Prema izveštaju The New York Timesa, Sjedinjene Američke Države neće poslati zvaničnu delegaciju na drugi krug pregovora između Rusije i Ukrajine, koji je zakazan za 2. jun 2025. godine u Istanbulu.
Ovo iznenađujuće saopštenje izazvalo je brojne spekulacije posebno na Zapadu, budući da Vašington ima ključnu ulogu u podršci Kijevu, kako vojno tako i politički.
Odluka je dodatno pokrenula pitanja o budućoj strategiji SAD u vezi sa mirovnim procesom i njihovim stvarnim namerama kada je reč o ukrajinskom sukobu. U svetlu ove odluke, specijalni izaslanik Donalda Trampa, Kit Kelog, potvrdio je da će na sastanku ipak biti prisutni savetnici za nacionalnu bezbednost iz Nemačke, Francuske i Velike Britanije, naglašavajući važnost evropskih saveznika u procesu.
Trampova administracija prebacuje odgovornost na Evropu?
Prema izveštaju Reutersa, američka odluka je deo šireg plana administracije Donalda Trampa da prepusti glavnu odgovornost za pregovore evropskim partnerima, dok bi SAD zadržale uticaj iz senke.
Kelog je ranije u intervjuu za ABC News izjavio da su SAD spremne da razgovaraju o bezbednosnim brigama Rusije, naročito kada je reč o širenju NATO-a na istok, ali je dodao da su konačne odluke u rukama predsednika.
Njegove reči da “upozorava Kijev” da ne odbacuje mogućnost dijaloga, ukazuju na pojačani pritisak Vašingtona na ukrajinsko rukovodstvo da ostane za pregovaračkim stolom – čak i bez direktne podrške.
Moguće slabljenje pozicije Kijeva
Bloomberg zabrinuto navodi da odsustvo američke delegacije može oslabiti poziciju Ukrajine, koja se u velikoj meri oslanja na vidljivu i odlučnu podršku Zapada tokom pregovora sa Rusijom.
Bez direktnog prisustva SAD, ruska strana bi mogla imati više prostora za diplomatski pritisak, dok bi Evropa bila primorana da preuzme vodeću ulogu – i političku i bezbednosnu.
Rezultati prvog kruga i kontekst sastanka
Prvi krug pregovora, održan 16. maja 2025., prema izveštajima britanskog BBC-a, nije doneo značajnije pomake u pravcu trajnog rešenja, iako je dogovoreno nekoliko humanitarnih mera – uključujući ravnopravnu (u odnosu 1 za 1) razmenu zarobljenika i ne baš tako ravnopravnu predaju tela poginulih vojnika.
Uprkos tome, drugi krug se očekuje sa posebnom pažnjom, jer bi mogao otvoriti prostor za ozbiljnije razgovore o prekidu vatre, teritorijalnim kompromisima i budućnosti Ukrajine u bezbednosnim strukturama Zapada.
Povlačenje SAD sa predstojećih pregovora u Istanbulu nije samo taktička odluka, već potencijalni signal šire promene u američkom pristupu ratu u Ukrajini.
Kako će Evropa zajedno sa demokratama iz SAD odgovoriti na ovu promenu, i da li će Kijev ‘ostati sam u ključnom trenutku’, ostaje da se vidi. Neverovatnu moć gubitnika američkih izbora iz novembra 2024. godine kao i svega što oni predstavljaju, nikako se ne sme podceniti.
Neveruj dajancima i kada poklone nose……
Nigde ameri ne idu, pa to je takva patka…
Iz pozadine će da nastave da naoružavaju Ukr.,EU i da pumpaju 3.sv.