Venezuela se ovih dana našla u centru diplomatske i vojno-bezbednosne krize koja pokriva nekoliko nivoa tenzije, od političkih pregovora do otvorenih vojnih akcija u međunarodnim vodama. U osnovi najnovije priče koja dolazi sa Zapada je navodni plan koji su zvaničnici iz Karakasa ponudili Vašingtonu, a koji predviđa postepeno napuštanje funkcije predsednika od strane Nicolasa Madura uz prenos ovlašćenja na potpredsednicu Delsi Rodriguez.
Po tom scenariju Maduro bi ostao formalno na funkciji tri godine, nakon čega bi potpredsednica dovršila svoj trenutni mandat do januara 2031, bez prava kandidature za novi mandat. Cilj plana je, prema tvrdnjama zapadnih glasila, ublažavanje pritiska i stvaranje uslova za političku stabilizaciju. Bela kuća je ideju odbacila, uz obrazloženje da postoje duboke sumnje u legitimitet Madurovog režima i tvrdnje o vezama vlade sa narko-kartelima.
U Karakasu su takve optužbe dočekane osudom: Delsi Rodrigez je javno negirala da je vodila pregovore, nazvala izveštaje lažnim vestima i deo psihološke kampanje protiv vlade, dok je Maduro odbacio pritiske, podsećajući da su strani obaveštajni uticaji, posebno CIA, u regionu istorijska konstanta već 60 godina.
Američke operacije na moru i sporni bilans
Dok se politički manevri odvijaju u pozadini, američke snage sprovele su seriju udara na plovila u karipskom basenu za koja tvrde da su angažovana u krijumčarenju droge. U najnovijoj akciji, brod na međunarodnim vodama u blizini obale Venecuele uništen je udarom, uz izveštaje o žrtvama i prvim do sada preživelima. Ova operacija uklapa se u niz sličnih delovanja u poslednjim nedeljama, tokom kojih je poginulo više desetina ljudi.
Činjenica da je u najnovijem napadu bilo preživelih otvara dodatna pitanja o procedurama ciljanja, dokazima i proporcionalnosti sile. Porodice stradalih u pojedinim operacijama javno traže potvrde o umešanosti u kriminalne aktivnosti i objašnjenja o tome gde su i kako pronađeni navodni dokazi.
Vojni odgovor i unutrašnja mobilizacija Venecuele
Odgovor Karakasa bio je višeslojan. Zvanično je zatražena podrška međunarodnih institucija i pokrenute su inicijative ka Savetu bezbednosti UN uz tvrdnje o povredi suvereniteta. Na terenu su organizovane opsežne vojne vežbe, pojačana mobilizacija duž granice sa Kolumbijom ali i provera bunkera i pravljenja barikada.
U saveznoj državi Tačira, strateški važnoj zbog tri mosta i intenzivnog prekograničnog saobraćaja, raspoređeno je oko 17.000 vojnika, uz pojačanu kontrolu na mostu Simon Bolivar. U Amazonasu su uvedene mere zaštite kritične infrastrukture i podignut nivo operativne gotovosti, uključujući aktiviranje rezervnih komponenti i lokalnih bezbednosnih elemenata.
Pojačano američko prisustvo u regionu
Sjedinjene Države su istovremeno pojačale pomorsko prisustvo u Karibima, rasporedivši sedam ratnih brodova u basenu i jedan u Meksičkom zalivu, u sklopu operacije koja se zvanično vodi kao borba protiv trgovine narkoticima.
Iz američke perspektive, upotreba vojne sile na otvorenom moru pravda se suzbijanjem mreža koje koriste brza plovila i razuđene rute. Kritičari, međutim, ističu potrebu za većom transparentnošću o kriterijumima ciljeva, lancu odlučivanja i međunarodnopravnim osnovama.
Politički i medijski odjeci s obe strane
Kriza odjekuje i unutar državnih aparata. U SAD je došlo do smene na vojnom vrhu nadležnom za operacije u regionu, što je dodatno podstaklo spekulacije o dinamici i ciljevima kampanje.
U lancu komande zaduženom za Latinsku Ameriku sada je potvrđeno da se na kraju 2025. povlači admiral Alvin Holsej, komandant američke Southern Command (SOUTHCOM), komande odgovorne za operacije u Centralnoj i Južnoj Americi i Karipskom regionu.
Holsej je bio na tom položaju manje od godinu dana, i njegov odlazak je najavljen kao „penzija“ 12. decembra. U objavi sekretara rata SAD ne navodi se konkretan razlog za njegovu preranu i iznenadnu smenu, ali izvori ukazuju na tenzije između Holseja i sekretara Pita Hegseta, posebno u vezi sa vojnim udarima na brodove u Karipskom moru.
U Venecueli su medijski navodi o navodnim pregovorima Delsi Rodrigez i njenog brata sa Vašingtonom dočekani oštrim demantijem i okarakterisani kao deo psihološkog rata. Zvanična poruka iz Karakasa ostaje da je političko-vojno rukovodstvo „ujedinjeno oko volje naroda“, uz insistiranje na suverenitetu i odbacivanje pritisaka.
Ovo je trenutak u kome se diplomatski, bezbednosni i medijski instrumenti prepliću. Predlog o tranziciji vlasti, čak i bez jasnih izgleda da bude prihvaćen, signalizira pritiske i želju SAD za političkim manevrom unutar Venecuele.
Paralelno, operacije SAD na moru i povećano vojno prisustvo ukazuju na taktiku pojačanog pritiska koja kombinuje delovanje na terenu i javnu retoriku. Ako diplomate ne preuzmu primat nad vojnim instrumentima, rizik od novih incidenata i loših procena ostaće visok, uz potencijalno dublje posledice po bezbednost i stabilnost celog regiona.
Rekoh ja da ce mu ameri spakovati igranku za dolare iza ledja. Izgleda da jeste korumpirani i u organizovanom kriminalu duboko i preduboko g.Maduro.