Maratonski nalet dronova na Ukrajinu — hiljadu „Geranja”, rakete Iskander, požar u zgradi vlade u Kijevu!

U noći između 6. i 7. septembra 2025. ukrajinske sirene gotovo nisu utihnule. Prema navodima više monitoringa na Telegramu i lokalnih medija, ruske snage pokrenule su najmasovniji kombinovani udar od početka rata: stotine kamikaza dronova „Geran-2” (poznatih i kao Shahed derivati) i više talasa krstarećih i balističkih raketa gađali su pozadinske vojne objekte, aerodrome, industrijska postrojenja i kritičnu infrastrukturu.

U ukrajinskim izveštajima spominje se broj od do 805 dronova upotrebljenih tokom noći — cifra bez presedana, koju su njihove vlasti navele ali tvrdeći i masovno obaranje, što je svakako skrenulo pažnju na novu dinamiku rata iscrpljivanja.

Snimak trenutka kada je krstareća raketa R-500 kompleksa Iskander-K pogađa skladišni kompleks u Kijevu. Takođe vidimo samouništenje ukrajinske PVO rakete presretača, koja nije uspela da presretne brzu metu. https://t.co/tyjTr8IV4E pic.twitter.com/Qum7nPMJyK

— Oruzje Online (@oruzjeonline) September 7, 2025

Šta je pogođeno: pregled po gradovima

Kijev. Najviše se govorilo o glavnom gradu. Tokom noći prijavljene su tri smene udara: prvo rojevi „Geranja”, zatim prvi talas raketa, a potom drugi raketni talas. Lokalni izvori pominju upotrebu H-101 i „Kalibar” projektila, kao i nekoliko krstarećih 9M728 Iskander-K.

Beležen je veliki požar u centralnim delovima grada — prema rečima gradonačelnika Vitalija Klička, a u narativnu na koji smo već odavno navikli: “požar u zgradi Kabineta ministara mogao je izbiti usled pada obrušenih delova oborene letelice”. Istovremeno se spominju udari po skladištima goriva i drugim logističkim tačkama, uz stubove dima vidljive čak sa Majdana.

Krivi Rog. Grad je, prema monitoringu, pretrpeo jedan od najintenzivnijih naleta: desetine „Geranja” i više raketa Iskander. Rezultat su prekidi u napajanju, a pojedine kritične tačke navodno su gađane ponovljenim talasima, što je tipično kada se želi osigurati sekundarna detonacija ili onemogućiti brza sanacija.

Kremenčug i Svetlovodsk. Stanovnici su izveštavali o seriji pogodaka — oko 20 udara u zoni Krukovskog mosta preko Dnjepra, kao i detonacije u blizini brane u Svetlovodsku. Kao moguća meta pominje se Kremenčuška rafinerija; u više navrata tokom rata upravo su energetska postrojenja bila u fokusu da bi se smanjila operativna elastičnost ukrajinske logistike.

Odesa. Monitoring je beležio eksplozije u zoni luke i u okolini aerodroma Školjnyj. Pominju se i sekundarne detonacije, što obično ukazuje na pogodak skladišta municije ili goriva. U izveštajima su spomenute i lokacije na kojima su, navodno, bili strani instruktori i formacije za smenu.

Dnjepar, Harkov, Zaporožje, Sumi i druga mesta. Tokom noći i ranog jutra javljani su preleti i detonacije u više oblasti istovremeno. Dronovi su, kako je navođeno iz lokalnih izvora, „gurani” i ka zapadu zemlje, što je proširilo geografiju udara i nateralo PVO da razvuče raspoložive resurse preko širokog luka.

Polemika oko brojki: „rekordni nalet” i masovna obaranja

Ukrajinski izvori isticali su da je reč o rekordnom naletu — u njihovim biltenima navodi se čak 805 dronova samo u noći 7. septembra, uz procenu da bi broj za 24 sata mogao preći „psihološku” granicu od 1.000.

Ukrajinska strana je, kao što smo navikli, saopštila da je srušila ogromnu većinu letelica — brojke od stotina oborenih dronova, kao i više oborenih raketa, uključujući Iskander-K. Kako i inače biva, precizan bilans teško je potvrditi u realnom vremenu: deo tvrdnji je propagandni, deo će se potvrditi tek kroz satelitske snimke i analizu požara, krhotina i naknadne izveštaje o šteti.

Važno je primetiti da masovnost sama po sebi menja igru. Čak i uz visok procenat uspeha PVO, količina u jednom talasu „probija” filtere: neki dronovi stignu do cilja, stvaraju požare i sekundarne eksplozije, a istovremeno troše sukpe zapadne rakete PVO i iscrpljuju ljudstvo. Ova „strategija zasićenja” osmišljena je da stvori operativne rupe, pa makar privremene.

Zašto baš „Geran-2” i Iskander-K

„Geran-2” je relativno jeftin, dalekometan i može se lansirati u velikom broju. To mu daje ulogu „oruđa iscrpljivanja”: satima drži PVO „budnom”, otkriva njihov raspored i troši presretače. Uz to, više talasa različite dinamike — dronovi pa krstareće, pa opet dronovi — dovode do „efekta stroboskopa”: operateri teško prate sve pretnje istovremeno.

9M728 Iskander-K i krstareće H-101/Kalibar dopunjuju sliku: brže, preciznije i sa težom bojnom glavom. Rakete prate profil niskog leta i koriste terensko praćenje, pa su teže za presretanje, a šteta po cilju — značajno veća nego kod pojedinačnog kamikaza drona.

PVO u „dugom maršu”: šta znači tvrdnja o 747 oborenih

Brojke o stotinama oborenih treba uvek čitati uz napomenu da se često odnose na neutralisane i ometene ukupno, a ne nužno samo na fizička obaranja projektilom ili topom. U praksi, Ukrajina kombinuje slojevitu PVO: od prenosivih sistema i samohodnih topova do Patriot-klase i srednjeg dometa (NASAMS, IRIS-T, Buk/M, S-300 sovjetskog porekla).

Kada rojevi dolaze iz više pravaca i na različitim visinama, PVO bira: šta je prioritet za lansiranje presretača, gde dovoljan posao uradi ometanje ili topovska vatra, a šta se čak i propušta.

I ovde se vraćamo na suštinu masovnog naleta: čak i ako poverujemo je procenat obaranja visok, apsolutni broj koji prođe kroz filtere može biti dovoljan da izazove ozbiljnu štetu požare, prekide struje i logističke zastoje.

Kritična infrastruktura i mostovi kao mete

Serija napada na mostove preko Dnjepra (poput Krukovskog mosta u Kremenčugu) i energetska postrojenja (rafinerije, skladišta goriva, trafostanice) deo su šire operativne logike: otežati premeštanje jedinica, usporiti logistiku, povećati pritisak na mrežu snabdevanja i onemogućiti rotaciju na frontu.

Izveštaji o sekundarnim detonacijama u Odesi — moguće skladištenje municije u blizini — ukazuju na ciljano biranje meta sa potencijalom „lančane reakcije”.

Informacioni rat: narativi i kontranarativi

Ruski izvori ističu „rekord, preciznost i sekundarne eksplozije”; ukrajinski naglašavaju „masovna obaranja i minimalnu štetu”. Istina je, najčešće, sredina, a to nikako nije dobro jedino za vlasti u Kijevu: deo sredstava se probije, deo bude neutralisan, a ukupni efekat zavisi od toga koliko brzo se saniraju požari, zamene transformatori, osposobe piste i koliko se brzo normalizuje železnički saobraćaj.

Ono što jeste novo u ovoj noći jeste obim i geografija — talasi su zahvatili više regiona istovremeno, uključujući zapadne pravce.

Požar u zgradi vlade: posledice i pitanja

Fotografije dima iz centra Kijeva obišle su mreže. Uzrok požara u zgradi vlade zvanično se povezuje sa “padom fragmenata oborene letelice”, iako će istraga naknadno utvrditi detalje.

U svakom slučaju, simbolički efekat je snažan: udar (ili posledice obaranja) u srcu administrativne zone šalje poruku o ranjivosti i ujedno pojačava pritisak na civilnu zaštitu i krizno upravljanje.

Ako se nastavi trend velikih rojeva kombinujući dronove i rakete, obe strane će pojačati prilagođavanje taktike. Ukrajina će nastojati da još više zahteva od zapada, da rasporedi radare i baterije, oslanjajući se na pasivne senzore i mobilne timove PVO.

Ruska strana, sa svoje strane, može nastaviti sa „talasima” različitog ritma, ciljajući zalihe goriva, pruge i prelaze. Ključni faktor ostaće industrijska izdržljivost: ko brže puni zalihe, popravlja i premesta kritičnu opremu, taj dobija vreme.

Napomena o izvorima i brojkama: Podaci u ovom tekstu zasnovani su na noćnim i jutarnjim izveštajima lokalnih vlasti, monitoringa i obostranih medijskih naloga. Zbog tempa događaja i informacione „magle rata“, pojedine brojke i tvrdnje (posebno o ukupnom broju dronova i procentu obaranja) mogu se razlikovati od kasnijih zvaničnih bilansa.