja koja, kako Peking tvrdi, stoji iza uspeha. Umesto da rezultat pripiše jednom radaru, ističe se arhitektura višedomenog otkrivanja, u kojoj se zemaljski dalekometni radari, leteći radari ranog upozorenja, satelitski podaci i senzori na borbenim avionima povezuju u koherentnu mrežu.
Kineska interpretacija time pokazuje prelaz sa „platformskog“ na „mrežno“ ratovanje, što je donedavno važilo za standard kojim su pretežno hvalile Sjedinjene Države. Prema tom pristupu, elektronsko ratovanje, spajanje podataka sa različitih senzora i vođenje raketa posredstvom mreže mogu, makar povremeno, neutralisati prednosti malog radarskog odraza.
Iako datum i precizne koordinate nisu navedeni, vojni posmatrači primećuju da bi se epizoda uklopila u period pojačane američke aktivnosti u 2024. godini, kada su F-22 povremeno razmeštani na Kadenu radi vežbi „dinamične primene snaga“ u zapadnom Pacifiku. Kineski analitičari, među njima i bivši instruktor, tvrde da je moguće da je prisustvo F-22 imalo cilj elektronskog izviđanja, odnosno ispitivanja pokrivenosti kineskih radara i vremena reakcije unutar zone identifikacije PVO.
To jeste u skladu sa standardnim američkim postupcima prikupljanja elektronskih podataka, gde stelt avioni proveravaju raspored i režime rada protivničkih senzora radi upravljanja sopstvenim radarskim potpisom. Prema izveštajima koje citiraju kineski mediji, tokom 2023. i 2024. kineski lovci su izvršili više od tri stotine presretanja stranih izvidničkih letova u zonama oko Istočnog kineskog mora, Tajvana i Južnog kineskog mora. Televizijski prikaz sugeriše da su Sjedinjene Države aktivno mapirale kineske centre elektronskog ratovanja, a da je Peking uspeo da otkrije i platforme koje se inače teško uočavaju.
Tehnički deo priče stavlja J-16 u ulogu nosioca sposobnosti 4,5 generacije, iako sam avion nije stelt. Konstrukcija je zasnovana na Su-30, ali sa kineskom avionikom, računarima za misiju i senzorima. Posebno se ističe radar sa aktivnom faznom rešetkom velikog broja predajno-prijemnih modula, za koji se tvrdi da može da detektuje cilj sa vrlo malim radarskim presekom, reda stotih delova kvadratnog metra, na daljinama koje bi bile operativno korisne.
J-16 ima i infracrveni sistem za pretragu i praćenje, kao i elektrooptičke senzore, što omogućava pasivno otkrivanje bez sopstvenog zračenja. Ključnu ulogu imaju i kontejneri za elektronsko ratovanje izvedeni iz specijalizovane varijante J-16D, namenjeni ometanju radara, linkova za prenos podataka i pojačavanju odbijenih radarskih signala sa stelt aviona. Kada se sve to uveže sa zemaljskim radarima različitih talasnih dužina i avionima ranog upozorenja, dobija se višeslojni lanac, u kome vođenje do sredine putanje obezbeđuje avion ranog upozorenja, a završni zahvat obavlja senzor na lovcu.
U takvom konceptu istaknuto mesto ima raketa vazduh-vazduh velikog dometa PL-15, sa domaćim tragačem i naprednim vođenjem, za koju kineski izvori navode domet veći od 200 kilometara. Ako je J-16 zaista ostvario dvostruki radarski zahvat na F-22, kineski autori to tumače kao dokaz da je ceo lanac, od otkrivanja do mogućeg lansiranja, tehnički izvodljiv.
Šta kažu na zapadu?
Očekivano, zapadna stručna javnost dočekuje ovu priču sa skepticizmom. Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država odbija da komentariše detalje, a iz zvaničnih krugova se podseća na ranije prigovore zbog rizičnih presretanja kineskih pilota. Više zapadnih analitičara u glas tvrdi da je televizijska epizoda pre svega namenjena podizanju morala i reputacije oružanih snaga, pošto nedostaju nezavisni dokazi.
Ukazuje se i na to da se misije F-22 obično izvode uz strogu kontrolu emisija i pod nadzorom aviona za osmatranje i navođenje, što bi otežalo da se ovako blizak susret dogodi bez tragova u savezničkim sistemima. Druga struja smatra da, ako se susret i dogodio, verovatnije je reč o američkom testiranju granica kineske mreže senzora, pri čemu je „zaključavanje“ moglo biti kratkotrajno i nedovoljno precizno za pravo rešenje vatre.
Uprkos tome, priča se brzo proširila na kineskim društvenim mrežama, gde je pilot Li Čao predstavljen kao heroj. Snimci i isečci iz dokumentarca deljeni su i u zajednicama posmatrača odbrane u jugoistočnoj Aziji i na Bliskom istoku, sa komentarima da Kina tehnološki napreduje i da američka vazdušna nadmoć više nije neupitna.
Na regionalnim sajtovima i forumima koji prate pitanja bezbednosti, incident se često tumači kao deo šire komunikacione strategije Pekinga, sa ciljem da pokaže da stelt platforme nisu nedodirljive u blizini kineskog vazdušnog prostora. Ovakva poruka posebno odjekuje u državama koje razmatraju nabavku lovaca i balansiraju između zapadnih i kineskih rešenja.
Šire posmatrano, ako u televizijskoj tvrdnji ima istine, to znači skok u kineskim sposobnostima suprotstavljanja stelt avionima i približavanje pune operativnosti sistema zabrane pristupa i ograničenja delovanja nad Tajvanom i Istočnim kineskim morem. Takav razvoj komplikuje američko planiranje mogućih kriza u regionu, tera Vašington da ubrza programe budućih lovaca i dodatno ojača otpornost na elektronsko ratovanje, što se realno i dešava. Za Peking to znači samouvereniji nastup u regionalnim bezbednosnim razgovorima, sa porukom da može da odvrati upade lovaca pete generacije, a i toga smo svedoci.
Vreme emitovanja dokumentarca podudara se sa obeležavanjem državnog praznika i kampanjom regrutovanja za vazduhoplovstvo, što ukazuje da ovakav sadržaj ima i psihološku svrhu, smatraju na zapadu. Kineski mediji naglašavaju hrabrost i inovacije, a J-16 se predstavlja kao simbol nacionalnog ponosa i tehničke samostalnosti. Za domaću publiku poruka je da kinesko vazduhoplovstvo može da se meri sa najboljim protivnicima. Za posmatrače van Kine, to je signal da era nesporne dominacije američkih lovaca jenjava, a ako ne definitivno, sigurno je predmet otvorenog osporavanja.
Upoređivanje dve platforme u kineskom prikazu izgleda ovako: J-16 je višenamenski lovac generacije 4,5 sa radarom sa aktivnom faznom rešetkom, infracrvenim pretraživanjem i kontejnerima za elektronsko ratovanje, oslonjen na mrežu i rakete velikog dometa. F-22 je lovac pete generacije, sa smanjenom uočljivošću, naprednom fuzijom senzora i letom nadzvučnim brzinama bez dopunskog sagorevanja.
U suštini, F-22 zadržava prednost u prikrivenosti i energetici, a J-16 nastoji da tu prednost razbije umrežavanjem senzora, brojem raspoloživih letelica i oslanjanjem na elektronsko nadmetanje. Kako se savremeno vazdušno ratovanje sve više oslanja na informaciju, mnogi analitičari smatraju da fuzija podataka i dominacija u elektromagnetnom spektru postaju važnije od svojstava pojedinačne platforme.
Zaključak
Kina poslednjih godina menja fokus sa same nabavke platformi ka integraciji sistema. U praksi to znači da „ko prvi vidi, prvi pogađa“ zavisi pre svega od umreženih tokova podataka, a ne samo od radara jednog aviona. Bilo da je konkretna epizoda verna ili delimično dramatizovana, poruka je da Peking veruje u svoju doktrinu informacijskog ratovanja, koja daje prednost spajanju podataka sa više senzora, automatskom prepoznavanju ciljeva i komandnim vezama u realnom vremenu. Objavljivanjem ovakvog sadržaja Kina signalizuje da njena protivvazdušna mreža može da izazove i lovce pete generacije.
Na kraju, tvrdnja da je J-16 detektovao i zahvatio dva F-22 može biti ili smela propagandna konstrukcija ili pokazatelj prave tehnološke prekretnice. Tehnički detalji koji su prezentovani uklapaju se u poznate pravce razvoja kineskog elektronskog ratovanja i spajanja senzorskih podataka, što priči daje potporu. Čak i ako je preuveličana, narativ efikasno funkcioniše kao sredstvo odvraćanja, jer agresivne protivnike primorava da uzmu u obzir veću neizvesnost u pogledu delovanja stelt aviona u blizini kineskog vazdušnog prostora.
U savremenom odvraćanju percepcija često deluje jednako snažno kao i sama sposobnost. Bez obzira na to da li je u pitanju propaganda ili napredak, poruka iz oktobra 2025. godine glasi da Kina drastično smanjuje zaostatak na nebu Indo-Pacifika. Navodni susret J-16 i F-22 time prestaje da bude samo priča o manevru u vazduhu i postaje primer šire bitke za informacionu prednost, nadmoć u elektronskom ratovanju i kontrolu spektra. Kako obe strane ubrzano rade na sistemima sledeće generacije, prostor iznad Istočnog kineskog mora postaje bojište vidljivosti, podataka i obmane, a onaj ko ovlada elektromagnetnim spektrom imaće prednost u sledećem ratu.
I onda se kineski pilot-lažov probudio , sretan šta je živ !
Da je scenario ,u realnim ratnim uslovima J-16,bi bio oboren,ne bi znao sta ga je snaslo.J-16,veliki teski lovac,verovatno veliki radarsko,toplotni odraz,magnet za VV rakete.
Ma da pa kako ne bi. Ma daj, pa svako zna da je sve američko savršeno po magazinima i internet statistikama, znači da mora biti i u realnošću, zar ne?
A da te pitam odakle znaš da bi J16 bio oboren, ne bi znao da mi odgovoriš ili bi ti odgovor bio baziran upravo na te internet statistike koje već sada je dokazano da veze nemaju sa realnošću. Amerika pati od kompleksa da bude najbolja u svemu, a kada dođe red da se dokaže, tada ih nigde nema.
a odakle ti znas da ne bi?
Prazna prića ,Što ih nisu oborili radi testa a onda se lepo izvinuli. To bi doprinelo orgomnoj slavi Kineske snage.
Судар Титана и Темуа са Али експреса !
Sudar titana.