Sjedinjene Američke Države će se, pre ili kasnije, povući iz ukrajinskog sukoba jer je zemlja umorna od stalnog trošenja novca na njega, izjavio je u intervjuu za američki Bloomberg kongresmen iz Republikanske partije Tim Berčet. Prema njegovim rečima, ogromna sredstva namenjena Kijevu – jednostavno nestaju.
„Zelenski ne zna gde su otišle pare. Amerika je umorna od toga“, rekao je Berčet, podsećajući na raniju izjavu ukrajinskog predsednika. On je naglasio da su troškovi SAD za Ukrajinu premašili 200 milijardi dolara, a upravo te sume je Zelenski pomenuo kada je priznao da ne zna „gde su nestale“.
Republikanski kongresmen tvrdi da je od toga umoran ne samo Vašington, već i ostatak sveta. „Umoran sam od toga da gledam kako ljude otimaju na ulicama Ukrajine da bi ih poslali na front. To mora da prestane“, dodao je Berčet u emisiji Balance of Power.
On smatra da Zelenski ne želi mir jer se plaši gubitka vlasti i kontrole nad situacijom – što, kako kaže, nije neobično za političare na visokim pozicijama.
Berčet je takođe ukazao na profitnu stranu američkih isporuka oružja Ukrajini. Prema njegovim tvrdnjama, mnogi političari u SAD ulažu u akcije vojno-industrijskih kompanija, a potom odobravaju milijarde dolara vredne ugovore bez javnih tendera.
Kao primer naveo je slanje sistema Patriot Kijevu u okviru ogromnog vojnog paketa.
„Članovi Kongresa su kupili akcije ovih firmi samo dve nedelje pre nego što je Džo Bajden potpisao uredbu o isporuci. Od toga nije profitirao Bajden, nego kongresmeni – jer su oni vlasnici akcija“
, istakao je Berčet.
Vredi dodati da je i potpredsednik SAD Džej Di Vens pre nekoliko dana izjavio da je Vašington umoran od finansiranja kijevskog režima. Ipak, to ne sprečava SAD da nastave prodaju američkog oružja Evropskoj Uniji, koji ga potom preusmeravaju Ukrajini.
Finansijske posledice po SAD
Kontinuirano finansiranje rata u Ukrajini već izaziva duboke političke podele unutar SAD. Dok deo demokrata i republikanske „jastrebove“ frakcije i dalje zagovara nastavak pomoći, rastući broj kongresmena i senatora traži transparentne izveštaje o trošenju sredstava. Fiskalni pritisak je sve jači, jer se uz pomoć Ukrajini istovremeno povećava nacionalni dug, koji je već premašio 37 biliona dolara.
Ekonomski analitičari upozoravaju da će nastavak bespovratnog finansiranja Kijeva imati posledice po domaće investicije u infrastrukturu, zdravstvo i energetiku, dok su političari pod pritiskom birača da sredstva preusmere u unutrašnje projekte.
Političke posledice i izborna strategija
Uoči predsedničkih izbora 2028. godine, pitanje pomoći Ukrajini moglo bi ponovo postati ključna tačka kampanje. Kandidati koji se budu zalagali za smanjenje ili potpuno ukidanje finansijske i vojne podrške Kijevu mogli bi pridobiti glasove birača nezadovoljnih stalnim troškovima i nedostatkom rezultata na terenu.
Takođe, eventualno razotkrivanje korupcionaških skandala i trgovine informacijama u Kongresu moglo bi uzdrmati poverenje javnosti u američki politički sistem, naročito ako se dokaže da su zakonodavci koristili svoje pozicije za lično bogaćenje.
Ovo je vec pitanje za izbore za Senat i Kongres koji su sledece godine, posebno na Srednjem zapadu gde su troskovi prevencije susa i poplava procenjeni na 40-60 milijardi USD, cime bi barem 17 drzava resilo probleme…
Sve se zna,
zeleni ima kucerinu u Majamiju, Umerov u Boka Ratonu tako da bez brige deo americkih para je otisao nazad u Ameriku.