Putin razblažuje vino! Predlaže Trampu privremeni sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja

Ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je Vašingtonu privremeni, jednogodišnji dogovor: i posle isteka Novog START-a 5. februara 2026. godine Rusija bi nastavila da poštuje postojeća kvantitativna ograničenja za strateško nuklearno naoružanje — pod uslovom da Sjedinjene Države učine isto.

Cilj je, kako je rekao, da se tokom turbulentnog perioda izbegne nova trka u naoružanju i sačuva izvesna predvidljivost, a da se potom otvori prostor za ozbiljniji dijalog o narednom aranžmanu kontrole naoružanja.  

Prema važećem okviru Novog START-a, maksimumi su 1.550 raspoređenih strateških bojevih glava i 700 raspoređenih nosača (ICBM/SLBM i teški bombarderi) po strani. Iako je Moskva 2023. godine formalno suspendovala učešće u sporazumu, do sada je nastavila da se drži brojčanih ograničenja — isto čini i Vašington.

Putinova poruka sada ide korak dalje: „zamrzavanje“ statusa kvo za još 12 meseci posle isteka, pod klauzulom reciprociteta. Američki odgovor na inicijativu nije još objavljen.

Zašto baš sada i šta tačno nudi Kremlj

Putin je predlog izneo na sednici ruskog Saveta bezbednosti, uz poruku da je globalna arhitektura kontrole naoružanja načeta ili urušena i da se „strateška stabilnost pogoršava“.

Njegova poruka ima dva sloja: kratkoročno „spuštanje tenzija“ kroz održanje START limita, i politički signal Vašingtonu da je Moskva spremna za razgovor o „naslednom“ sporazumu — pod uslovom da se ne preduzimaju potezi koji po potkopavaju ravnotežu odvraćanja, poput planova za elemente protivraketne odbrane u svemiru.  

U praksi, jednogodišnje produženje režima ograničenja značilo bi nastavak maksimuma za bojeve glave i nosače, kao i zadržavanje ključnih obaveza koje doprinose predvidljivosti (poput Notifikacija o lansiranjima). “Arms Control” zajednica u SAD i Evropi ovakav potez vidi kao „pauzu“ korisnu da se izbegnu najgori scenariji dok traje političko natezanje oko šireg paketa bezbednosnih pitanja.

Šta želi Vašington, a šta Moskva

Do isteka sporazuma ostalo je nešto više od godinu dana, a formalni pregovori o produženju ili novom sveobuhvatnom okviru nisu zaživeli. U američkoj političkoj raspravi povremeno se javlja ideja da bi novi sporazum trebalo da uključi i Kinu — što Peking uporno odbija — dok Moskva upozorava na američke sisteme protivraketne odbrane i potencijalno militarizovanje svemira kao faktore koji „nagrizaju“ balans.

Ukratko: obe strane žele prednost u sledećem ciklusu, ali i ventil da se izbegne nekontrolisana eskalacija troškova i rizika, piše AP.

Pararelna „ofanziva“ u Montrealu: avio-sankcije pod lupom

Dok šalje signal o kontroli naoružanja, Moskva je pred Međunarodnom organizacijom civilnog vazduhoplovstva (ICAO) pokrenula inicijativu da se ublaže sankcije koje ograničavaju pristup rezervnim delovima, održavanju, osiguranju i preletima ruskim aviokompanijama.

U podnescima za trijenalnu skupštinu u Montrealu Rusija tvrdi da restrikcije ugrožavaju bezbednost letenja i krše principe globalne avijacije, budući da domaći prevoznici i dalje upravljaju flotom od preko 700 zapadnih letelica (Boing i Erbas) koja ubrzano stari bez punog pristupa delovima.

Zapadne vlade su 2022. i kasnije zatvorile vazdušni prostor i presekle direktne tokove delova i usluga; ruske kompanije su potom pribegle „sivim“ rutama i kanibalizaciji flote, uz rast sistemskih rizika i incidenata. Moskva sada argumentuje da bi „humanitarni izuzeci“ za bezbednost trebalo da budu nadstranački i van politike.

Šta bi značilo „da“ iz Vašingtona

Ako bi SAD prihvatile jednogodišnje pridržavanje limita, najvažniji efekat bio bi zadržavanje dogovorenog maksimuma i predvidljivosti u periodu kada su drugi stubovi kontrole naoružanja već nestali.

Time bi se kupilo vreme za tehničke radne grupe da mapiraju opcije: čisto produženje, START-light okvir, ili „širi paket“ koji bi zahtevao nove elemente verifikacije (uključujući digitalne tokove podataka i modernizovane notifikacije za hipersonične nosače). U suprotnom, 2026. se ulazi u „pravni vakuum“ gde obe strane mogu neograničeno raspoređivati — što mnogi razumni smatraju najskupljim i najrizičnijim scenarijem.  

Signali iz Moskve i naredni koraci

Putin insistira da Rusija „ne traži trku u naoružanju“, ali istovremeno poručuje da će odgovoriti na svako „podrivanje ravnoteže“ — naročito ako SAD krenu ka svemirskim komponentama odbrane, piše Newsweek.

Na operativnom nivou, nadležne ruske službe dobile su zadatak da „prate američke poteze“ i pripreme opcije ako reciprocitet izostane. Sa američke strane, ranije izjave sugerisale su političku želju za smanjenjem arsenala, ali uz zahtevniju agendu (Kina, hipersonici, ofanzivno-defanzivna veza). Za sada, zvanična i detaljna reakcija Vašingtona još nije objavljena.

Ukratko, istek Novog START-a je 5. februar 2026. godine. Maksimum je 1.550 raspoređenih bojevih glava i 700 raspoređenih nosača po strani. Predlog Rusije je jednogodišnje pridržavanje limita posle isteka, uz reciprocitet SAD.