Samo nekoliko sati nakon što su ruske snage kamikaza dronom-čamcem potopile najveći ukrajinski izviđački brod „Simferopol“ u ušću Dunava, ukrajinske specijalne jedinice objavile su sopstveni uspeh na pomorskom frontu.
U noći 28. avgusta 2025. godine, Glavna obaveštajna uprava (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine potvrdila je da su njene snage za specijalne operacije izvele koordinisan napad dronovima na rusku raketnu fregatu Projekta 21631, klase Bujan-M.
Ove platforme su poznate između ostalog i po tome što nose i lansiraju krstareće rakete 3M-14 Kalibar, jednu od komponenti ruskih napada na ukrajinsku energetsku i vojnu infrastrukturu.
Kako je izveden napad
Prema tvrdnjama GUR-a, napad je bio dvostepen i precizno koordinisan. Operativci specijalne jedinice poznate kao „Fantomi” najpre su dronom pogodili radar, čime je brod ostavljen gotovo „slep“ u borbenom okruženju. Nekoliko minuta kasnije, druga ekipa GUR-a iz odeljenja za aktivne mere uputila je dron kamikazu direktno ka trupu broda, prouzrokujući navodno ozbiljna strukturna oštećenja.
Na snimcima, koji su ubrzo počeli da kruže zapadnim društvenim mrežama i medijima, vidi se navodno oštećeni brod kako se povlači iz borbene zone, dok se gust oblak dima vidi iznad njega. Vizuelni dokazi potvrđuju da je plovilo pretrpelo neka štetu i da je izvučeno na bezbednu distancu radi popravki, tvrde mediji.
Simbolički trenutak udara
Napad je izveden svega nekoliko sati nakon što je Rusija izvela jedan od najmasovnijih raketnih napada na Kijev u proteklih nekoliko meseci. Analitičari smatraju da upravo ovaj intenzivan raketni udar, tokom kojeg su platforme klase Buyan-M bile aktivne, može objasniti kako su ukrajinske obaveštajne strukture precizno locirale metu i brzo reagovale dronovima.
Ovaj udar šalje jasnu poruku: ukrajinske snage ne samo da mogu pratiti kretanje ruskih brodova, već su sposobne da ih pogode i u dubini ruskih kontrolisanih voda.
Bujan-M: stub ruskih pomorskih operacija
Fregate klase Bujan-M, dizajnirane za operacije u priobalnim i zatvorenim morima, od početka rata imaju ključnu ulogu u raketnim napadima na ukrajinsku teritoriju. Svaka od ovih platformi može nositi više raketa Kalibar sa dometom od preko 1.500 kilometara, omogućavajući Rusiji da udara duboko u ukrajinsku unutrašnjost iz relativno bezbednih zona Azovskog i Crnog mora.
Njihova pokretljivost i mogućnost brzog premeštanja čine ih teškim metama. Ipak, poslednji događaj pokazuje da se ukrajinska tehnologija bespilotnih sistema ubrzano razvija i da sada poseduje sposobnosti da precizno ugrozi i neutralizuje ove strateške platforme.
Napredak ukrajinskih dronova
Ukrajinski dronovi, navodno razvijeni i proizvedeni u domaćim pogonima uz NATO podršku, sada su sofisticirani do nivoa da mogu izvesti kombinovane napade u realnom vremenu. U ovom incidentu, prva faza udara onesposobila je ključne senzore broda, a druga direktno ciljala vitalne tačke na trupu. Ova taktika povećava šanse za uspešan napad i pokazuje koliko su ukrajinskim timovima unapređene taktike i tehnologije.
Stručnjaci napominju da ovakvi udari imaju i psihološki efekat na ruske posade, koje sada moraju da računaju na to da čak i naizgled bezbedne zone u Azovskom i Crnom moru više nisu van dometa ukrajinskih bespilotnih sistema.
Ruska tišina i ukrajinska propaganda
Ruske vlasti nisu zvanično potvrdile udar na brod. Ipak, snimci i analize vojnih kanala jasno ukazuju na to da je brod donekle verovatno oštećen. Za Ukrajinu, međutim, ovaj napad je više od taktičkog uspeha – on se koristi kao propagandni alat koji pokazuje domaćoj i međunarodnoj javnosti da ukrajinske snage mogu zadati ozbiljne udarce ruskoj floti i time poremetiti planove za buduće precizne udare raketama Kalibar.
Ovaj incident dolazi nakon niza ukrajinskih udara na ruske vojne objekte u Krimu i Crnom moru, uključujući skladišta municije, PVO sistema i komunikacionih čvorišta. Napadi bespilotnim letelicama postali su ključni deo ukrajinske strategije za kompenzaciju ruskog nadmoćstva, omogućavajući fleksibilne, brze i relativno jeftine operacije a efektivne.
Strateške implikacije
Iako napad nije potopio brod, oštećenje fregate klase Bujan-M ostaviće neke posledice. Privremeno povlačenje platforme iz operativnog sastava teoretski bi trebalo da smanjuje broj raketnih nosača u Azovskom moru, što može da otežava koordinaciju budućih raketnih udara na Kijev. Istovremeno, ovaj događaj jača poverenje NATO u ukrajinske snage i njihove kapacitete za izvođenje složenih pomorskih operacija na obostranu korist.
Stručnjaci procenjuju da je Rusija trebalo odavno da pojača zaštitu svojih brodova složenijim PVO i elektronskim sistemima, što iako zahteva dodatne resurse i logističku podršku, smanjuje verovatnoću ovakvih udara.
Napad na raketnu fregatu klase Buyan-M u Azovskom moru predstavlja važan trenutak u pomorskom sukobu između Ukrajine i Rusije. On pokazuje da se pomorski balans snaga menja u korist Ukrajine, koja kroz inovativnu upotrebu dron tehnologije uspeva da neutralizuje strateške platforme i time ograniči sposobnost Rusije da nesmetano koristi svoje raketne kapacitete.
Ej bre,
ceo NATO nije mogao da potopi jedan ruski brod.
Sto bi rekao Mile, rokaj Ukri
Na izjavu da Rusi nisu dali ni jedan izveštaj i ćute za ovo ne bih baš reko, na više portala i vesti je javljeno da je pogođen radar ali da je drugi pogodak promašio prod.
Možda su uništili radar i toliko. Na drugom snimku, odnosno drugom udaru može se lepo videti da niti nešto gori, niti je neka veća šteta naneta. A to što Ukrajinci kažu, je u najblažoj formi rečeno, nebitno.
Takvim se dronovima ne može naneti neka veća šteta. To je ta surova istina. Ne shvatam kako im se isplati kada i sami znaju da za malu provokaciju, dobijaju masovne napade, a zatim kukaju.
samo ravnjaj Kijev i Lavov, gazi naciste, a fregati dron ne može ništa
Pod 1,
treba iskreno reci da je to organizovano i odradjeno prvenstveno sa Amerikancima i Britancima u mixu, jer juce je obletao tu zonu blizu akvatorije Crnog mora americki spijunski avion “P-8 Poseidon”, dronovi su britanski, a navigacija “StarLink”-a.
Pod 2,
da je brod ostecen je verovatno istina, ali da je potopljen u moru koje ima prosecnu dubinu 5-13 m je bas nonsens. Taj brod ima max. gaz do 3 m i opstu visinu oko 7 m.
Pod 3,
na ukrajinskim snimcima se jasno vidi da prvi dron ulece u samo jedan radar- levi (lici na МП-405), drugi dron ulece u centralni trup broda na visini srednje palube gde su verovatno jedino mornarske kabine, a brod je blindiran.
Interesantno,
na snimku sa drugog drona se ne primecuje nikakvo ostecenje od prvog udara u radar, nije li to cudno?
Nije čudno što se ne vidi oštećenje zbog toga što ga ili ima malo ili ga možda uopšte i nema. Verovatno, postoji malo oštećenje.
To su dronovi sa po nekoliko kila eksploziva i taj dron ne može biti neka pretnja takvome brodu. Iskreno, Ukrajinci nisu trebali da obnavljaju ovaj video, bruka živa.
Pod 4,
balistika nam pokazuje da je drugi udar bio sa desne strane broda, a osteceni radar je bio sa leve strane, kakav je smisao prvog udara bio neutralisati levi radar koji ima slepu desnu zonu?
Nesto ovde opasno ne stima!
Pod 5,
brod je ladno otplovio dalje sto nam dokazuje poslednji snimak.
Niko i nije rekao da je potopljen
Po prvim informacijama, ostecen je jedan od radara i rezervoar ‘zapaljivog materijala’.
Izvidjanje je vrsio Posejdon USN koji je prosledio informacije operaterima u realnom vremenu, a oni su vrsili navodjenje putem Starlinka…
Zvjer je ranjena ,očajna a pri tom i veoma opasna,ali ništa joj to neće pomoći!Njena sudbina je već odavno zapečaćena.