Raketni pištolj Gyrojet – neuspeli produkt Hladnog rata

 

Šezdesete godine XX veka bile su podsticajne za razvoj specijalnog oružja. Hladni rat se zahuktavao i tiha likvidacija protivninkih agenata ili političkih oponenata postajala je sve aktuelnija. Tajne službe obeju strana tražile su sofisticirano oružje koje je garantovalo siguran učinak bez mnogo buke. Najrazličitiji smrtonosni artefakti sa prigušivačima ili otrovnim projektilima serijski su liferovani iz laboratorija KGB i CIA. Istovremeno, svet je bio fasciniran sve bržim razvojem raketne tehnike.

Izgled desne strane pistolja

Uspesi Nemaca i Amerikanaca sa bacačima tipa “Bazuka“, “Pancerfaust“ i “Panceror“, još krajem Drugog svetskog rata ukazali su da postoje realne mogućnosti svođenja raketnih projektila na minijaturne dimenzije. Dvojica američkih konstruktora, Robert Majnhard (Robert Mainhardt) i Art Bajel (dr Arthur T. Biehl, PhD), došli su na ideju da raketni pogon primene na specijalno oružje tajnih službi. Proučavajući raketni bacač za lansiranje projektila kalibra 60 mm sa ramena (Shoulder Type Rocket Launcher), što je bio oficijelni naziv „Bazuke“), došli su na ideju da stvore deminutiv sličnog oružja koji se može smestiti u šaku strelca. Odmah su registrovali firmu  “MB Associates’’ u San Ramoniju, Kalifornija, i u njoj započeli razradu pištolja “Gyrojet“, nazvanog tako po zamišljemom  principu rada projektila – propulzijom mlaznicama sa žiroskopskim efektom stabilizacije projektila. Tokom projektovanja municije, 1962. godine, Majnhard je zatražio pomoć svog prijatelja Nika Minhakijeviča (Nick Minchakievich) iz Plazentona (Pleasanton, California), koji je radio za Livermore Aerospace Plastics Lab.

Princip rada

„MBA” je u suštini proizveo minijaturni lanser raketa koji je po spoljašnjoj formi asocirao na klasični poluautomatski pištolj. Prvi modeli lansirne rampe-pištolja bili su dugi 276 mm i imali su masu od 400 grama. Na ramu od presovanih limova (ustupak jeftinoj produkciji štampanjem odnosno presovanjem) bila je fiksirana glatka (nežlebljena) cev dužine 130 mm, a kapacitet fiksnog okvira smeštenog u drški iznosio je 6 raketa, nazvanih “Microjet . Praktična brzina vatre iznosila je 60 “Mikrodžeta“/min. a efektivni domet projektila iznosio je 50 metara.

Detalj drske sa fiksim okvirom

Od klasičnih sistema oružje-municija, „Gyrojet” se najviše izdvajao municijom. U suštini, radilo se o projektilu 13×50 mm (.51, ali je rađen i za rakete kalibra .50-12,4mm kao  za “municiju“ prečnika od 6. do 20mm), čeličnom glavom i tubularnim telom punjenim pogonskim sredstvom (presovanim nitroceluloznim barutom). U dancetu projektila nalazila se klasična inicijalna pištoljska kapsla i 4 otvora-mlaznice, zabušene pod uglom od 18° u odnosu na produžnu osu. Udarač pištolja bio je smešten sa leve strane rama, ispred ležišta metka-rakete. Udarač se zapinjao potiskivanjem dugmeta sa spoljne strane rama nadole. Povlačenjem obarače udarač se oslobađao i naglo potiskivao projektil unazad, tako da se kapsla „nabijala“ na iglu fiksiranu u telu zatvarača. Inicijalni plamen palio je pogonsko punjenje; razvijeni gasovi izlazili su kroz zakošene mlaznice brzinom od oko 412 m/s, potiskivali projektil i davali mu obrtno kretanje koje je trebalo da ga stabilizuje u letu. Mini-raketa je na svom putu kroz glatku cev potiskivala udarač unazad i ponovo ga zapinjala a donosač je ubacivao novi „metak” u ležište.

Pogonsko sredstvo je sagorevalo 0,12 sekundi, ubrzavajući projektil još nekoliko metara nakon napuštanja “lansirne rampe“. Za razliku od klasičnog oružja kod koga je zrno maksimalnu brzinu i energiju dostizalo na ustima cevi, “Microjet“ je usta cevi napuštao brzinom od 9 m/s, nakon čega je, na 18 metara od usta, zrno (mase 11,7 g) dostizalo brzinu od oko 381 m/s, što je odgovaralo zrnu klasičnog metka 11,43mm (.45ACP). Šta više, raketa je na 30m raspolagala dvostruko većom kinetičkom energijom od istog metka!

Majnhardu, Bajelu i Manhakijeviču su ubrzo porasle ambicije pa su odlučili da razviju čitavu familiju raketnog streljačkog oružja: pištolj, jurišnu pušku, karabin,  puškomitraljez i “pušku-iglu“ (needlegun), nazvanu “Lancejet“, od čega su izradili samo prototipove pištolja i karabina. Američka armija je testirala karabin ali je zaključila da čitav sistem ima niz nedostataka, pri čemu je najveća primedba stavljena na vlagu koja je kroz mlaznice rakete vlažila pogonsko punjenje.

Deo havarijske opreme AP25S-5A

Osim toga,  raketni projektil nije imao preciznost koja bi garantovala siguran pogodak na svim rastojanjima. Poznato je, naime, da se pištolj u 85% koristi na distancama manjim od 10 metara, na kojima, opet, projektil „Gyrojet” nema uvek dovoljan letalni učinak. Na testovima sprovedenim 1965, preciznost je iznosila oko 17 MOA (14.3mm sa rastojanja od 23 metara), što je bilo lošije od klasčnih pištolja. Kada je reč o praktičnoj strani, zbog male početne przine i energije “Gyrojet“ je imao mali trzaj a prasak pri opanjivanju bio je jak koliko i detonacija inicijalne kapisle. No, raketa je iza sebe ostavljala jasno uočljiv trag sagorelih gasova koji je otkrivao položaj strelca. Bombasta propaganda o učinku novih glava punjenih eksplozivnim smešama, koja je omogućavala probijanje vrata ili „raznošenje” neprijateljskog agenta, nije pobudila veće interesovanje potencijalnih korisnika; isti efekat imala su i mnoga klasična pištoljska ili zrna ispaljena iz sačmara. Istina, Grupa za studije i ispitivanja (Studies and Observations Group, SOG), 1967. godine je odlučila da u Vijetnamu ispita ‘’revolucionarnu novu igračku – raketni pištolj ’’Gyrojet’’. Na testovima, raketa je probila vrata starog kamiona i bure od 200 litara (55 galona) napunjeno vodom. Nakon toga, SOG je pucao u grudobrane od vreća napunjenih peskom i drvenih stabala, ali nije pokazao nikakvo intereseovanje za ‘’igračku’’.

Patentni listovi

Zanimjivo je da je i tadašnja JNA, na čelu sa potpukovnikom Obradom Dinićem, testirala jedan ‘’Gyrojet’’ i donela negativne ocene!

U žestokoj kampanji promocije svog oružja konstruktori su bezuspešno pokušali da ubede Judžina Rodenberija (Eugene Wesley Roddenberry) da ‘’Gyrojet’’ koristi prilikom snimanja legendarne serije ‘’Zvezdane staze’’ (Star Trek). S druge strane Jan Fleming  je u noveli iz 1964, “Samo dvaput se živi“ (You Only Live Twice), “Gyrojet“ naoružao Džejmsa Bonda. I u istoimenom filmu iz 1967, režiser (Lewis Gilbert) je isto oružje dodelio legendarnom filmskom “agentu 007“ – Šonu Koneriju (Thomas Sean Connery). Šta više, američkom patentnom zavodu su 29. novembra 1962. i 27. juna 1966. predali prijave za zaštitu svoje konstrukcije, a 19. oktobra 1965. i 26. novembra 1968. dobili su patente listove 3,412,641 i 3,212,402.

Microjet municija

Kada su uvideli da pištolj nema nikakv komercijalni uspeh, konstruktori su izašli sa idejom da na postojećim i novim signalnim pištoljima, kojima su bili opremljeni svi plovni objekti, umesto klasične patrone, primenjuje “Microjet“.  Konačno,  Ratno vazduhoplovstvo SAD (USAF) je prihvatilo da u pribor za spasavanje svojih pilota uvrsti i signalni pištolj na ‘’žirodžetovom’’ principu pod nazivom A/P25S-5A.

Detalj dugmeta zapinja_e

Raketno oružje brzo je palo u zaborav i smešteno je u muzej neuspelih ekstravagantnih konstrukcija.

Nepouzdane novinarske priče o nekoliko atentata izvršenih „Gyrojet-om“ u  državama Južne i Srednje Amerike treba primiti sa skepsom. Čak i da su tačne, one bi samo potvrdile skponost Lationoamerikanaca ka teatralnim ubistvima, pogotovo aktuelnim u vreme procvata urbane i ruralne gerile sedamdesetih godina ovog veka. Danas se pištolji Majnharda, Bajela i Manhakijeviča prodaju po ceni od oko 1000 USD kolekcionarima oružja. Firma „MBA” od 1980. godine radi u okviru kompanije ‘’Tracor, Inc.’’ (Aerospace & Defense, Sub-Industry: Aircraft & Parts) iz Ostina, Teksas.

View this post on Instagram

The Gyrojet is a family of unique firearms developed in the 1960s named for the method of gyroscopically stabilizing its projectiles. Rather than inert bullets, Gyrojets fire small rockets called Microjets which have little recoil and do not require a heavy barrel or chamber to resist the pressure of the combustion gases. Velocity on leaving the tube was very low, but increased to around 1,250 feet per second (380 m/s) at 30 feet (9.1 m). The result is a very lightweight weapon. www.oruzjeonline.com #soon #gyrojet #pistol #rocket #13mm #madeinusa #1960 #vietnamwar #gunsdaily #weaponsdaily #gunsofinstagram #nra #gungurus #season2 #projectile #vietnamvet #usarmy #startrek #mba #uniqueweapons #gunhub #cartridge

A post shared by Oružje Online (@oruzjeonline) on

Branko Bogdanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!