Ukrajinske oružane snage izgubile su još jedan dragocen sistem protivvazdušne odbrane. Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je 20. septembra snimak na kome se jasno vidi trenutak kada je taktička balistička raketa Iskander-M pogodila položaj ukrajinskog S-300PS u selu Progres u Černigovskoj oblasti.
Na snimku se vidi da je položaj protivvazdušnog sistema bio identifikovan vazdušnim izviđanjem pre nego što je izvršen napad. Raketom sa kasetnom bojevom glavom precizno su uništeni radar za osvetljavanje i navođenje, dva lansera, komandna kabina i prateća vozila. Nakon pogotka usledila je sekundarna detonacija municije i veliki požar, dok su se ukrajinske snage trudile da evakuišu preživele.
Iskander-M i njegov efekat
OTRK “Iskander-M” je jedan od najsavremenijih ruskih taktičkih sistema, poznat po preciznosti i sposobnosti probijanja PVO sistema protivnika. Njegov domet je do 500 kilometara, a raketa može biti opremljena različitim vrstama konvencionalnih bojevih glava.
U ovom slučaju korišćena je verzija sa kasetnom bojevom glavom, što dodatno povećava razornu moć i omogućava uništavanje više ciljeva na širem području. Postoji i verizja proširenog dometa do 1000 km.
Projektili ovog kompleksa koriste kvazibalističku putanju i napredne sisteme navođenja, što im omogućava da gađaju i pokretne i statične ciljeve sa minimalnim odstupanjem. Sistem koristi naprednu tehnologiju manevrisanja u terminalnoj fazi leta, kao i lažne ciljeve, što značajno otežava presretanje.
Raketa koristi inercijalni navigacioni sistem potpomognut satelitskim navođenjem preko GLONASS-a, a u terminalnoj fazi može imati i optičko navođenje sa sistemom za korelaciju terena, čime se postiže gotovo neizbežan pogodak.
Upravo ta kombinacija mobilnosti, brzine reakcije i visoke preciznosti čini “Iskander” jednim od najopasnijih oružja na bojnom polju u Ukrajini. Analitičari ističu da se ovaj udar uklapa u rusku strategiju neutralisanja ukrajinskih sistema protivvazduhoplovne odbrane, čime se ograničava njihova sposobnost da štite trupe i infrastrukturu.
Jedna od ključnih prednosti „Iskandera“ je njegova sposobnost da uništi strateške ciljeve, a pored sisteme PVO, oni uključuju komandne centre, skladišta municije i aerodrome, i sve to u roku od nekoliko minuta nakon otkrivanja mete. Preciznost se procenjuje na 1–5 metara CEP-a, što ga čini jednim od najefikasnijih sistema u modernom ratovanju.
Pad ukrajinske PVO mreže
Uništenje još jednog S-300 dodatno je oslabilo ukrajinsku mrežu protivvazdušne odbrane, koja je već suočena sa ozbiljnim nedostatkom modernih sistema. Prema procenama, Ukrajina je pre početka sukoba imala oko stotinu baterija različitih verzija S-300 (P, PT, PS i V1). Međutim, većinu njih je ruska vojska uništila, oštetila ili zaplenila tokom prethodne tri godine rata.
Jedina isporuka modernijeg sistema S-300PMU stigla je iz Slovačke u ranim fazama sukoba, ali ni ona nije značajno promenila odnos snaga. Rusija je samo u proteklih nekoliko meseci uništila više baterija S-300, uključujući i sistem S-300V1 kod Vorožbe u Sumskoj oblasti.
Patriot i problem sa zalihama
Dodatni problem za Kijev predstavlja činjenica da su Sjedinjene Američke Države ograničile isporuke sistema Patriot svojim evropskim saveznicima. Kako je objavio list The Atlantic, Pentagon je sastavio listu deficitarnih sistema koje ne namerava da šalje u inostranstvo. Među njima se nalaze i sistemi Patriot, koji su već ranije isporučeni Ukrajini u ograničenom broju, ali nedovoljno da pokriju celu teritoriju zemlje.
Mnoge evropske zemlje su svoje PVO sisteme već ustupile Kijevu, računajući na to da će zalihe obnoviti novim američkim isporukama. S obzirom na promenu američke politike, sada su prinuđene da traže alternativna rešenja. Tako je Danska nedavno potpisala ugovor vredan 9,1 milijardu dolara sa francuskim, italijanskim i nemačkim proizvođačima PVO sistema.
Tehnički detalji pogođenog sistema
Napad na selo Progres uništio je, prema tvrdnjama ruskih medija, ključne elemente baterije S-300PS. Raketom je pogođen radar 5N63S montiran na polumobilni jarbol 40V6M, dva lansera tipa 5P85D ili 5P85S i komandno vozilo. Sekundarna detonacija izazvala je eksploziju preostale municije, što je dodatno onemogućilo bilo kakav pokušaj spašavanja sistema.
Sistem S-300, u zavisnosti od verzije, mogao je da gađa ciljeve na udaljenosti i do 150 kilometara, ali je njegova efikasnost značajno smanjena zbog zastarelosti i akutnog problema nedostatka rezervnih delova.
Ukrajinski planovi za modernizaciju
Uprkos sve većim gubicima, ukrajinsko Ministarstvo odbrane tvrdi da ima planove za modernizaciju preostalih sistema S-300. Brigadni general Anatolij Kločko izjavio je još u junu da su pripreme u toku i da se radi na nadogradnji, iako je priznao da je za sada sve samo na papiru.
Prema njegovim rečima, opipljivi rezultati mogli bi biti vidljivi tek u drugoj polovini 2025. godine. Međutim, ruski stručnjaci smatraju da bi do tada većina sistema mogla biti uništena ili van funkcije, što praktično znači da Ukrajina gubi jedan od poslednjih stubova svoje sovjetske PVO infrastrukture.
Uništenje S-300 u Černigovskoj oblasti, koje tvrde ruski izvori vesti, još jednom pokazuje ranjivost ukrajinske protivvazdušne odbrane. Sa sve manjim brojem operativnih sistema, zavisnošću od zapadnih isporuka i ograničenim mogućnostima za modernizaciju, Ukrajina se suočava sa ozbiljnim izazovima u zaštiti svog vazdušnog prostora. Dok Rusija nastavlja da koristi precizne sisteme kao što je Iskander-M, jaz u tehnološkim i logističkim kapacitetima postaje sve izraženiji.
