Zastrašujuća simulacija: Šta se dešava sa ljudskim telom posle nuklearne eksplozije?

Dok svet ulazi u novu fazu geopolitičkih tenzija, sve češće se postavlja zastrašujuće pitanje: šta bi se dogodilo ako bi došlo do nuklearnog udara? Građani širom Evrope i sveta, suočeni sa svakodnevnim vestima o eskalacijama na više frontova, pitaju se da li bi postojala šansa za preživljavanje i kako bi izgledale posledice.

Odgovor je surov. Iako bi preživljavanje bilo moguće u određenim slučajevima, uslovi života nakon eksplozije bili bi daleko od normalnih. Naučne simulacije i dostupni materijali jasno pokazuju da udaljenost od mesta detonacije odlučuje o svemu – od privremenih povreda do trenutne smrti.

Zone katastrofe: šest krugova pakla

Stručne analize i popularne simulacije, poput one objavljene na YouTube kanalu Atomic Marvel, detaljno prikazuju efekte nuklearne eksplozije na ljudsko telo. U zavisnosti od udaljenosti od epicentra, posledice se mogu podeliti u šest zona.

Zona 1 – periferija pakla (oko 3,2 km od eksplozije):

U ovom pojasu ljudi bi doživeli ozbiljna oštećenja vida usled zaslepljujuće svetlosti. Simulacije predviđaju trajno slepilo ili teška oštećenja mrežnjače, kao i opekotine drugog stepena od toplotnog zračenja. Prisutni bi mogli iskusiti i privremeni ili trajni gubitak sluha zbog snažnog udarnog talasa.

Zona 2 – granica života i smrti (oko 1,2 km od eksplozije):

Oni koji se nađu u ovoj zoni suočili bi se sa užasnim povredama: opekotinama trećeg stepena, pucanjem bubnih opni i ozbiljnim povredama mozga izazvanim udarnim talasom. Preživljavanje bi bilo malo verovatno i zavisilo bi od trenutne medicinske pomoći, koja bi u takvim okolnostima praktično bila nedostupna.

Zona 3 – 600 metara od epicentra:

Preživljavanje u ovoj zoni nije moguće. Tela pogođenih ljudi trpela bi opekotine četvrtog stepena, dok bi udarni talas izazvao kolaps pluća i bronhija, traumatske povrede mozga, užasna unutrašnja krvarenja i razaranje vitalnih organa.

Zone 4–6 – 200 do 350 metara od eksplozije i bliže:

Ovde više nema prostora za borbu ili preživljavanje. Temperatura i udarni talas pretvorili bi sve u neposrednoj blizini u pepeo. Eksperti ovo jednostavno nazivaju – instant kremacija.

Šta sve trpi ljudski organizam?

Spisak povreda koje bi nastale bliže epicentru jeziv je i uključuje:

• traumatske povrede mozga,
• kolaps pluća i bronhija,
• gasne embolije u arterijama,
• masivna unutrašnja krvarenja,
• perforacije želuca i creva,
• kontuzije pluća i fatalna krvarenja u grudnoj duplji.

U suštini, ljudsko telo u unutrašnjim zonama ne bi imalo nikakve šanse.

Jeziva realnost i posledice

Iako se danas često govori o modernim sistemima odbrane, kao što su protivraketni štitovi, realnost je da nijedan sistem ne može pružiti potpunu zaštitu od nuklearnog udara velikih razmera. Sama detonacija izazvala bi trenutnu smrt stotina hiljada ljudi, dok bi oni koji prežive u spoljnim zonama morali da se bore sa zračenjem, glađu, zarazama i haosom koji bi usledio.

Takvi scenariji nisu samo naučne vežbe. Oni imaju za cilj da pokažu koliko je važno očuvati mehanizme za sprečavanje nuklearnih sukoba i podsetiti da bi svaka upotreba takvog oružja značila kraj civilizacije kakvu poznajemo.

Podsetimo, pre nešto više od mesec dana obeležena je godišnjica od kada je američki bombarder B-29 „Enola Gay“ bacio prvu atomsku bombu u istoriji civilizacije na Hirošimu, grad na zapadu Japana. Tri dana kasnije, isti scenario ponovio se u Nagasakiju, gradu udaljenom oko 400 kilometara jugozapadno. Ove dve bombe, „Little Boy“ i „Fat Man“, usmrtile su više od 210.000 ljudi samo do kraja 1945. godine.

Samo šest dana nakon bačenih atomskih bombi i ulaska Sovjeta u rat, Japan je objavio bezuslovnu kapitulaciju. Dana 15. avgusta 1945. godine, car Hirohito objavio je da je Japan prihvatio Potsdamsku deklaraciju, čime je označen kraj rata.

Pre tri meseca, aktuelna šefica svih američkih tajnih službi, Tulsi Gabard, nakon obilaska Japana, upozoraila je na nuklearnu katastrofu, ukazujući na globalnu opasnost koja zahteva hitnu pažnju.

Ovde prikazana simulacija nuklearne eksplozije jasno pokazuje da udaljenost od epicentra odlučuje između bolnog preživljavanja i trenutne smrti. Dok u spoljnim zonama postoji šansa da ljudi ostanu živi, bliže centru eksplozije sve se svodi na totalno uništenje.

U vremenu kada geopolitičke krize rastu, ovakva upozorenja dobijaju novu težinu. Ako se nešto može naučiti iz ovih simulacija, to je da bi nuklearni rat bio kraj svake nade za normalan život.