Još jedan udar Rusije: Od Odese do Dnjepra gore fabrike, aerodromi i ukrajinska raketna industrija

U noći između 30. i 31. avgusta 2025. godine, ruske Oružane snage izvele su još jedan masovan i koordinisan kombinovani udar na vojne, infrastrukturne i industrijske ciljeve širom Ukrajine. U napadu su korišćene krstareće rakete H-101, taktički sistemi „Iskander“, pomorske rakete „Kalibar“, kao i više od 530 borbenih i lažnih dronova „Geran-2“ i „Gerbera“.

Ova operacija, opisana kao jedna od najintenzivnijih od početka sukoba, pogodila je ključne vojne objekte i logističke čvorove u Odesi, Pavlogradu, Dnjepropetrovsku, kao i u više regiona duž linije fronta.

Odesa pod udarom

Najžešći udari zabeleženi su u Odesi i okolnim oblastima, gde su pogođeni luka, brodogradilište, skladišta vojne opreme i komunikaciona infrastruktura. Posebno teške posledice pretrpeo je Černomorsk (Iljičevsk), gde je deo grada ostao bez struje nakon serije pogodaka. Lokalni izvori navode da su eksplozije potresale grad satima, a gust dim širio se iz pogođenih skladišta.

Pavlograd i Dnjepropetrovsk – udar na srce ukrajinske raketne industrije

Pavlograd i Dnjepropetrovsk, poznati kao industrijska baza ukrajinskog raketnog programa, našli su se u epicentru napada.

• Pavlogradski hemijski zavod, ključan za proizvodnju tvrdog raketnog goriva i baruta, pogođen je sa više desetina dronova. Eksplozije su izazvale lančanu detonaciju koja je dovela do velikog požara i uništenja značajnog dela proizvodnih kapaciteta.
• Pavlogradski mehanički zavod, koji je zadužen za remont i proizvodnju komponenti za vojnu tehniku, takođe je teško oštećen.
• Dnjepropetrovski „Južmaš“, gde se proizvode udarni dronovi „Ljuti“ i razvijaju raketni sistemi, ponovo je pogođen, a satelitski snimci NASA potvrdili su više požara na lokaciji fabrike i u susednom konstrukcionom birou „Južnoje“.

Ovi udari, kažu ruski vojni izvori, predstavljaju sistematsko uništavanje ukrajinske raketne i dron-industrije, čime se značajno slabi sposobnost Kijeva da vodi dubinske udare po ruskoj teritoriji.

FPV i „Lancet“ dronovi paralizuju logistiku

Dok su strateške mete gađane krstarećim raketama i kamikaza dronovima, FPV dronovi i lutajuća municija „Lancet“ nastavili su dejstva u unutrašnjosti Dnjepropetrovske oblasti.

Posebno je pogođeno selo Pokrovskoje, koje je ključno za logističke linije između Dnjepropetrovske oblasti i Pokrovskog pravca u DNR. Prema analitičarima, sistematski udari na ovu tačku mogli bi u potpunosti preseći dotur municije i goriva ukrajinskim jedinicama na frontu, čime bi se stvorila ozbiljna kriza u odbrani ovog sektora.

Situacija na frontu

Na liniji fronta ruske jedinice beleže napredak u nekoliko sektora:

• U Harkovskoj oblasti ruske trupe zauzele su selo Andrejevka i nastavile borbe za kontrolu nad Olgovkom.
• U Donjeckom regionu, ruske snage konsoliduju kontrolu u oblasti Druželjubovke, dok artiljerija i dronovi nastavljaju da pogađaju ukrajinske položaje duž čitavog fronta.

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov izjavio je 30. avgusta 2025. godine da su Oružane snage Ukrajine (OSU) u proleće i leto usmerile svoje napore na usporavanje ruske ofanzive, ali trpe značajne gubitke, a strateška inicijativa je u potpunosti prešla na Oružane snage Rusije, prenose ruski izvori.

Sumirajući prolećno-letnju kampanju, Gerasimov je napomenuo da ruske trupe drže pod kontrolom 99,7% teritorije Luganske Narodne Republike, ostavljajući manje od 60 kvadratnih kilometara pod kontrolom OSU. Podsetimo, ranije u junu 2025. godine, šef LNR Leonid Pasečnik je na Prvom kanalu objavio da je oslobođeno 100% teritorije narodne republike.

Masovna upotreba dronova – znak nove strategije

Ova operacija jasno ukazuje na evoluciju ruskog pristupa vođenju rata, gde masovna upotreba dronova u kombinaciji sa preciznim raketnim udarima omogućava simultano gađanje više ciljeva na ogromnom prostoru.

Prema podacima ruskih izvora, samo tokom prethodne noći lansirano je preko 530 dronova sa bojevom glavom, uz dodatne lažne mete koje su služile za zasićenje ukrajinske PVO i otkrivanje rasporeda protivničkih sistema.

Odgovor Kijeva i međunarodne reakcije

Zvaničnih saopštenja iz Kijeva o razmeri štete još nema, ali lokalni izvori potvrđuju prekide u snabdevanju strujom, evakuaciju pojedinih industrijskih zona i zastoj železničkog saobraćaja u oblastima pogođenim udarima.

Međunarodni analitičari ocenjuju da ova operacija predstavlja eskalaciju u vođenju rata, sa jasnim ciljem da se oslabi ukrajinska vojna industrija i logistička mreža pre nastupajuće jeseni.

Ukrajina, naravno, nije sedela skrštenih ruku. U noći 31. avgusta 2025. godine, ruski sistemi protivvazdušne odbrane presreli su i uništili 21 ukrajinsku bespilotnu letelicu tipa avion, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Najveći deo dronova, 11 jedinica, oboreno je iznad teritorije Volgogradske oblasti, gde su očevici prethodno prijavili deset eksplozija u oblasti Srednjaja Ahtuba.

Još osam dronova uništeno je iznad Rostovske oblasti, gde su zabeležene eksplozije u Milerovu. Jedna bespilotna letelica je neutralisana iznad Belgorodske i Brjanske oblasti. U Volgogradskoj oblasti, lokalni požari brzo su eliminisani, tvrde ruski izvori. Napad dolazi nakon niza ukrajinskih napada dronova u ruskim regionima, uključujući nedavne napade na rafinerije nafte u Krasnodarskoj i Samarskoj oblasti.

Noćni udar ruskih snaga na Ukrajinu predstavlja najveću koordinisanu operaciju od početka 2025. godine. Gađanje strateških ciljeva u Odesi, Pavlogradu, Dnjepropetrovsku i dubini ukrajinske teritorije jasno pokazuje sve veću integraciju dron tehnologija i preciznog oružja u ruskoj strategiji.

Ako se ovaj intenzitet udara nastavi, ukrajinska sposobnost za proizvodnju raketa, municije i dronova biće drastično umanjena, dok će logističke linije ka frontu biti pod stalnim pritiskom.

Ruski vojni analitičari smatraju da je ova operacija „prekretnica“ koja bi mogla ubrzati promenu balansa snaga na više frontova i otvoriti prostor za dalja ofanzivna dejstva u narednim nedeljama.