U noći između 20. i 21. oktobra, ruski sistemi protivvazdušne odbrane presreli su i uništili 55 ukrajinskih bespilotnih letelica koje su istovremeno napadale više regiona, uključujući Rostovsku, Voronješku, Lipetsku i Krasnodarsku oblast, kao i područje Krima i Crnog mora, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Napad se smatra jednim od masovnijih vazdušnih udara dronovima u prethodnim danima, a prema zvaničnim podacima, 34 letelice oborene su iznad Rostovske oblasti, šest iznad Voronježa, tri iznad Krasnodarskog kraja, tri iznad Lipetske oblasti, dve iznad Krima, dok je sedam dronova uništeno iznad Crnog mora.
Eksplozije u Rostovskoj oblasti i evakuacije stanovništva
Najintenzivniji deo napada pogodio je Rostovsku oblast, gde su zabeležene eksplozije u više gradova. U Batajsku su krhotine oborenih dronova pale na stambene zgrade, izazvale požare i oštetile više automobila i maloprodajnih objekata. Zidovi na višim spratovima jedne zgrade na Zapadnom šoseu delimično su urušeni, zbog čega je evakuisano 20 stanovnika.
Guverner Rostovske oblasti Jurij Sjusar saopštio je da je jedan stanovnik povređen od šrapnela nakon što su ostaci drona pali na dve privatne kuće u Proletarskom okrugu Rostova na Donu. Povređeni je prevezen u bolnicu, a lakše povrede zadobilo je i jedno dete.
„Službe za vanredne situacije rade na terenu, a farma u selu Nedvigovka ostala je bez struje nakon što je dalekovod oštećen pri padu drona. Poslate su ekipe za hitne intervencije“, naveo je guverner.
U više delova Rostova na Donu građani su prijavili snažne eksplozije i svetleće bljeskove na nebu, za koje se veruje da su rezultat dejstva protivvazdušne odbrane. Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vidi plamen i trag dima na nebu.
Napad sa pravca Crnog mora i Krima
Prema izveštajima ruskih vojnih kanala i lokalnih službi praćenja vazdušnog prostora, grupa dronova približila se Krimu sa juga i nastavila let prema Krasnodarskom kraju. Prvo upozorenje o napadu primljeno je u 00:13 po lokalnom vremenu, a ubrzo potom aktivirane su sirene u Feodosiji, Kerču i u blizini Krimskog mosta.
Do 00:40 situacija se proširila na Nоворosijsk, Tuapse i Soči. U tim oblastima su, prema prvim podacima, oboreni brojni dronovi koji su leteli na malim visinama duž obale Crnog mora. Svedoci su prijavili eksplozije i više bleskova na nebu, dok su službe PVO nastavile da dejstvuju i u ranim jutarnjim časovima.
Šira ofanziva na rusku infrastrukturu
Ovaj napad usledio je nakon serije sličnih operacija koje su poslednjih nedelja gađale ruske energetske i industrijske objekte u pograničnim oblastima. Samo dan ranije, u Rostovskoj oblasti i Krasnodarskom kraju zabeleženi su manji dron-napadi koji su izazvali požare na skladištima goriva i tehničkim objektima.
U Batajsku je, prema lokalnim izvorima, zabeleženo oko deset eksplozija, a krhotine letelica pale su u blizini višespratnica i trgovinskih centara. Oštećeno je više vozila i izloga, ali nije bilo poginulih.
Ministarstvo odbrane Rusije ocenilo je da je cilj napada bio da se poremeti rad vojne i energetske infrastrukture na jugu zemlje i da se izazove panika među civilnim stanovništvom.
Učestali napadi i situacija u Brjanskoj oblasti
Pored juga Rusije, učestali napadi dronovima i artiljerijom pogađaju i pogranične regione poput Brjanske oblasti, gde je, prema rečima guvernera Aleksandra Bogomaza, broj napada u poslednjih godinu dana utrostručen.
„Mi ih obaramo, ali ako uporedimo ovu godinu sa prethodnim periodima, broj napada je više nego trostruko veći“, izjavio je Bogomaz. Prema njegovim rečima, lokalni sistemi PVO uspešno presreću većinu projektila, ali pojedini dronovi i dalje pogađaju civilne ciljeve.
U poslednjih mesec dana u Brjanskoj oblasti zabeleženi su napadi na autobusku stanicu i više sela duž granice, pri čemu je povređeno devet civila, uključujući i jedno dete.
Odbrana i informativni rat
Dok Moskva tvrdi da su svi napadi uspešno odbijeni i da nema težih posledica, ukrajinski izvori ističu da su napadi imali cilj da testiraju efikasnost ruskih radara i raspored PVO sistema, kao i da nanesu ekonomsku štetu pogodivši logističke objekte.
Analitičari procenjuju da se intenzitet napada bespilotnim letelicama povećava uporedo sa slabljenjem ukrajinskih kapaciteta na kopnenom frontu i da su dronovi postali jeftin način vođenja rata na velikim udaljenostima.
S obzirom na sve češće napade i njihov koordinisan karakter, ruske oblasti na jugu zemlje faktički se nalaze u stanju stalne pripravnosti. Sistem protivvazdušne odbrane je pojačan, a lokalne vlasti izdaju redovna upozorenja građanima da prilikom vazdušnih uzbuna napuste otvorene prostore i potraže skloništa.
Napad od 21. oktobra, koji je obuhvatio više od 50 letelica, jasno pokazuje da se rat dronovima pretvara u jedan od ključnih oblika sukoba — sa sve većim dometom, složenijom taktikom i rastućim rizikom po civilnu infrastrukturu na obe strane linije fronta.
E dragi moji Rusi malo ga preterujete. Bas Ukri da gadjaju civilne ciljeve? Jesu blentavi ali toliko nisu. Pogodili ste u naletu letelice i one se pogubile i pale a grad. Bogu hvala niko nije otisao na ispovest i to je to. Posle gadjate bar 4-5 km pre grada ili posle.
Jesu. To isto ste vi Hrvati i Albanci i Bošnjaci radili. Seti se Samo Markale, Račka, ubistva Albanca Envera Zumberija…