Poljska je u ranim jutarnjim satima privremeno zatvorila vazdušni prostor iznad šire zone Lubelina i Žešova i podigla borbene avione u stanje povišene gotovosti, nakon što je ruska dalekometna avijacija izvela nove noćne udare na ciljeve u Ukrajini.
Operativna komanda Oružanih snaga Poljske (DORSZ) saopštila je da su, zbog aktivnosti ruskih aviona dugog dometa, poljski i saveznički (NATO) avioni „počeli da deluju u našem vazdušnom prostoru“ radi osiguranja bezbednosti i zaštite građana, posebno u pograničnim oblastima.
Šta konkretno znači „zatvaranje neba“
Prema podacima servisa za praćenje letova, Flightradar24, odluka o zabrani letova u tom koridoru doneta je kao odgovor na „neplanirane vojne aktivnosti“ koje se tiču pitanja nacionalne bezbednosti. U prevodu, civilni saobraćaj privremeno se preusmerava ili odlaže, dok se vojna avijacija i PVO stavljaju u pojačan režim.
Poljsko Ministarstvo odbrane je preciziralo da su parovi borbenih aviona uzleteli, a radarski i PVO sistemi dovedeni na najviši stepen pripravnosti. Mera je preventivna: Poljska ne najavljuje ofanzivne radnje, već povećava zaštitu svog vazdušnog prostora u trenutku kada se preko granice vodi intenzivna vazdušna kampanja.
Zašto? Sirene širom Ukrajine
Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo navelo je da je u ranim jutarnjim satima širom zemlje proglašena opšta uzbunazbog vazdušnih napada.
Prethodnih dana i noći primetan je obrazac višetalasnih udara kombinacijom krstarećih raketa i dronova-kamikaza, uz povremenu upotrebu kvazibalističkih sredstava, što povećava pritisak na ukrajinske PVO kapacitete, ali i pojačava rizike za države u neposrednom okruženju — posebno one koje služe kao logističke arterije za naoružavanje Kijeva od strane NATO-a (poput aerodroma u okolini Žešova).
Baltičko i skandinavsko „granično nerviranje“
Paralelno sa poljskim merama, NATO je najavio pojačanje prisustva u Baltiku: slanje fregate PVO namene i aktiviranje dodatnih sredstava za nadzor i izviđanje. Razlog je serija incidenata sa neidentifikovanim dronovima u vazdušnom prostoru Danske — treći put u jednoj nedelji, ovog puta iznad najveće vojne baze u zemlji.
Danska premijerka Mete Frederiksen opisala je situaciju kao „hibridne napade“, ilustrujući novu realnost u kojoj klasična PVO mora da reaguje na sporije, niže i teže uočljive platforme.
U Nemačkoj, vlasti su takođe najavile da će vojska oboriti dronove koji narušavaju osetljive zone, nakon što je navodni „roj“ dronova primećen na severu zemlje. U isto vreme, Hamburg je domaćin najveće vojne vežbe od Hladnog rata — „Crvena oluja Bravo“ — koja eksplicitno uvežbava odbranu od dronova, sabotaža, špijunaže i masovnih povreda, kao i koordinaciju vojske sa policijom, vatrogascima i civilnom zaštitom.
Za države poput Nemačke i Poljske, sa kritičnim lukama, skladištima energije i ključnim vazdušnim čvorištima, to su prioritetni scenariji.
Zašto je koridor Lublin–Žešov osetljiv
Zona Lublin–Žešov poslednje tri godine postala je sinonim za logistiku prema Ukrajini: aerodrom u okolini Žešova ključna je tačka za prihvat tereta, rotaciju osoblja i medicinsku evakuaciju.
Svaki talas ruskih udara u dubini ukrajinske teritorije, posebno prema zapadu, logično generiše preventivne mere Poljske — ne zato što se očekuje direktan napad, već zato što dinamika na nebu (presretanja, skretanja putanja, fragmenti, potencijalna dezorijentacija dronova/bojevih glava) povećava operativni rizik uz samu granicu.
Šta dalje: naša kratkoročna predviđanja
- Privremene restrikcije u poljskom vazdušnom prostoru mogle bi se povremeno ponavljati, u zavisnosti od intenziteta udara na Ukrajinu i procena poljskih pilota u dežurstvu.
- PVO i radari duž istočnog boka NATO-a verovatno će ostati u povišenom režimu; očekivane su i ad hoc NATO ISR misije (nadzor/izviđanje) nad Baltikom i istočnom Poljskom.
- Na civilni saobraćaj to povremeno utiče kroz preusmeravanja i kašnjenja, posebno u „vrućim“ satima noćnih udara.
Poljska je na kratak rok zatvorila nebo nad ključnim istočnim koridorom i podigla borbene parove u preventivnu patrolu — potez usklađen sa savezničkim pravilima i logikom odbrane vazdušnog prostora u senci intenzivnih operacija u susedstvu.
Istovremeno, NATO pojačava mornaričko i izviđačko prisustvo u Baltiku, dok Danska i Nemačka pooštravaju stav prema “neidentifikovanim dronovima”. U zbiru, reč je o defanzivnom „disanju“ istočnog boka pakta: fleksibilno, brže i sve više prilagođeno realnosti u kojoj dronovi, krstareće rakete i hibridne tehnike testiraju reakciono vreme i koordinaciju svih službi — od posada u kabinama do kontrola letenja i civilne zaštite.
