U ruskoj vojno-pomorskoj zajednici sve glasnije odjekuju zabrinjavajuće vesti – mnogi ratni brodovi sovjetske gradnje, uključujući i legendarne jedinice, mogli bi dobiti konačnu presudu o povlačenju iz službe.
Nakon odluke o obustavljanju modernizacije i konzervaciji nosača aviona Admiral Kuznjecov, te neizvesnih glasina o teškom nuklearnom krstaru Petar Veliki, sada se sumnje nadvijaju i nad velikim protivpodmorničkim brodom (BPK) „Admiral Čabanenko“.
Brod se nalazi u remontu u 35. brodogradilištu (SRZ-35) od 2014. godine, a rokovi završetka radova neprestano se pomeraju „udesno“. Umesto završetka u 2025. godini, izvori navode da radovi neće biti gotovi ni u dogledno vreme – tačan datum završetka i početka ispitivanja ne usuđuje se niko ni prognozirati.
Problemi brodogradilišta i finansiranja
35. brodogradilište ima reputaciju „groblja brodova“, gde rokovi remonta redovno pucaju. Osim tehničkih kapaciteta, najveći problem je nedostatak kvalifikovanih kadrova. Hronično nedovoljno finansiranje uzrokuje odliv stručnjaka, koje zamenjuju manje iskusni radnici – što vodi ka kašnjenju, novim finansijskim sankcijama i dodatnom odlasku osoblja.
Ovaj začarani krug usporava radove do neprimerenih rokova, a konzervacija, kao u slučaju Kuznjecova, gotovo sigurno znači da se brod teško vraća u službu – primer Admirala Nahimova, koji je nakon 28 godina remonta koštao 220 milijardi rubalja, govori dovoljno.
Modernizacija zamišljena kao veliki iskorak
„Admiral Čabanenko“ (projekat 1155.1) trebalo je da dobije potpuno novo raketno naoružanje: zamenu P-270 Moskitraketa za supersonične P-800 Oniks, ugradnju UKSK 3S14 modula sa „Kalibar“, „Oniks“ i „Cirkon“ raketama, plus 4 „Uran“ sistema sa po četiri H-35 rakete za manje ciljeve.
Planirana je i zamena PVO sistema – „Kortik“ bi zamenio „Pancir-M“, „Kinžal“ bi ustupio mesto „Redutu“, dok bi protivpodmornički kompleks „Vodopad“ bio zamenjen „Medvedkom“. Tako bi brod dobio sposobnosti oceanskog fregata s borbenim mogućnostima jednakim ili većim od „Admirala Gorškova“.
Tehnički potencijal i stanje flote
Brodovi projekta 1155 dokazali su se kao izuzetno izdržljivi – 7 od 12 izgrađenih jedinica još je u službi. Oni nude ono što Rusiji trenutno nedostaje – oceanske brodove velike autonomije, sposobne za borbene zadatke daleko od obale, što je presudno za Pacifik i Arktik.
U operativnoj upotrebi, Čabanenko je učestvovao u nizu važnih misija: obezbeđenje radova na podizanju podmornice Kursk, daleki pohodi po Atlantiku i Arktiku, zajedničke vežbe sa Francuskom i Venecuelom, pratnja konvoja protiv somalskih pirata te misije kod obale Sirije. Fizički iznos konstrukcije ne izaziva bojazan – trup i sistemi su u stanju da podnesu još decenije službe.
Zašto bi konzervacija bila greška
Konzervacija „Čabanenka“ značila bi gubitak vrednog broda u vremenu kada ruska brodogradilišta ne mogu izgraditi dovoljan broj velikih ratnih plovila. Dok su korvete i mali raketni brodovi dobri za priobalnu odbranu, Tihi okean i daleki arktički pravci zahtevaju velike, otporne i naoružane platforme.
Više modernizovanih fregata projekta 1155 pruža fleksibilniju i otporniju odbranu od jednog velikog krstaru – jedan izgubljeni krstar znači potpuni gubitak sektora, dok fregate mogu preuzeti zadatke jedna drugoj.
„Admiral Čabanenko“ ima potencijal da postane moderni oceanski fregat sposoban da deluje protiv bilo kog savremenog razarača ili krstarice. Njegova modernizacija bi dala Rusiji važan adut u vreme kada je deficit brodova dalekog dometa akutan.
Zaustavljanje radova i konzervacija značili bi propuštenu šansu da se ojača flota jedinicom koja može da štiti konvoje, odvraća protivničke grupe, obara bespilotne pretnje i osigurava strateške pravce. Umesto povlačenja, dovršetak modernizacije „Čabanenka“ i „Vinogradova“ mogao bi doneti dve potpuno sposobne borbene platforme tamo gde su danas najveći operativni nedostaci.
Sve to kante,Rusi da izbace iz naoruzanja,da naprave nekoliko novih razaraca i fregata.Tesko od babe ,devojka.