U skladu sa dogovorima postignutim 16. maja 2025. godine u Istanbulu, Rusija i Ukrajina 23. maja realizovale su prvi deo do sada najmasovnije razmene ratnih zarobljenika u okviru formule „1000 za 1000“.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, Moskva je vratila 270 vojnih lica i 120 civila, među kojima se nalaze i stanovnici Kurske oblasti, koje su ukrajinske snage zarobile tokom ofanzive u avgustu 2024. godine.
Zauzvrat, Ukrajini je predat isti broj vojnih i civilnih lica. Zanimljivo je da je Ukrajina predala i 70 svojih građana, koje su kijevske vlasti osudile zbog saradnje sa Rusijom, odobravanja „specijalne vojne operacije“ (SVO), kao i zbog objava na društvenim mrežama koje su izražavale podršku Moskvi.
Ova razmena, koja je započeta preko teritorije Republike Belorusije, deo je šireg plana čija je implementacija podeljena u tri etape, s obzirom na obimnost logistike i složenost celokupne operacije. Iako je razmena prvobitno planirana za 21. maj, proces je odložen zbog zastoja sa ukrajinske strane.
Ministarstvo odbrane Rusije navodi da su svi vraćeni vojnici i civili trenutno u Belorusiji, gde im se pruža neophodna medicinska i psihološka pomoć, a zatim će biti transportovani u Rusiju radi daljeg lečenja i rehabilitacije.
Zanimljivo je da su se među 70 građana koje je Ukrajina predala Rusiji našli ljudi koji su:
- prenosili koordinate ruskih meta u Zaporožju,
- učestvovali u milicijama Donjecke Narodne Republike,
- radili u lokalnoj administraciji u Hersonu dok je bio pod ruskom kontrolom,
- ili jednostavno javno podržavali Moskvu na internetu, zbog čega su osuđeni za kolaboracionizam, izdaju i terorizam.
Oslobođeni su i ljudi koji su radili kao vozači u lokalnoj policiji, ali su nakon promene kontrole nad teritorijama procesuirani od strane ukrajinskih vlasti.
Ovaj potez predstavlja retku tačku kontakta između dve zaraćene strane i može biti nagoveštaj mogućih budućih sporazuma.
Moskva tvrdi odnos 1 na prema 9
Međutim, otvara i pitanje sudbine stotina ukrajinskih građana koji su još uvek u zatvorima zbog izražene podrške Rusiji, bez obzira na to da li su učestvovali u oružanim aktivnostima.
Moskva naglašava da će naredni koraci biti sprovedeni uskoro, a u slučaju potpune realizacije, Rusija će uspeti da vrati gotovo sve svoje ratne zarobljenike, dok će ukrajinskoj strani pripasti tek oko 10% boraca koje Rusija trenutno drži.
Ovakav asimetričan ishod, kako tvrde ruski analitičari, potvrđuje pregovaračku prednost Moskve, ali i unutrašnju podelu unutar ukrajinske strane, čije vlasti u ovom trenutku pokazuju znake pragmatičnog pristupa u zamenu za vojno i političko rasterećenje.
Razmena 23. maja mogla bi postati prelomna tačka, ne samo u humanitarnom smislu, već i kao signal otvaranja diplomatskog kanala između Rusije i Ukrajine – kako je to najavio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, uz poruku da bi zvanični mirovni plan mogao biti predstavljen čim razmena bude završena.
Podsetimo, ukupno, zaraćene strane su trebale da razmene 2.000 zarobljenika.
Prethodne razmene
Dan ranije, pres-sekretar predsednika Ruske Federacije, Dmitrij Peskov, izjavio je za Interfaks da je ruska strana dobila ukrajinski spisak za razmenu zatvorenika u formatu „1.000 na 1.000“. Peskov je ranije izjavio da je Moskva predala Kijevu svoju listu kandidata za razmenu.
Sporazum o razmeni „1.000 za 1.000“ postignut je tokom prvih direktnih rusko-ukrajinskih pregovora u poslednje tri godine, koji su održani prošle nedelje u Istanbulu.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije je 6. maja izvestilo o prethodnoj razmeni zarobljenika, sprovedenoj po formuli „205 na 205“.
Pre toga, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije je 19. aprila objavilo razmenu zarobljenika, po formuli „246 na 246“. Ruska strana je takođe uspela da vrati 15 ranjenih vojnika, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Treba napomenuti da je u prethodnim razmenama zarobljenika važnu ulogu igralo posredovanje Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Lavrov: „Nakon razmene zarobljenika, spremni smo za mirovni plan“
Rusija će biti spremna da podnese zvanični plan za rešavanje sukoba Ukrajini, čim se završi dogovorena razmena zarobljenika. To je izjavio ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, naglasivši da Moskva već intenzivno radi na drugoj fazi sporazuma koji su nedavno postignuti u Istanbulu.
Prema rečima šefa ruske diplomatije, naredna faza predviđa da svaka strana sastavi predlog dokumenta koji će sadržati konkretne uslove za postizanje „stabilnog, dugoročnog i sveobuhvatnog mirovnog sporazuma“.
„Mi sa svoje strane ostajemo posvećeni sporazumima postignutim tokom pregovora u Istanbulu. Trenutno završavamo unutrašnje procedure za sastavljanje liste zarobljenika, u okviru dogovora o razmeni u odnosu ‘hiljadu za hiljadu’“
naveo je Lavrov.
