Rusija vraća „zlatni oklopni prsten“ oko Moskve – obnova PVO štita iz sovjetske ere ubrzana zbog pretnje iz Kijeva

Rusko Ministarstvo odbrane poslednjih godina intenzivno radi na obnovi višeslojne protivvazdušne odbrane (PVO) oko Moskve, zasnovane na sovjetskom konceptu „malog prstena“ iz pedesetih godina.

Kako prenosi ruski javni delatnik Oleg Carev, proces je znatno ubrzan poslednjih meseci zbog učestalih napada ukrajinskih dronova i raketa na prestonicu.

Zlatni prsten iz 1950-ih

U tekstu ”Kako je (sa)čuvan Kremlj 1941-1942” bavili smo se PVO Moskve u prvim godinama Drugog svetskog rata. Kada je prošao taj rat, u novonastalim okolnostima Sovjeti su ubrzano počeli da stvaraju prstenaste sisteme PVO oko dva svoja najveća grada.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, Sovjetski Savez je vrlo brzo shvatio da će nova pretnja doći iz vazduha – ne od bombardera poput onih iz rata, već od nuklearno naoružanih strateških bombardera NATO-a, pre svega američkih B-47 i B-52.

Prvobitni sistem PVO oko Moskve nastao je 1954. godine kao odgovor na pretnju upravo ovih bombardera. Već 1958. projekat je dobio oblik čuvenog „Zlatnog prstena“ PVO, koje se sastojalo od 56 stacionarnih raketnih kompleksa S-25 „Berkut“ raspoređenih u dva koncentrična prstena.

Dva koncentrična prstena od betona i čelika

Sistem je formirao dva velika koncentrična prstena oko Moskve na udaljenosti od 85 do 100 kilometara od centra grada.

• Spoljni prsten – 34 položaja sa po nekoliko raketnih lansera
• Unutrašnji prsten – 22 položaja, uz jednako toliko radarskih stanica dalekog dometa

Položaji su bili povezani betonskim servisnim putevima koji su omogućavali brzu logistiku i kretanje teške opreme. Ti putevi, poznati kao „betonke“, i danas se koriste kao deo glavne putne mreže oko Moskve. Sistem je mogao da prati i istovremeno gađa do 1.200 ciljeva, uz mrežu komandnih centara i rezervnih položaja.

Raketno naoružanje

S-25 „Berkut“ bio je stacionaran – svaki položaj imao je masivne betonske rampe, skladišta raketa, komandne bunkere i radarske antene. Sistem je mogao da prati više od 1.000 ciljeva istovremeno i da vodi desetine raketa ka različitim ciljevima. Radari su radili u mreži, povezujući glavni komandni centar u Moskvi sa svim položajima, a dodatni komandni punktovi bili su ukopani i ojačani protiv nuklearnog udara.

Glavno oružje bio je V-300 – velika raketa na tečno gorivo, dometa oko 30–35 kilometara po visini i 45–50 kilometara po daljini. Baterije su mogle da lansiraju salve raketa ka nadolazećim formacijama bombardera. Kasniji planovi su predviđali ugradnju nuklearnih bojevih glava na rakete S-25, kako bi se jednim udarom uništila čitava grupa neprijateljskih aviona.

Iako impresivan za svoje vreme, sistem je imao slabosti:

• Bio je potpuno statičan i nije mogao da se preseli na drugu lokaciju
• Tečne rakete zahtevale su složeno punjenje i održavanje
• Pojavom ICBM projektila i supersoničnih aviona sredinom 1960-ih, S-25 je postao zastareo

Od kraja 1980-ih do početka 1990-ih, većina položaja je napuštena ili prenamenjena. U to vreme, Moskva je počela da prelazi na mobilne sisteme poput S-300.

Uništavanje i nestanak PVO položaja

Tokom 1990-ih i ranih 2000-ih, deo PVO infrastrukture je potpuno nestao. Skupa elektronska i kablovska oprema završavala je u starom gvožđu, a masivne betonske platforme i hangari korišćeni su za gradnju stambenih i industrijskih objekata.

U blizini Moskve, gde je zemljište među najskupljim u Rusiji, bivše PVO zone pretvarane su u stambene komplekse, tržne centre ili industrijske pogone. Tako je značajan deo sovjetskog „malog prstena“ nestao bez povratka.

Povratak prstena – savremeni „Panciri“ oko prestonice

Prema satelitskim snimcima i analizi vojnih OSINT izvora, oko Moskve je ponovo formirano više od 50 novih PVO položaja, uglavnom na mestima gde su nekada bili sovjetski kompleksi.

• Većina novih položaja nalazi se duž Centralnog prstena auto-puteva (CKAD) i stare „male betonke“
• Oko 15 novih lokacija otvoreno je tokom leta 2025. i opremljeno raketno-topovskim sistemima Pancir-S1

Ovaj sistem je sposoban da presreće dronove, krstareće rakete i avione na bliskim i srednjim daljinama, čime se stvara višeslojna zaštita zajedno sa već raspoređenim sistemima S-400 i S-300.

Cena nepoznata, ali poruka jasna

Nije poznato koliko ruski budžet košta obnova ovog složenog PVO sistema, naročito zato što su mnoge nekadašnje lokacije u međuvremenu postale privatno vlasništvo. Ipak, prema Carevu, trenutna bezbednosna situacija primorala je Moskvu da ponovo zatvori svoje nebo „zlatnim oklopnim prstenjem“.

Ova obnova ima i psihološki efekat – vraća prestonici status najzaštićenijeg grada na svetu, šaljući jasnu poruku potencijalnim protivnicima da direktan napad na Moskvu nosi minimalne šanse za uspeh.