Ratovi se tek u završnoj fazi dobijaju oružjem. Pre toga se mnogo toga uradi da se neka država oslabi i što lakše padne.
Amerikanci su majstori marketinga i medijskog rata, uz sve ono što ovi pojmovi u najširem smislu podrazumevaju.
U tekstu o RIASU uverili smo se da rat može da se dobije i uz značajnu pomoć medija. Shodno toj doktrini, u SAD su, dok su se Hladni rat i trka u naoružanju zahuktavali, osnovali veoma složenu i efikasnu agenciju, tipičnu za njihov način promišljanja.
Informativna agencija USIA (United States Information Agency) jeste zvanično bila organ spoljnopolitičke propadande Sjedinjenih Američkih Država. Osnovana je prvog avgusta 1953. godine na insistiranje Dvajta Ajzenhauera, tadašnjeg predsednika, ratnog komandanta združenih savezničkih snaga na Zapadnom frontu, generala sa pet zvezdica. Rešenje o osnivanju doneo je Kongres.
Tim rešenjem USIA je stigla u nadležnost Stejt Dipartmenta (State Department), ministarstva inostranih poslova u sastavu Federalne vlade SAD. Ono je odgovaralo za sprovođenje i realizaciju međunarodne politike SAD, ali i za još nekoliko aspekata unutrašnje politike, oslonjenih na tu problematiku.
Amerikanci objašnjavaju da je osnivanje ove Agencije iznuđeno, kako bi se preko nje suprotstavili propagandi sovjetske strane (Setimo se da je NATO osnovan iz sličnog formalnog razloga – zaštite od pretnje tzv. ”Istočnog lagera”).
Sovjeti su tu propagandu suptilno i uspešno vodili čak i na teritoriji samih SAD, što pokazuje da nisu samo američki marketinški menadžeri u tome vešti. Formalno pokriće za osnivanje nađeno je u Zakonu 402 koji je donet januara 1942. godine.
Poznatiji je ne po broju, već po imenu kao Zakon Smita Munda (Smit-Mund Act). Njime je ovlašćen državni sekretar SAD da, po proceni i potrebi, usmerava pripremu i širenje ”informacija o SAD, američkom narodu i američkoj politici putem štampe, publikacija, radija, filmova, kao i kroz informativne centre i rad instruktora u inostranstvu”.
Trećeg aprila 1978. godine Agencija je preimenovana. Dobila je naziv Agencija za međunarodne veze SAD (United States International Communications Agency). Pripojena je Upravi za pitanja obrazovanja i kulture ( Bureau of Educational and Cultural Affairs) pri Ministarstvu inostranih poslova.
Avgusta 1982. godine vraćeno joj je staro ime – USIA. Ova, naoko neupadljiva Agencija u senci, bila je odlično poznata profesionalcima iz ove oblasti. Nije se često nalazila na meti javnosti kao što se to dešavalo sa Centralnom informativnom agencijom (CIA), Ministarstvom odbrane i drugim, atraktivnijim institucijama.
Međutim, impresivni podaci govore nešto drugo: USIA je stvorila mrežu od preko 200 odeljenja i službi (United States Information Service) u 130 zemalja sveta (u to vreme na svetu je bilo nešto manje od 190 suverenih država).
Godine 1996. u saglasnosti sa Zakonom o radio-emisijama u inostranstvu od 1994. godine (Broadcasting Act of 1994) Kongres je doneo rešenje o reorganizaciji radio-emitovanja u saradnji sa svim vladinim ustanovama, pri čemu bi se emitovale sve vesti koje nisu vojnog karaktera.
Radio stanica ”Glas Amerike” (Voice of America) bila je jedno od funkcionalnih odeljenja USIA, kao i ”Radio-televizija ”Marti”, Radio ”Slobodna Evropa”, ”Sloboda” i Radijska mreža azijsko-tihookeanskog područja (Asia Pacific Network). Sve te aktivnosti kontrolisao je i finansirao posebno formiran Savet (Broadcasting Board of Governors). Ni to nije sve.
USIA je raspolanju imala i mrežu satelitskih veza ”Vorldnet” (Worldnet) koja je obezbeđivala dananonoćno emitovanje informativnog programa u oblasti obrazovanja i kutlure širom sveta. To je činjeno preko redakcija i emitera u američkim ambasadama, kao i preko odeljenja USIA i inostranih televizijskih mreža, uključujući i kablovske operatere.
Jedan od najpopularnijih programa koji je imao bezazlen i neutralan, čak obećavajući naziv, ”Fulbrajtov program razmene” (Fulbright Exchange Program), obuhvatao je preko 125 država. Svake godine od 3.500 do 5.000 stranih studenata, naučnika i kulturnih poslenika dolazilo je u SAD gde bi provelo mesec danas u susretima, predavanjima, konsultacijama i razmenama iskustava.
U sklopu USIA radio je i Savet za međunarodno istraživanje i naučnu razmenu (International Research & Exchanges Board -IREX). On je osnovan od strane Stejt Departmenta i Fordove fondacije 1968. godine s ciljem ”da jača kulturne i naučne veze između SAD i SSSR” (!).
Pred samo ukidanje, prvog oktobra 1999. godine, USIA je imala budžet od preko 1,2 milijarde dolara. Posle rasformiranja, emiterske funkcije prenete su Savetu za upravu emitovanja (Broadcasting Board of Governors, BBG), nezavisnoj federalnoj agenciji.
Ona se i dalje stara o politici međunarodne emisije programa SAD, pri čemu je preuzela i brigu o ”Glasu Amerike”. O informativnoj funkciji brigu je preuzelo Ministarstvo inostranih poslova putem Uprave za međunarodne informativne programe (Office of International Information Programs, OIIP).
Jasno je da se SAD nisu ni na koji način odrekle tekovina USIA, već su uradile ono što je u ovakvim slučajevima logično: napretkom tehnologije i promenom geostrateških i političkih odnosa u svetu, oni su Agenciju prilagodili novim okolnostima.
Zadaci su, naravno, ostali isti: indokrinacija i nametanje svog stila i načina života. Ni to nije nikakva novost.
Setimo se jozefinizma, pokreta koji je više od dva veka na istovetan način, ali drugačijim sredstvima, austrijska imperija sprovodila na balkanskom prostoru i širom Srednje Evrope.
Osvrnimo se, ukratko, na ”Glas Amerike”, verovatno najpoznatiji segment delatnosti koja je započeta još 1942. godine. Do 1945. godine ”Glas Amerike” delovao je u sklopu Kancelarije za ratne informacije (Office of War Information-OWI). Nju je predsednik Hari Truman ukinuo naredbom 9608 od 31. avgusta 1945. godine, ali je naredio da se radio-emitovanje prebaci u nadležnost Ministarstva inostranih poslova.
Ubrzo zatim, 15. septembra, konačno je ukinuta Kancelarija za ratne informacije, da bi složen pravno-tehnički proces bio završen 31. decembra iste godine. Međutim, predsednik Ajzenhauer je premestio ”Glas Amerike” iz Ministarstva inostranih poslova u novoosnovanu agenciju (USIA) 1953. godine.
Sedište stanice i studijski kompleks premešteni su iz Njujorka u Vašington DC 1954. godine. Od 1945. godine do prelaska pod okrilje USIA, rukovodeće pozicije u VoA bile su u rukama profesionalne diplomatije Ministarstva inostranih poslova.
Posle 1953. godine ključne pozicije prešle su u nadležnost USIA, opet u saradnji i pod kontrolom navedenog minitarstva. Kada je transformisana USIA, ”Glas Amerike” je potpao pod vođstvo navedenog Upravnog odbora za radio-difuziju ( Broadcasting Board of Governors).
I na primeru ove agencije dokazano je da velike sile nikada ne menjaju obrazac svog ponašanja, već samo metode i tehnike.
A mislim…celo vreme pričaš o američkoj medijskoj mašineriji a završiš konstatacijom da su sve svetske sile jednake…da li iko misli da ijedna sila ima tako destruktivnu, ratnohuškačku propagandu kao anglosaksonci ??? Ja ne i siguran sam niko pošten. Mislim, daj nam bože ruske propagande da je jednom konačno i mi vidimo pored naših jugo-komunista. Taj jugo-manir koje je tito naučio i programirao jugo-srbe, da sami izjednačavaju sebe sa zločincima traje do danas, mene je otac tukao više nego one koji su započinjali tuču sa mnom dok sam bio mali, a ja sam se samo branio od kavgadžija, i nikad mi nije bilo tada jasno zašto ja dobijam šamarčinu a onaj koji me gnjavio ćušku od tog mog ajmo reći oca. Sad mi je jasno, programirao ga je hrvat broz i sam je cenzurisao i izjrdnačavao svaki šljam sa sobom i onima koji su bili pod njegovom domenom. Ne idem mu na grob. Završio sam i sa srbima i hrvatima i muslimanima jednako.
Uvažena Tereza,
Pročitajte, molim Vas, još jednom ovu rečenicu:
”I na primeru ove agencije dokazano je da velike sile nikada ne menjaju obrazac svog ponašanja, već samo metode i tehnike.”
Obratite pažnju: nigde nije napisano da su sve svetske sile JEDNAKE, već da ne menjaju obrazac ponašanja, što se lako može dokazati. Te dve stvari (nemenjanje svog obrasca ponašanja koji je različit od sile do sile i tvrdnja da su sve svetske sile jednake, nikako se ne može povezati).
Vi možete to tumačite na svoj način, naravno, to nikome nije zabranjeno. Nije zabranjeno ni da se izvlači iz konteksta, ali nije ni korisno – nikome.
Vaš komentar me je inspirisao pa ću zbog vas napisati uskoro jedan tekst (jer sam se time više puta bavio) o šablonu velikih sila.
U svakom slučaju, hvala Vam za iscrpan komentar. Pretpostavljam da je to znak da ste pročitali tekst. Srdačan pozdrav!
Odličan text