Američki novinar Sejmur Herš (Seymour Hersh, 1937-) je svoju karijeru započeo istraživanjima o prikrivanju masakra koji su tokom Vijetnamskog rata, 16. marta 1968, vonici 1. voda čete ‘’Čarli’’1. bataljona 20. pešdijskog puka (1st Platoon, Charlie Company 1st Battalion 20th Infantry) počinili u Mi Laju (Mỹ Lai Massacre). Ovo otkiće mu je 1970. godine donelo Pulicerovu nagradu.
‘’Njujork Tajms’’ je Heršu, tokom leta 1972, poverio da prati i čuvenu aferu ‘’Votergejt’’ (Watergate scandal), koja je, 9. avgusta 1974, dovela do ostavke predsednika Ričarda Niksona (Richard Nixon, 1913-1994). Tokom rada na ovom slučaju, Herš je otkrio da je Bela kuća zadužila CIA, FBI i NSA (National Security Agency) da prate i istražuju aktivističke grupe i pojedince koji su bili protivnici rata u Vijetnamu. Reporter je 22. decembra 1974. u ‘’Njujork Tajmsu’’ objavio članak ‘’Velike operacije CIA u SAD protiv antiratnih snaga i drugih disidenta u godinama Nikonovog predsednikovanja “(Huge CIA operations reported in US against antiwar forces, other dissidents in Nixon years). Herš je tvrdio da je CIA u okviru programa ‘’Naomi’’ (bakteriološki rat) razvila oružje kao što je ‘’pištolj koji ispaljuje otrovne strelice na daljinu do 100m, te da one ubijaju čoveka pre nego što uopšte postane svestan da je pogođen. Pri tome, na i u telu žrtve ne ostaju nikakvi tragovi koji bi upućivali na uzrok smrti’’.
Zbog velikog odijuma javnosti nakon saznanja o aktivnostima protiv sopstvenih građana, američki Senat je 1975. godine formirao ‘’Komitet za proučavanje vladinih operacija u vezi sa obaveštajnim aktivnostima’’ (Select Committee to Study Governmental Operations with Respect to Intelligence Activities). Komitet, na čelu sa demokratom, senatorom iz Ajdahoa Frenkom Čerčom (Frank Forrester Church III, 1924-1984), činili su Bari Goldvoter (Barry Goldwater, 1909-1998), Džon Tauer (John Tower, 1925-1991), Valter Mondejl (Walter Mondale, 1928-), Gary Hart (Gary Warren Hart, 1936-), Hauard Bejker Mlađi (Howard Baker Jr, 1925-2014), Filip Hart (Philip Hart, 1912-1976), Čarls Matijas (Charles Mathias, 1922-2010), Volter Hadlston (Walter Huddleston,1926-), Ričard Švajker (Richard Schweiker, 1926-2015) i Rober Morgan (Robert Morgan, 1925-2016). Komitet, poznatiji pod popularnim nazivom ‘’Čerčova komisija’’, dve godine je istraživao delatnost CIA, FBI i NSA u vezi operacija u Vijetnamu i, prvenstveo, mera preduzimanih protiv građana SAD.
Član komisije Džon Tauer Član komisije Bari Goldvoter
Čerč je tvrdio da je CIA počela da se ponaša ‘’kao krdo slonova van kontrole’’, tako da je Komisija započela prvo sa istražnim radnjama u ovoj agenciji. Director CIA, Vilijem Kolbi (William Egan Colby, 1920 -1996), inače poznat po dobrim odnosima sa medijima, u prvo vreme nije sarađivao sa Čerčovim komitetom.
No, u bazi CIA u Lengliju, u sefu u kancelariji direktora, kao i u malom skladištu, pronađena su najmanje dva ‘’MML’’ pištolja, 11mg PSP paralitičkog toksina dobijenog iz dvoljušturnih školjkaša (izaziva progresivnu supranuklearnu paralizu), dve modifikovane puške Armalite AR-7 i municija u kalibrima .223 (5.56x45mm), .30 Carbine (7.62x33mm M1) i .30-06 (7.62x63mm). U skladištu je 38 metaka .30-06 imalo zrna ispunjena sa 3 miligrama benzodiazepinskog trankvilizatora EA-4640, koji je korišćen i kod ‘’Dog Tranquilizer Dart Gun” za privremeno nečujno uspavljivanje stražarskih pasa.
Konačno, Kolbi se odazvao pozivu i pred senatskom komisijom je svedočio 16. septembra 1975. godine. Na Čerčova pitanja, director je potvrdio das je ‘’MML’’ oružje u suštini bazirano na Koltu M1911 kalibra 11.43mm (.45) koji je prepravljen dodatkom optičkog nišana 1.3xBušnel Fantom II (Bushnel Phantom II) i opaljivanjem pomoću električnog pražnjenja . Iz pištolja su na daljinu do 100m nečujno lansirane otrovne strelice koje su mogle usmrtiti čoveka a da nije ni svestan šta mu se dogodilo. Na kraju, Kolbi je potvrdio da se radi o ‘’veoma opasnom oružju’’.
I, tako je nastala legenda, koja je uskoro poprimila mitske razmere, legenda o tzv. ‘’ CIA Dartgun ’’ (CIA pištolju koji izbacuje otrovne strelice koje neosetno prodiru u tkivo i rastvaraju se u organizmu, ne ostavljajući nikakav trag).
Senator Bari Goldvoter posmatra kroz optički nišan pištolja MML Senatori Frenk Cerc i Dzon Tauer pokazuju senatorima CIA pistolj
No, sve što se zaista saznalo o ovom oružju, to je Kolbijevo usmeno svedočenje i nekoliko fotografija i kratkih filmskih sekvenci snimljenih tokom svedočenja.
Nakon višegodišnjih istraživanja nezavisnih analitičara, poput David Harbera (A VERY SERIOUS WEAPON), došlo se do saznanja da zvanično nazvani ‘’MML’’ pištolj (micro missile launcher, lanser mikro projektila) nije bio proizvod CIA, nego je razvijen u’’Odeljenju za specijalne operacije (laboratorija za biološko ratovanje) američke vojske’’ u Fort Detriku, Merilend (U.S. Army Biological Warfare Laboratories, USBWL, Special Operations Division at Fort Detrick, Maryland). Fort Detrik je u to vreme bio vojni centar za istraživanje i razvoj biološkog ratovanja (Center for biological warfare Research and Development, R&D), a od ‘’Odeljenja za specijalne operacije’’ (Special Operations Division, SOD) je dobio zadatak da radi na novim sredstvima za specijalne snage (Special Forces, SF). SOD je ‘’hardverski’’ deo posla prepustio privatnoj kompaniji koja je već imala iskustva sa sličnim oružjem – lanserima neobične municije.
Osnivač MBA Roberta Mejnarda Osnivač MBA Artur Bil
Privatna kompanija ‘’MB Associates’’ (MBA), osnovana 1. aprila 1960. od strane Roberta Mejnarda (Robert Maynard) i Artura Bila (Arthur Biehl) u kalifornijskom gradiću San Ramon, svoj uspon je, naime, započela razradom pištolja Gyrojet koji su lansirali raketne projektile, kao i ‘’Stunbag anti-riot’’ (ne)letalnu municiju. Njihov saradnik, konstruktor Robert Mavini (Robert Mavhinnei), izumeo je još 1965. ‘’zrno u obliku brzo stabilizujućeg koplja (Javelin)’’ (u suštini, strelice, Javelin stabilized quiet round). Konstrukcija je obuhvatala sva rešenja neophodna za konstrukciju ‘’Dartgana’’. Mavini je sa Mejnardom i Bilom rešenje pod br.437.435 prijavio američkom patentnom zavodu (U.S. States Patent Office) a patentni list br. 3,344,711 izdat im je 3. oktobra 1967 godine. No, vojska je još 1966. godine rutinski pregledala sve klasifikovane patentne prijave. Naišavši na prijavu br. 437.435, neki vojni birokrata je obratio pažnju samo na Mavinijevu napomenu da se oružje sa strelicama može koristiti za privremeno neletalno onesposobljivanje životinja. Tretirajući izum kao sredstvo za uspavljivanje stražarskih pasa, prijavu je deklasifikovao. Tako je, na zaprepašćenje konstrukora, članak o Mavinijevoj ideji, sa osnovama konstrukcije, javno publikovan u ‘’Časopisu patentnog zavoda’’ (Gazette of the Patent Office). Na sreću grupe iz San Ramona, niko nije obratio pažnju na ovaj članak.
Zahvaljujući tome, u ‘’MBA’’ su tokom 1967. i 1968, u strogoj tajnosti, za potrebe SOD, konstruisali i serijski proizveli nepoznatu količinu ‘’MML’’ pištolja. Kasnijim pregledom dokumentacije Ministarstva odbrane (Department of Defence, DoD), istraživački novinari su došli do zanimljivog podatka: iako je vojska navela broj ugovora za nabavku ‘’MML’’, i to preuzetog sa korica ‘’Priručnika za rukovanje pištoljem’’, nigde nije zabeleženo koliko i kada je nabavljeno ovo oružje niti kome je ono bilo namenjeno!
Kolbi se u svom svedočenju takođe pozvao na podatak da su ‘’MML’’, navodno, bili razvijeni za neutralizaciju stražarskih pasa. Ideja je bila da agent (operativac), prilikom ilegalnog ulaska u zaštićeni objekat, privremeno uspava stražarske pse. Nakon što bi obavio misiju i napustio zgradu, psi bi se budili bez ikakvih vidljivih znakova da su bili neutralizovani.Ova varijanta ‘’Oružja trankvilajzera sa strelicama za smirivanje pasa’’ (Dog Tranquilizer Dart Gun) je razvijena od strane ‘’Odeljenja za specijalne operacije’’ (SOD) isključivo za potrebe CIA. ‘’Trankvilajzer’’ je koristio strelice veće od onih namenjenih ‘’MML’’ (tačan kalibar nepoznat), punjene supstancom EA-4640, a razvijen je u SOD Edžvud arenalu (Edgewood Arsenal), verovatno u sklopu projekta ‘’MKUltra’’ (projekat kontrole uma, CIA mind control program, takođe predmet razmatranja Čerčove komisije) .
Naime, Dog Tranquilizer Dart Gun je koristio strelica punjene sa 3mg supstance. Kada su članovi Čerčovog komiteta konstatovali da je ta doza smrtonosna za ljude, CIA inženjer Čarls Senseni (Charles Senseney) je ‘’njihove strahove razvejao’’ tvrdnjom da su oni besmisleni pošto je SOD odustao od upotrebe Dog Tranquilizer Dart Gun. Inače, Šensenijevi odgovori na pitanja republikanskog senatora Henrija Bakera Mlađeg bili su vrlo zanimljivi. On je tvrdio da je vojska pravila penkala (fountain pen) za varijaciju municije M-1, koja su izbacivala otrovne strelice (dart), zatim fluoroscentne lampe koje su ispuštale otrovni aerosol kada bi se upalile, kao i butanske upaljače. Projektili M-1 mogli su se ispaljivati iz štapova za šetnju (walking kane) kao i iz kišobrana (umbrella). Na pitanje o iglama (straight pin), Senseni je tvrdio da tako nešto nikada nije dato CIA niti su armijske SF tražile nešto slično. Inače, veza Sensenija sa CIA bio je agencijski stručnjak dr Nejtan Gordon (Nathan Gordon).
‘’MML’’ je bio jednometni pištolj iz koga su, pomoću barutnog punjenja, iniciranog elektrčnim lukom, ispaljivane otrovne strelice. Ram i navlaka su izrađivani od aluminijumske legure dok je cev, kalibra 0,8mm imala oblogu sa kožnim prstenovima u vidu prigušivača zvuka. U rukohvatu je bila smeštena živina baterija, kondenzator i električni prekidač povezan sa obaračom. Pištolj imao klasične mehaničke nišane kao i nosač za optiku 1.3 x Bushnell Phantom II . Uz komplet oružja išao je i demontažni kundak, koji se montirao sa snajperom u slučaju da se zahtevao siguran i precizan hitac. ‘’MML’’ je po dimenzijama i konfiguraciji imitirao .45 Kolt M11kako bi se nosio u standardnoj futroli i tako bio neprepoznatljiv. U suštini, ‘’tajno oružje’’ je bilo proste kontrukcije, koju je, možda, odlikovalo samo električno paljenje. Sofisticiraniji deo je predstavljala municija. To je bila cilindrična cevčica približnih dimenzija kao i metak .22 Magnum (dužine 34 i prečnika 6mm), sa zašiljenim vrhom. Ova ‘’čaura’’ je punjena fino zrnastim barutom (čestice prečnika 0.006mm), koji se inicirao, umesto kapslom, električnim lukom. Pritisak barutnih gasova izbacivao je strelicu dužine 20mm, prečnika 0.76mm i mase 0,065 grama početnom brzinom od oko 230 m/s. Strelica je bila bimetalna: prednji, zašiljeni deo je izrađivan od tungstena a zadnji deo – od magnezijuma. Efektivni domet projektila iznosio je oko 76 metara. Otrovno punjenje strelice nije sasvim razjašnjeno ali je to najverovatnije bio PSP saksitoksin (saxitoxin) – paralitički toksin dvoljušturnih školjkaša. Ova pretpostavka se zasniva na činjenici da je 1960. godine kod pilota špijunskog aviona Lokid U-2, Gerija Pauersa (Francis Gary Powers, 1929-1977), pronađena iglica sa istim otrovom, namenjena samoubistvu pilota da ne bi bio zarobljen.
Osim standardne, postojao je i dvostruko manji, A-1 model strelice, prečnika 0.38mm i dužine oko 10.16mm, koja je sadržala 0.5 miligrama otrova. Iako se o ovom modelu malo zna, pretpostavlja se da je to legendarna ‘’rastvorljiva stelica’’ (dissolving dart), dometa 15,24m, koja u telu žrtve nije ostavljala nikakve tragove.
Oružje je bilo prilično jednostavno za rukovanje. Prvo bi se, naime, poluga kočnice potisnula unazad, kako bi se očitao stepen napunjenosti baterije a, potom, vraćala u položaj ‘’ukočeno’’. Nakon toga, odvrtao se zadnji poklopac sanduka, ubacivao metak i poklopac vraćao na mesto. Nakon 4 sekunde, kondenzator bi bio pun a pištolj spreman za dejstvo. Nakon povlačenja obarače koja je dejstvovala na mikro-prekidač, kondenzator se praznio putem električnog luka i palio barutno punjenje. Prema svedocima, proizvedeni zvuk je bio niži i od onog kod opaljenja vazdušnog pištolja.
Istina je da javnosti nije poznata praktična upotreba ‘’MML’’, mada postoje neke indicije da je korišćen tokom rata u Vijetnamu.
Na kraju, navedimo da Kolbijev problem tokom svedočenja nije bio samo odnos prema građanima SAD, nego i samo otkrivanje oružja i otrova u Lengliju. Naime, Ričard Nikson je početkom 1969. godine od FBI dobio informaciju da SSSR znantno zaostaje za SAD po pitanju hemijsko-biološkog oružja. Shodno tome, a i kao gest dobre volje, u februaru 1970. godine je naložio gašenje programa ‘’M.K. Naomi’’ i uništavanje svih zaliha otrova i oružja baziranih na njima. Istina, FBI je informaciju dobio od sovjetske krtice pod kodnim imenom ‘’Pandora’’, za koga se, kasnije, utvrdilo da je dvostruki agent. U svakom slučaju, ispostavilo se da CIA nije ispoštovala predsedničko naređenje a do danas ostaje otvoreno pitanje da li sui u kom obimu rezerve dotova sačuvane i da li se i dalje radilo na njihovom razvoju.
