Američki izvor: Velika Britanija tajno isporučila Ukrajini novu seriju projektila Storm Shadow

Američki izvori tvrde da je Velika Britanija isporučila Ukrajini desetine krstarećih raketa Storm Shadow nekoliko nedelja pre nego što je odobreno njihovo korišćenje za napade duboko na teritoriji Rusije.

Bloomberg je izvestio o ovoj isporuci, navodeći da je do nje došlo nakon što su ukrajinske zalihe bile iscrpljene.

Isporuke, koje nisu bile javno objavljene, verovatno su obavljene pre nekoliko nedelja.

Publikacija Bloomberg napominje da se to desilo pre odluke Sjedinjenih Država i Velike Britanije da dozvole Ukrajini korišćenje raketa dugog dometa za napade duboko unutar teritorije Rusije.

Britansko Ministarstvo odbrane odbilo je da komentariše ove informacije iz bezbednosnih razloga, dodajući samo da je podrška Ujedinjenog Kraljevstva Ukrajini „čvrsta kao čelik“.

Dana 19-20. novembra, ukrajinske oružane snage prvi put su koristile krstareću raketu Storm Shadow za napade na ruske ciljeve u regionu Kursk.

Zapad tvrdi da je cilj bio zgrada koja je služila kao podzemni komandni centar, gde su se nalazili ključni ruski vojni kadrovi i, bez ikakvih dokaza dodaju, severnokorejski personal.

Činjenica da je Velika Britanija isporučila rakete Storm Shadow Ukrajini nekoliko nedelja pre službenog odobrenja napada na teritoriji Rusije, ukazuje na stratešku predviđanje i koordinaciju koje su nadmašile javne izjave sa Zapada.

Ovakvi potezi pokazuju da London ne pruža samo retoričku podršku Kijevu, već kontinuirano jača ukrajinske ofanzivne kapacitete, uključujući ciljano gađanje ključnih ciljeva iza ruskih linija.

Ovaj potez se može tumačiti kao signal Rusiji da se zapadna podrška Ukrajini proširuje van granica odbrambenih sistema i uključuje oružje koje omogućava složene ofanzivne operacije.

Isporuka raketa pre eksplicitnog odobrenja za njihovu upotrebu protiv ruskih ciljeva sugeriše da su Velika Britanija i njeni partneri verovatno žele da povećaju u sposobnost Ukrajine da efikasno koristi ove sisteme, kako bi doprineli eskalaciji tenzija.

Takođe, ovo implicira unapred pripremljenu koordinaciju sa saveznicima poput SAD-a i Francuske, koji su kasnije odobrili ovakve udare. Operativno, isporuka raketa Storm Shadow pre nego što su ukrajinske zalihe bile iscrpljene ukazuje da duboka država na zapadu ne želi kraj sukoba.

Ova strategija minimizuje prekide u pripremama ukrajinskih snaga za borbu, osiguravajući kontinuirani pritisak na ruske snage i omogućavajući strateške operacije.

Vrlo je moguće je da su britanske obaveštajne službe igrale ključnu ulogu u ovoj odluci pružanjem podataka o potrebi za raketama i identifikovanjem potencijalnih ciljeva.

Politički, ovaj potez naglašava spremnost Londona da preuzme rizike u podršci Ukrajini, čak i po cenu potencijalnih kritika ili komplikacija u odnosima sa Moskvom.

Ova akcija ilustruje način na koji zapravo pravi donosioc odluka na zapadu manevriše u sivoj zoni između zvaničnih izjava i stvarnih poteza, balansirajući podršku Kijevu sa tendencijom direktne konfrontacije sa Rusijom.

Dakle, ova odluka se može posmatrati kao test granica tolerancije Moskve prema ovakvim udarima bez odgovora eskalacijom izvan Ukrajine, gde je sada više nego očito da se ukrajinske žrtve koje budu usledile kao znak odmazde Kremlja, ne uzimaju u obzir.

Dana 21. novembra 2024. godine, Rusija je ispalila eksperimentalnu hipersoničnu raketu „Orešnik“ na ciljeve u ukrajinskom gradu Dnjeparu. Ova akcija predstavljena je kao odgovor na upotrebu britanskih raketa Storm Shadow od strane Ukrajine. Sasvim je realno očekivati sličan ako ne i žustriji odgovor koji će uslediti.

Storm Shadow projektili

Storm Shadow i(ili) SCALP-EG su dve krstareće rakete dugog dometa koje Velika Britanija i Francuska isporučuju Ukrajini. Mogu da gađaju ciljeve na udaljenosti do oko 500 kilometara, dok su za izvoz znatno kraćeg dometa. Kijev raspolaže i jednom i drugom verzijom.

Za ciljanje se koristi napredni inercijalni i satelitski navigacioni sistem. Nakon lansiranja, ove rakete dostižu brzinu od oko 1100 kilometara na sat. Dizajnirane su korišćenjem stelt tehnologije i mogu da lete nisko, što ih čini teškim za otkrivanje radarima. Već su objavljeni snimci koji pokazuju dejstvo ruskih protivvazdušnih sistema protiv ovih raketa.

Važna karakteristika je njihova velika destruktivna moć. Svaki Storm Shadow/SCALP-EG dugačak je preko 5 metara i težak približno 1.300 kilograma, sa približno 450 kilograma koji je dodeljen BROACH (Bomb Royal Ordnance Augmented Charge) bojevoj glavi.

U zavisnosti od napadačevih potreba, može da funkcioniše na više načina i da eksplodira pri udaru, sa zakašnjenjem ili u vazduhu, stvarajući salvu destruktivnih fragmenata.

Raketa je prvi put videla sukob u invaziji SAD na Irak. Oružje za precizne udare su upotrebili Tornado bombarderi iz RAF-ove 617 eskadrile tokom napada na Irak 2003. godine, a u potpunosti je u službi od 2004. godine.

Nije iznenađujuće da se na slici iznad vidite ukrajinski avion Su-24. Odavno je već potvrđeno da su ovi avioni odgovarajuće modifikovani da nose britanske i francuske krstareće rakete. To je postignuto uz pomoć pilona pozajmljenih upravo iz aviona Panavia Tornado.

Raketu je nakon toga koristilo nekoliko zemalja u borbenim operacijama, uključujući Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo tokom njihovog nasilnog svrgavanja režima u Libiji 2011. godine. U tom sukobu, projektil je korišćen za gađanje različitih ciljeva.

Storm Shadow/SCALP-EG je oružje koje je značajno unapredilo ukrajinsku vojsku. Ove rakete su korišćene, između ostalog, za nedavni napad na most Čonhar i luci Sevastopolj, gde ukrajinski i zapadni izvori tvrde da su pogodile podmornicu Rostov na Donu.

Do danas su rakete Storm Shadow pokazale donekle efikasnim u nanošenju preciznih udara na strateške ruske ciljeve.

Uz pomoć ove rakete, ukrajinsko vazduhoplovstvo je svoje bombardere Suhoj Su-24 pretvorilo u moćne sisteme za duboke napade, međutim, čini se da im ruski PVO ali i sistemi elektronskog ometanja zadaju ozbiljne muke.

Pre sukoba u Ukrajini, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo posedovale su otprilike 1.250-1.400 takvih projektila, a koliko ih je preostalo ne zna se. Vesti o ukrajinskim napadima ovim raketama na ukrajinskom frontu stižu često, te ukoliko uporedimo učestalost upotrebe sa potvrđenim udarima, borbena efikasnost zaista ostaje upitna.