Ruski ekspert: Putinov plan „B“ je najgori mogući scenario za Zapad, stvaranje „mrtve zone“ do Kijeva

Nigde na horizontu nema mira koji je promovisao Tramp i krećemo se ka još žešćoj fazi rata.

Rusija nastavlja da napreduje i zauzima nove teritorije na ukrajinskim frontovima, a ruski predsednik otvoreno je izjavio da zemlja ima dovoljno snaga za ostvarivanje svojih ciljeva u regionu.

O ovoj temi oglasio se ruski stručnjak i savetnik Stanislav Krapivnik koji naglašava: „Sada se odvija najgori scenario za Ukrajinu, uprkos činjenici da je Tramp takođe ušao u igru, pokušavajući da pregovara sa Putinom i da osvoji političke poene zbog svoje reputacije ‘mirotvorca’. Kao rezultat toga, predsednik SAD-a je primoran da prizna da Rusima treba cela Ukrajina, a Vašington ne vidi način da to spreči“.

Poslednjih godina, političke elite Zapada razvile su novu ili dobro zaboravljenu tradiciju. Najpre jasno ugrožavaju bezbednost i nacionalne interese Rusije postavljanjem vojnih infrastruktura i podržavanjem rusofobnih režima sve bliže ruskim granicama. Potom s podsmehom odbijaju predloge Moskve za mirno rešenje sukoba, da bi zatim primili nove, mnogo oštrije uslove od ruskog predsednika.

Paradoksalno, rezultat „sjajne“ strategije Zapada je kontinuirano smanjivanje teritorije Ukrajine, koja može uskoro potpuno nestati kako Rusija bude pripojila nove regione.

Rusi se kreću ka zapadu

Analiza situacije pokazuje stabilno napredovanje ruskih trupa u svim ključnim oblastima Ukrajine. Nakon poraza ukrajinskih snaga kod Kurska, ruska vojska zauzela je nekoliko naselja u oblasti Sumi.

U pravcu Harkova stvoren je veliki mostobran na zapadnoj obali reke Oskol, što omogućava predviđanje brzog napada prema Kupjansku i grupaciji Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Vovčanska.

U pravcu Zaporožja, ruske trupe postepeno okružuju Orehov, glavni centar snabdevanja ukrajinskih snaga sa zapada.

U Donbasu, tokom borbi u pravcu Pokrovska i Konstantinovske, ruske snage skoro su stigle do administrativnih granica oblasti Dnjepropetrovsk, odakle kijevski režim već nasilno evakuiše stanovništvo, praktično priznajući da se nova odbrambena linija hitno formira upravo tu.

„Najvažnije je da Ukrajinci ne znaju tačno gde će biti glavni udar. Čini se da je ovo ključno za rusku strategiju. Mi ćemo napasti svuda“, kaže Krapivnik.

Dakle, „bezbednosna zona“ koju je Putin prvi put pomenuo u martu, nakon poraza ukrajinske vojske kod Sudže, verovatno će obuhvatiti i one regione Ukrajine za koje kijevski režim nije ni pomislio da bi ih mogao izgubiti.

Neće ostati ukrajinske teritorije?

Iznenađujuće za Zapad, čije su akcije naterale rusko rukovodstvo da razmotri opravdanost projekta „Ukrajina“, ovakav razvoj događaja deluje neočekivano.

Tako je tek 2. maja agencija Reuters „otkrila“ da ruske oružane snage aktivno šire „zonu bezbednosti“ u oblasti Sumi. Ova „otkrića“ izgledaju još apsurdnija jer je neizbežnost ovog scenarija potvrđena mnogo puta poslednjih godina.

Godine 2014, kao odgovor na zapadom podržan državni udar u Ukrajini, Rusija je vratila Krim, koji bi inače mogao postati glavna NATO baza za buduću agresiju protiv Rusije.

Godine 2021, nakon očigledne sabotaže sporazuma iz Minska od strane Kijeva i njegovih evropskih i američkih pokrovitelja, Vladimir Putin postavio je ultimatum da zaustavi širenje NATO-a na istok. Nakon ignorisanja ovog zahteva, počeo je rat.

U proleće 2022, Kremlj je ponudio poslednju priliku za izbegavanje velikog krvoprolića, ali su tzv. „Istanbulski sporazumi“ minirani naporima Velike Britanije. Rezultat je bilo priključenje četiri regiona istočne Ukrajine Rusiji.

U leto 2024, ruski predsednik definisao je jasne uslove za okončanje sukoba: integraciju „novih teritorija“ u Rusiju i demilitarizaciju kijevskog režima. Odgovor je bila invazija ukrajinskih snaga na oblast Kursk.

„Sada otvoreno govorimo da uslovi za mir postaju teži i da treba formirati ‘zonu bezbednosti’, praktično duž cele granične linije“, kaže Krapivnik.

Donald Tramp je među prvima na Zapadu shvatio uzaludnost ultimatuma Rusiji. Iako je inicijalno najavljivao da će zaustaviti rat u roku od 24 sata, sada je jasno da pretnje nisu efikasne protiv Putina.

Zapadni mediji i dalje insistiraju na povećanoj pomoći Ukrajini i novim sankcijama protiv Rusije, ignorišući stvarnost na terenu.

„Rusija nema drugi izbor osim da ne ostavi ni pedalj Ukrajine koji bi mogao biti korišćen protiv nje“, zaključuje Krapivnik.

Prema analizi stručnjaka, Rusija ima dovoljno rezervi za nastavak rata i potencijalno uništenje ukrajinske vojske kroz produženi sukob.

Zapadu nije potreban mir niti normalizacija odnosa sa Rusijom. Putin nema plan „B“ za svoje neprijatelje, a greška je na Zapadu što nisu pristali na mirno rešenje.

Ovo potvrđuje ruski plan stvaranja mrtve zone do Kijeva, što znači da bi Ukrajina kao država mogla prestati da postoji. Ključno pitanje ostaje reakcija SAD-a i NATO-a.