Intenziviranje udarnih operacija: Kijev uništio avione An-26, Rusi Iskanderima ukrajinske poligone

U poslednjih nekoliko dana zabeležen je značajan porast vojne aktivnosti na obe strane: ukrajinske specijalne snage izvele su niz udara na vojne ciljeve na anektiranom Krimu, dok je ruska vojska “odgovarala” preciznim raketnim napadima na ukrajinske poligone za obuku.

Obe operacije imaju neposredne taktičke efekte i širi strateški značaj, pa je važno sagledati šta se tačno dogodilo, koje su posledice i koje taktičko-strateške implikacije iz toga proizilaze.

Šta se tvrdi sa ukrajinske strane: napadi GUR “Duhovi” na Krimu

Ukrajinski Generalni štab i Glavna obaveštajna uprava (GUR) objavili su da su njihove specijalne jedinice, kojima se u izvorima često pripisuje naziv „Duhovi“ (Primari), izvele napade na Krimu i uništile više ruskih sistema i letelica. Među navedenim rezultatima GUR tvrdi:

• Uništena su dva transportna aviona An-26, koja su se, prema objavama, zapalila nakon pogotka — što ukazuje da su možda bila u operativnom stanju i napunjena gorivom.
• Pogođeni su obalni radari, uključujući pomenuti sistem MR-10M1 „Mis M1“, te ranije ciljani radar 55Ž6U „Nebo-U“ i druge komponente protivvazdušne zaštite.
• U prethodnim napadima iste jedinice pominju se i pogodci na amfibijske avione Be-12, nekoliko helikoptera Mi-8 i radarske stanice, kao i intenziviranje angažmana bespilotnih letelica usmerenih na isključenje protivvazdušne pokrivenosti.

Ukrajinske snage su objavile snimke nekih napada, ali verifikacija materijala — tipično putem trećih, neutralnih izvora — nije uvek dostupna. Takve akcije, ako su potvrđene, pokazuju nastojanje Kijeva da smanji operativnu fleksibilnost ruskih snaga na Krimu i da naruši senzorne i logističke linije koje podržavaju pomorsko i vazdušno prisustvo Moskve u regionu.

Šta se događa na ukrajinskoj teritoriji: raketni napadi na poligone

Istovremeno, 24. septembra zabeleženi su napadi balističkim raketama „Iskander“ na ukrajinski poligon za obuku, za koje su ukrajinske oružane snage javno potvrdile postojanje žrtava i materijalne štete.

Prema saopštenjima, mete su uključivale skloništa i objekate za obuku gde se nalazilo osoblje u trenucima udara — što je rezultiralo poginulima i ranjenima. Telegram kanali i regionalni izveštaji navode da su udari pogodili područje koje se povezuje sa Kombinovanim poligonom za obuku 242 (Gončarivsko područje u Černigovskoj oblasti), ali lokacije i broj žrtava variraju među izvorima.

Nakon udara zabeležene su i pojave dronova „Geranj“ u okolini, što je dodatno izazvalo zabrinutost i kritike ukrajinskih zvaničnika zbog nedovoljnih sistema protivvazdušne odbrane u nekim regionima. O događaju smo rezervisano izvestili juče, ipak tek sada dostavljamo video i širu sliku.

Ovaj napad se uklapa u širi niz ruskih udara na objekte za obuku i logistiku tokom poslednjih meseci: zabeleženi su raniji udari u oblasti Sumija, Dnjepropetrovsk, Poltava i masovniji napadi koji su izazvali teže posledice (npr. incidenti velikih žrtava u martu i junu). Ciljanje poligona ima za cilj: degradiranje sposobnosti brze obuke i rotacije jedinica, demoralizovanje osoblja i smanjenje operativne rezerve snaga.

Taktika i kontrataktike: zašto su ovi ciljevi važni?

Analitički posmatrano, deluju dve jasno odvojene, ali povezne linije: ukrajinska ofanziva protiv krimskih infrastruktura i rusko insistiranje na neutralisanju ukrajinske sposobnosti da obučava i brzo obnavlja borbene jedinice. Svaka strana sprovodi mere koje teoretski smanjuju protivnikovu borbenu efikasnost:

• Ukrajina: upotreba bespilotnih letelica i specijalnih snaga za udare na radarima, hangarima i transportnoj avijaciji — taktika „iskidanja senzorne i logističke mreže“ kako bi se otežalo rusko nadgledanje i brza projekcija snaga sa Krima.
• Rusija: precizni raketni udari na poligone i logističke tačke unutar Ukrajine — usmereni na smanjenje sposobnosti Kijeva da obučava i opskrbljuje snage, te da stvori psihološki pritisak kroz ubedljivost udarnih sposobnosti.

Efekti su višestruki: neposredni gubici (leteći i stacionarni objekti, ljudstva), prekid plana obuke i logistike, kao i veći trošak za zaštitu i disperziju resursa. Takođe, svaki uspeh ili neuspeh utiče na moral i političku dinamiku u međunarodnoj podršci.

Treba istaći da u zonama aktivnih sukoba često dolazi do neslaganja u izveštajima: vojne službe imaju interesa da naglase uspehe, dok verifikacija kasni ili je otežana. Video-snimci i objave na društvenim mrežama mogu dokumentovati događaje, ali zahtevaju dodatnu analizu za pouzdanu potvrdu. Zbog toga je važno razlikovati objave stranaka u konfliktu od potvrde.

Posledice i šta dalje očekivati

U kratkom roku, intenziviranje ovih operacija znači veću potrebu za protivdronskim sistemima, bolju zaštitu poligona (zakloni, raspoređivanje), i veću logističku fleksibilnost. Dugoročno, ako udari na infrastrukturu za obuku i snabdevanje budu nastavljeni, to može usporiti tempo obuke i zamene jedinica, smanjiti sposobnost uvođenja rezervi i utiče na izbor operativnih planova.

S druge strane, napadi na logistiku i senzore na Krimu potencijalno otežavaju rusko upravljanje pomorsko-vazdušnim prostorom i potrebne su pojačane mere integrisane odbrambene i kontraobaveštajne zaštite.