Šef Bundesvera: Nemačka mora udvostručiti vojsku na 460.000 ljudi da bi ispunila nove NATO ciljeve

Nemačka vojska, Bundesver, suočava se sa najambicioznijim izazovom u svojoj savremenoj istoriji – udvostručenjem broja vojnika do 2035. godine kako bi ispunila nove ciljeve NATO-a.

Prema poverljivom dokumentu u koji je imao uvid Reuters, nemački general Alfons Mais upozorio je da će Bundesver morati da dostigne oko 460.000 pripadnika kako bi bio spreman za scenario visokointenzivnog rata protiv Rusije.

Trenutno stanje: manjak vojnika i neispunjeni ciljevi

Danas Nemačka raspolaže sa oko 62.000 aktivnih vojnika i približno 37.000 rezervista, što je tek delić NATO zahteva. Još 2018. postavljen je cilj od 203.000 aktivnih pripadnika, ali Bundesver i dalje zaostaje za oko 20.000 ljudi.

Mais je u svom pismu od 2. septembra upozorio da „sa trenutnim brojem ljudi jednostavno nije moguće postići spremnost potrebnu do 2029, niti obezbediti kapacitete koje smo obećali NATO-u do 2035“.

NATO-vi zahtevi i rokovi

Na samitu NATO-a u junu 2024. saveznici su usvojili nove planove odbrane. Nemačka bi do 2029. morala da poveća aktivni sastav za oko 45.000 vojnika, jer se procenjuje da bi Rusija tada mogla biti spremna za napad velikih razmera na Zapad.

Pored toga, predviđa se dodatnih 45.000 vojnika do 2035, što bi ukupni broj aktivnih pripadnika dovelo do oko 260.000. Ostatak od približno 200.000 trebalo bi da čine rezervisti, čime bi ukupna snaga iznosila oko 460.000 ljudi.

Nova raspoređivanja i saveznička obaveza

Berlin je već počeo da jača prisustvo u istočnoj Evropi prvi put od Drugog svetskog rata. Najavljeno formiranje nemačke brigade u Litvaniji sa oko 5.000 vojnika, kao i intenziviranje mornaričkih patrola u Baltičkom moru radi zaštite kritične infrastrukture i suzbijanja podvodne sabotaže.

Uz to, Mais traži i dodatnih 10.000 vojnika namenjenih teritorijalnoj odbrani, deo koncepta koji NATO ponovo forsira posle eskalacije u Ukrajini 2022. godine.

Na sve to, nemačko Ministarstvo odbrane predstavilo je najveći plan vojne modernizacije od Drugog svetskog rata – paket vredan više od 350 milijardi evra kroz period do 2041. godine. Dokument, deo nacrta saveznog budžeta za 2026, predviđa postepeno povećanje izdvajanja i dugoročne obaveze koje bi Bundesver učinile najjačom konvencionalnom vojnom silom Evrope.

Pistorius: potreban je novi pristup regrutaciji

Ministar odbrane Boris Pistorius u junu je izjavio da će Nemačkoj biti potrebno najmanje 60.000 novih vojnika kako bi ispunila obaveze prema NATO-u. Međutim, priznao je da regrutacija ide teško – Bundesver se suočava sa niskim interesovanjem mladih, starenjem kadrova i konkurencijom privatnog sektora.

Zbog toga se razmatra uvođenje ograničene obavezne vojne službe, po uzoru na švedski model, gde bi samo deo mladih bio pozivan u vojsku. Ipak, ideja nailazi na otpor, jer je Nemačka ukinula obavezni vojni rok 2011. godine. Podsetimo, a prema istraživanjima, samo 16% ljudi bi uzelo oružje za svoju Deutschland.

Senka Vermahta: strah od povratka u prošlost

Posebnu nelagodu u svetskoj javnosti izaziva činjenica da se ponovo govori o vojsci od skoro pola miliona ljudi. Za mnoge Nemce, brojke te veličine prizivaju mračne slike Vermahta, nacističke vojne mašinerije iz Drugog svetskog rata.

Kritičari upozoravaju da bi pokušaj ponovnog militarizovanja nemačkog društva mogao stvoriti političke i društvene tenzije, posebno među mlađom generacijom koja je odrasla u pacifističkom okruženju posleratne Nemačke.

Analitičari: ambiciozni ciljevi, ali upitna realnost

Stručnjaci upozoravaju da Nemačka ne raspolaže kapacitetima da udvostruči vojsku za desetak godina. „Ovo je ambiciozan cilj, ali u realnosti bi zahtevao duboku reformu regrutacije, logistike i vojne industrije“, stoji u izveštaju još jednog u nizu zapadnih “instituta” Instituta za bezbednosne studije (SWP).

Osim ljudstva, Bundesver mora da modernizuje i tehniku – od tenkova Leopard 2 i borbenih vozila Puma do borbenih aviona Eurofighter i transportne avijacije. Nedostatak municije i rezervnih delova ostaje hronična slabost.

Nemačka se nalazi pred istorijskim izazovom. NATO traži spremnost za potencijalni rat visokog intenziteta do kraja decenije, dok Berlin vodi bitku sa demografijom, finansijama i skepticizmom javnosti prema vojnim izdvajanjima.

Maisovo upozorenje jasno pokazuje da Bundesver u trenutnom stanju nije sposoban da odgovori na sve zahteve. Ali ono što dodatno brine nemačku javnost jeste – da li će naglo povećanje vojske, umesto da donese sigurnost, evocirati uspomene na najmračniji period nemačke istorije i oživeti strah od povratka „senke Vermahta“.