Grad Zaporožje, administrativni centar istoimene ukrajinske oblasti sa preko 700.000 stanovnika, po prvi put od početka sukoba ulazi u zonu direktne vojne pretnje. Tokom vikenda, ruske snage su, prema snimcima i izveštajima sa terena, ušle u Stepnogorsk — naselje koje se nalazi na manje od 40 kilometara od samog Zaporožja. To je rastojanje koje se u mirnodopskim uslovima prelazi za pola sata vožnje, što jasno ukazuje koliko se linija fronta približila ovom strateškom gradu.
Napredovanje ruskih trupa u Stepnogorsku deo je šireg pritiska duž celog istočnog i jugoistočnog fronta. Prema izveštaju Ministarstva odbrane Rusije, ruska vojska je tokom vikenda izvela čak 58 vazdušnih udara, koristeći 86 vođenih avio-bombi, dok je više od 1.400 kamikaza dronova i skoro 39.000 artiljerijskih projektila upotrebljeno protiv ukrajinskih položaja. Ovakav obim vatre pokazuje da Moskva vrši neprekidan pritisak i pokušava da iscrpi ukrajinske linije odbrane.
Osim Zaporožja, intenzivne borbe vode se i na pravcu Pokrovsk–Mirnograd u Donjeckoj oblasti, gde su ruske jedinice napredovale za oko 3,5 kilometra, iz pravca sela Poltavka ka selu Vladimirovka. Tokom ovog napredovanja, ruski borci su zauzeli nekoliko ukrajinskih utvrđenja u blizini rudnika, a prema navodima iz otvorenih izvora, na internetu su se pojavili i snimci koji potvrđuju ovo preuzimanje kontrole.
Ni sever Ukrajine nije pošteđen. U oblasti Sumi, borbe su toliko intenzivne da se teritorija osvaja i gubi za samo nekoliko metara. Naselje Kontratovka, koje je ranije bilo „siva zona“, sada je privremeno vraćeno pod kontrolu Kijeva. Ipak, ruska Severna grupa snaga uspela je da izvrši dublju penetraciju, posebno u šumovitim predelima oko Jablonovke, gde su ruski marinci primorali ukrajinske jedinice na povlačenje sa više utvrđenih tačaka, napredujući dodatnih 1 kilometar u dubinu ukrajinske teritorije.
Paralelno, ruske snage su ostvarile napredak i u pravcu Severska, krećući se iz sela Serebrjanka prema Verhnjekamjenskom, kao i zapadno od Orehoava, na granici Zaporoške i Dnjepropetrovske oblasti, gde su ruski položaji prošireni u pravcu Novopavlovke.
Ukupna slika na terenu ukazuje na to da Rusija sprovodi koordinisanu i postepenu ofanzivu na više pravaca, koristeći taktiku kombinovanja masovne vatrene moći sa napadima dronova i lokalizovanim prodorima. Iako se ne radi o munjevitom napredovanju, linije fronta se pomeraju, a Zaporožje — nekadašnja duboka pozadina — sada postaje realna meta. U slučaju daljeg kolapsa ukrajinske odbrane oko Stepnogorska, mogla bi uslediti i bitka za sam grad.
S obzirom na strateški značaj Zaporožja kao industrijskog i saobraćajnog čvorišta, eventualno njegovo ugrožavanje moglo bi imati ozbiljne posledice i po moral ukrajinske strane, ali i po tok rata u celini. Težak pritisak na više frontova, u kombinaciji sa preciznim udarima i ogromnim brojem dronova, otvara novu fazu konflikta — fazu u kojoj se linije fronta sve više približavaju urbanim centrima i političkim simbolima otpora.
Nije dovoljno samo iscrpljivati protivnika(uništavati živu silu i tehniku),jer iscrpljuješ i svoje kapacitete(manje,ali ipak iscrpljuješ).Najbolja bi bila kombinacija iscrpljivanja i napredovanja(što više i brže na zapad,to bolje),medjutim,vidljivo je da Rusiji fali još žive sile(ovaj kontigent jednostavno nije dovoljan za front te veličine).
Ovim tempom tih 40km je bar 5 godina dug put i 100 posto ce biti predjen ukoliko se ne dogovore o kapitulaciji Ukrajine. Videcemo.
Naravno, zna se da cilj Rusa u ovoj fazi nisu teritorije nego iscrpljivanje Ukrajinaca.
Generalno,
da bi neka drzava bila porazena u ratu sasvim nije obavezno zauzeti celu (pa ni polovinu) njenu teritoriju, dovoljno je dovesti je u stanje opste iscrpljenosti zbog koje se ona ne moze dalje vojno suprostovljati, pa za vreme II Svetskog rata ni jedan americki vojnik nije stupio na tlo tadasnjeg Japana i da ne bi A bombi bacenih na Hirosimu i Nagasaki ko zna koliko jos bi trajale borbe?