Tajna puške kralja Milana

Luksuzni lovački karabin, koji je specijalno za srpskog vladara izradio Tomas Sederl u znak uspešno sklopljenog ugovora, vraćen je u Srbiju kao poklon ruskog predsednika Putina Aleksandru Vučiću

Sredinom 19. veka realizacija ambiciozne politike Ilije Garašanina i kneza Mihaila Obrenovića zavisila je od spremnosti srpske vojske za namenjenu oslobodilačku misiju. Kako je u to vreme većina armija u svetu, uklјučujući i Osmansku Imperiju, postepeno modernizovala svoje naoružanje prelaskom na ostragpuneće sisteme, vojska još uvek vazalne Kneževine se trudila  da prati ovaj tehnički trend.

No, finansijska sredstva nisu omogućavala Srbiji da nabavi nove jednometne ”ostraguše” pa je odlučeno da se na jedan od novih sistema adaptira ”zastarelo” spredpuneće oružje. Tako je 1867. godine kod poznatog bečkog fabrikanta Tomasa Sederla nabavlјeno 27.000 austrijskih ”sprednjača” sistema lorenc M1854 a iz Hamburga – 28.000 saksonskih pušaka M1850/56. Vlada je sada na ministra vojnog, Milivoja Petrovića Blaznavca, vršila pritisak da što pre nabavi odgovarajući ostragpuneći sistem, na koji bi se adaptiralo nabavlјeno oružje. Ograničen vremenom i finansijama, Blaznavac se bez pomnijeg ispitivanja opredelio za zatvarač – konstrukciju britanskih oružara braće Čarlsa, Edmonda i Džona Grina, koji se punio papirnim metkom a opalјivao pomoću separatne kapsle. Neposredno nakon početka konverzije pušaka u Kragujevcu, 1867, uočene su sve mane britanskog sistema. Tako su već naredne godine radovi svedeni na neophodni minimum a 1869. je započeto traganje za kvalitetnijim rešenjem.

Zahvalјujući prikuplјenim informacijama o trendu u državama sličnog finansijskog stanja kao i vezama sa Džejmsom Mekdonaldom, vlasnikom firme ”Dž.R. Mekdonalds i Ko” – zastupnikom čuvene fabrike za proizvodnju alata, polјoprivrednih uređaja i oružja iz Providensa (Providens Tul Kompani) i američkim konzulom u Hamburgu, srpski stručnjaci su se odlučili za konstrukciju Henrija Pibodija. Ovaj američki konstruktor je, naime, razvio jednostavni zatvarač na savremeni jednodelni metak sa mesinganom čahurom, na koji su se brzo mogle adaptirati skoro sve vrste ”sprednjača”. Pibodi je 18. aprila 1867. svoje rešenje prijavio patentnom zavodu SAD i patentni list №. 72,076 je dobio 10. decembra iste godine. No, konstruktor je još26. oktobra 1864. sa fabrikom iz Providensapotpisao ugovor prema kome je kompaniji prodao sva prava na svoje konstrukcije jednometnog ostragpunećeg oružja. Tako je Srbija od Mekdonaldsa otkupila patent na Pibodijev konverzioni zatvarač a preradu ”sprednjača” ugovorila sa Tomasom Sederlom.

Bečki fabrikant je same zatvarače proizvodio u svojoj fabici u bečkom predgrađu Otakringu a mašine i uređaje za adaptaciju ”sprednjača” montirao je u Velikoj kasarni (bišoj Artilјerijskoj kasarni) u Donjem gradu beogradske tvrđave. Tako je započeta proizvodnja prve srpske jednometne ostragpuneće puške na savremenu jednodelnu municiju pod oznakom pibodi M1870 (”piboduše”). Istina, zbog specifičnog izgleda zatvarača sa dugom polugom i koritastim udublјenjem, oružje je u narodu dobilo popularni naziv ”kašikare”. Već naredne godine, za proizvodnju zatvarača i adaptaciju pušaka osposoblјen je i kragujevački zavod ali saradnja sa Sederlom nije prekidana sve do sticanja nezavisnosti Srbije, 1878. godine.

U znak uspešno skloplјenog ugovora, Tomas Sederl je specijalno za kneza Milana Obrenovića, inače poznatog kao pasioniranog lovca, izradio potpuno novi, luksuzni lovački karabin. Kolika je pažnja pridavana ovom jedinstvenom poklonu ukazuje činjenica da je Sederl umetničko graviranje i tauširanje oružja poverio jednoj od najpoznatijih evropskih firmi – ”Novotni” iz Beča. Na gornjoj strani damascirane cevi zlatom je bilo tauširano ime novog vlasnika: ”Milan M. Obrenović IV Knjaz Srbski”, dok je graver svoj potpis skromno ukonponovao u floralne ukrase na potkovu kundaka. Tako je svoje mesto u veličanstvenoj zbirci oružja u ”Arapskom salonu Starog dvora” našla puška pibodi kneza (kasnije kralјa) Milana.

Poznato je da je Milan, nakon abdikacije 6. marta 1889, više puta odlazio i vraćao se u Beograd ali ostaje tajna da li je tom prilikom u inostranstvo odneo i neku od svojih pušaka. 

Zbirka oružja Obrenovića najviše je stradala nakon Majskog prevrata i ubistva kralјa Aleksandra Obrenovića, 11. juna 1903. godine. Komisija koja je vršila popis pokretnih dobara u dvoru nakon krvavih događaja, u ”Arapskom salonu” je zabeležila 17, a u ”Bilijarskoj sali”- 47 pušaka. Osim toga, postoje svedočenja da je tokom krvave noći jedan od vodećih atentatora, Velimir Vemić, za sebe prisvojio ”omilјenu kralјevu lovačku pušku”. Odlukom Prvostepenog suda za grad Beograd od 16. jula 1904. godine, imovina kralјa Aleksandra i kralјice Drage pripala je kralјici Nataliji.

Imovinom je uglavnom upravlјao njen pravni zastupnik, poznati advokat i sekretar Apelacionog sudau Beogradu, Borivoje Orešković (1871-1949), sa stanom u Prizrenskoj br. 9. Nasledivši ogroman imetak, nekadašnja kralјica i Milanova supruga, dala se u dobrotvorne akcije. Izvestan broj predmeta kralјica je zaveštala prijatelјima i privrženicima dinastije a one od istorijskog značaja za Srbiju, poput zbirke oružja, predala je Narodnom muzeju, ali je, iz pragmatičnih razloga, tražila garancije da ih muzej neće prodavati. No, već u oktobru 1904, u Ulici Кneginje Ljubice br. 1, započete su i licitacione prodaje stvari kralјa Aleksandra. Iako nije navedeno šta je tada konkretno prodato, očito se radilo o predmetima manje vrednosti.

 

 

 

 

 

 

Na velikim aukcijskim prodajama, održanim u čuvenoj londonskoj kući ”Kristi” 5. decembra 1904, kao i u bečkom ”Doroteumu” od 10. do 16. oktobra 1905 (licitirano 1166 predmeta), nije ponuđen ni jedan primerak oružja. 

Zanimlјivo je da su se prvi predmeti luksuznog oružja iz zbirke Obrenović na aukcijama počeli da pojavlјuju tek početkom 21. veka. U decembru 2014, aukciona kuća ”Holts” iz Vafertona u Norfolku, prodavala je pod brojem 1448 ”hamerles” dvocevku položaru, koju je čuvena britanska firma ”Džejms Pardi i sinovi” u novembru 1887. izradila za kralјa Milana Obrenovića. Oružje je bilo procenjena na 4000 do 5300 eura. No, najinteresantniji primerak, lovački karabin pibodi – poklon Tomasa Sederla knezu Milanu, u februaru 2018. godine ponuđen je na prodaju na nepoznatoj aukciji a za njega se zainteresovalo Ministarstvo kulture Ruske Federacije. Prema zakonu iz 2010, kupovina i uvoz antikvarnog oružja bila je dozvolјena tek nakon idetintifikacije i stručne verifikacije artefakata. Kako moskovski Državni istorijski muzej nije imao stručnjaka za Balkan, 28. februara je Branku Bodanoviću upućen sav materijal potreban za identifikaciju oružja. Nakon saznanja da se radi o predmetu od izuzetne istorijske  vrednosti za Srbiju, puška je otkuplјena i odložena u posebni depo.

Odluka predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina da se baš ovaj artefakt 4. decembra 2019. pokloni predsedniku Aleksandru Vučiću najbolјe govori o želјi da se predmeti važni za srpsku istoriju vrate u postojbinu.

Tako se unikatni, vladarski primerak prve domaće savremene puške ”ostraguše” na sjedinjeni metak, rad najpoznatijih bečkih majstora, posle 120 godina ponovo vratio u Srbiju kao primerak od izuzetne vojno-istorijske ali i umetničke vrednosti.