„Lov na dron“ iznad Frankfurta: Uhapšen hrvatski „pilot“ koji je upao u bezbednosnu zonu aerodroma

Frankfurt na Majni se jutros ponovo suočio sa onim čega se svako veliko vazdušno čvorište pribojava: neovlašćenim dronom u neposrednoj blizini piste. Stacionarni sistem za detekciju bespilotnih letelica registrovao je objekat oko 700 metara zapadno od aerodromskog kompleksa, što je bilo dovoljno da u trenu pokrene unapred razrađenu proceduru — od poziva kontrolnog tornja do brze reakcije policije pokrajine Hesen.

U „vrućoj poteri“ po perimetru, patrole su ubrzo locirale i privele 41-godišnjeg hrvatskog državljanina, osumnjičenog za upravljanje dronom. Protiv njega je otvoren upravni postupak zbog kršenja propisa o letenju u zoni kritične infrastrukture. Istraga će morati da odgovori na ključno pitanje: motiv. Da li je reč o neodgovornom hobisti, testu zakonskih granica, komercijalnom snimanju bez dozvole — ili možda špijunu?

Za razliku od „klasičnih“ incidenata u vazdušnom saobraćaju, dronovi u zabranjenim zonama stvaraju specifičnu vrstu rizika: mali su, teško uočljivi, mogu da promene pravac u sekundi, a i kada ne izazovu direktan sudar — dovoljno je da uđu u kontrolisani prostor pa da dispečeri preusmeravaju prilaze, koče poletanja i prave „talase“ kašnjenja koji se brzo preliju na ceo kontinent. U tom smislu, Frankfurt nije izuzetak, već samo najvidljiviji primer šireg evropskog trenda rasta „neovlašćenih letova“ u okolini aerodroma.

Sistemi detekcije koje aerodromi postavljaju poslednjih godina sve su sofisticiraniji. Kombinuju RF-skener (traži kontrolne linkove dron–upravljač), akustične nizove (prepoznaju potpis propelera), i primenu radara optimizovanih za male, spore ciljeve sa minimalnim efektivnim radarskim presekom. Kada sistem „upeca“ signal u zoni crvene zabrane, protokol je jasan: upozorenje kontroli letenja, procena rizika, kontakt sa policijom i — ako treba — kratkotrajna obustava operacija dok se objekat ne identifikuje. Ovaj put, procedura je delovala: letelica je primećena, operater lociran, aerodrom ostao bez dužih zastoja.

Za operatera, međutim, posledice mogu biti teže. Letenje dronom u blizini aerodroma je u većini država strogo regulisano: obavezna registracija, geozabrane u kontrolisanom prostoru, maksimalne visine, i stroga „no-fly“ pravila oko pista. Kršenje tih okvira povlači novčane kazne, oduzimanje opreme, pa i krivičnu odgovornost ako je dovedena u pitanje bezbednost vazdušnog saobraćaja. Sudovi pritom sve manje imaju razumevanja za izgovore tipa „nisam znao“ — aplikacije i sami dronovi danas najčešće sadrže ugrađene geofence mape koje „zvone na uzbunu“ pre poletanja.

Šira priča je, naravno, tehnološka. Tržište hobi i komercijalnih dronova eksplodiralo je, a linija između „igračke“ i sposobne platforme postala je tanka. Istovremeno, aerodromi balansiraju između bezbednosti i operativnosti: anti-dron mere koje ometaju signal ili preuzimaju kontrolu nad dronom zahtevaju stroge zakonske uslove, jer svako „slepilo“ u etru može da poremeti i druge sisteme. Zbog toga je primarni fokus i dalje — rano otkrivanje, brza procena rizika i precizna intervencija na zemlji.

Incident kod Frankfurta zato je i upozorenje i zanimljiv primer: infrastruktura detekcije funkcioniše, procedure reaguju, ali ljudski faktor ostaje najtanji sloj bezbednosti. U eri kada su dronovi postali „džepni vazdušni saobraćaj“, pravila igre su kristalno jasna — a kazna za ignorisanje tih pravila sve skuplja. Kako istraga bude odmicala, saznaćemo i da li je motiv bio banalna nepažnja, promišljeni pokušaj da se probaju granice sistema ili možda špijunska operacija.