Rusija planira da pređe na sledeći nivo podvodne napadne flote: Najavljuju nuklearne podmornice pete generacije

Glavnokomandujući Ratne mornarice Rusije admiral Aleksandar Moisejev dao je zanimljive izjave o budućnosti ruske flote i njenoj spremnosti za nove izazove na Međunarodnom pomorskom salonu Flota 2024 u Kronštatu.

Prema njegovim rečima, savremeni uslovi zahtevaju od Rusije ne samo da modernizuje svoje pomorske snage, već i da bude spremna za moguće vojne sukobe koji mogu da nastanu iz okeanskih i morskih pravaca.

Admiral Moisejev je upozorio na pretnju raspirivanja vojnih sukoba i stvaranja uslova za upotrebu vojne sile protiv Rusije iz okeanskih i morskih pravaca. U kontekstu rastuće međunarodne tenzije i pojačane aktivnosti NATO-a u različitim regionima sveta, ovakva upozorenja dobijaju poseban značaj.

Oficir je uverio da je Ruska Federacija spremna za nove izazove i da aktivno radi na modernizaciji flote, što će joj omogućiti da se efikasno suprotstavi svim pretnjama.

Posebna pažnja posvećena je razvoju podmorničkih snaga. Mojsejev je napomenuo da je već u toku priprema naučne osnove za stvaranje podmornica pete generacije.

Ovaj potez je deo šireg programa obnove flote, koji uključuje prelazak sa podmornica treće na četvrtu generaciju. Tako Rusija nastoji da ojača svoju poziciju pod vodom i poveća efikasnost svojih podmorničkih snaga.

Modernizacija flote i novi brodovi

Admiral Moisejev je na Međunarodnom pomorskom sajmu takođe najavio značajno popunu Ratne mornarice novim brodovima ove godine. Mornarica će imati 12 brodova, uključujući brodove 1. ranga, brodove daleke morske zone i nuklearne podmornice.

Ukupno će ovo brodogradilište ruskoj mornarici predati pedeset jedinica raznih plovila. Ove mere imaju za cilj jačanje flote i povećanje njene borbene efikasnosti.

“Ovogodišnjim planom realizujemo program od 50 jedinica raznih brodova, plovnih objekata i čamaca. Glavni su brodovi 1. ranga, brodovi u dalekoj morskoj zoni, kao i nuklearne podmornice. Ove godine očekujemo da dobijemo 12 ovakvih jedinica”, rekao je admiral Aleksandar Moisejev.

Admiral Moisejev je istakao da su takve mere neophodne da bi se osigurala zaštita interesa Rusije u svetskim okeanima i povećala odbrambena sposobnost zemlje.

Podmornice pete generacije

Posebnu pažnju su privukli ruski planovi za stvaranje podmornica pete generacije. Ova podvodna vozila trebalo bi da budu do sada neviđeni proboj u oblasti pomorske tehnologije, a ukoliko se namere ostvare, značajno će ojačati poziciju Rusije u pomorskim pozorištima vojnih operacija.

Podmornice pete generacije trebalo bi da imaju visok stepen automatizacije, poboljšanu prikrivenost, povećan domet krstarenja i još moćnije oružje.

Razvoj ovakvih podmornica zahtevaće značajne napore i ulaganja, ali se u Rusiji očekuje da će njihovo uvođenje u upotrebu značajno promeniti odnos snaga na svetskoj sceni.

Nakon brojnih nemilih događaja tokom perioda Sovjetskog Saveza, naučivši iz grešaka, Rusija je odavno pokazala svoju sposobnost da izgradi izuzetno napredne podmornice, vrlo verovatno trenutno najnaprednije na svetu.

Novi razvoji će, ukoliko se dogode, nastaviti ovu tradiciju, dajući zemlji drastičnu prednost u podvodnim operacijama u odnosu na konkurenciju.

U aktuelnoj međunarodnoj situaciji, koju zaista karakterišu rastuće tenzije i pojačana vojna aktivnost, modernizacija mornarice je od posebnog značaja. Razvoj novih tehnologija, obnova flote i jačanje podmorničkih snaga neophodne su mere za osiguravanje dominacije svake sile i zaštitu njenih interesa u svetskim okeanima.

Međutim, takve mere takođe zahtevaju značajna sredstva i koordinaciju napora. Rusija bi trebalo da nastavi da ulaže ogromna sredstva u istraživanje i razvoj.

Paralelno sa tim treba da obezbedi obuku za visokokvalifikovane stručnjake i da održava blisku saradnju sa svojim međunarodnim partnerima radi razmene iskustava i tehnološkog napretka, uprkos preprekama nastalim zapadnim sankcijama i pritisku bez presedana.

Klasa Arktur naslednik Borej podmornica

Klasa Arktur (Arcturus), koju je Rubin Centralni Konstruktorski Biro (CKB Rubin) predstavio na izložbi Armija-2022, je zamišljena kao sledeća generacija ruskih podmornica sa balističkim projektilima (SSBN), sa ciljem da zameni postojeću klasu Borej do 2037. godine.

Ova klasa uvodi ugaoni spoljašnji trup namenjen kako bi se smanjio radarski trag sonara, karakteristika koja je u skladu sa savremenim tehnologijama stelt podmornica, uključujući primenu bezehogenih premaza i mera za izolaciju vibracija za mašinsko odeljenje.

Dizajn ukazuje na smanjenje deplasmana za 20% u poređenju sa trenutnim modelima, planira se da sastav posade bude oko 100 i dužina od 134 metra. Dizajnirana je da nosi 12 interkontinentalnih balističkih projektila sa nuklearnim naoružanjem, prilagođenih za operacije u arktičkim uslovima, što odražava strateški korak ka manjem broju ali naprednijih raketa.

Klasa Arktur sadrži nove elemente kao što je Surogat-V autonomno podvodno vozilo, dizajnirano za borbu protiv podmornica, opremljeno sonarnim nizom i neakustičnim sistemom detekcije poznatim kao SOKS, koji ima za cilj praćenje podmornica putem hemijskih i tragova zračenja.

Uključivanje ovakvih mini autonomnih podmornica ukazuje na proširenje operativnih uloga glavne podmornice izvan tradicionalne isporuke projektila. Dizajn sadrži odeljak za lansiranje i pronalaženje autonomnih podvodnih vozila, što sugeriše naglasak na svestranosti i izviđačkim sposobnostima.

Planirano je da klasa podmornica Arktur imaju nuklearni pogon, što ih razlikuje od tradicionalnog dizajna, jer se predlaže da se koristi sistem napajanja bez osovine za potencijalno smanjenje nivoa buke, što je ključni aspekt za podmornice koje imaju za cilj stelt karakteristike, slično nemačkim Type-212CD i britanskim podmornicama klase Dreadnought.

Pogonski sistem je namenjen da koristi dva vodena mlaza na krmi smeštena u strukturi podmornice. Ove mlaznice, kojima se upravlja uvlačenjem vode kroz otvore na bočnim stranama i izbacivanjem kroz pravougaone mlaznice, dizajnirani su sa trapezoidnim vertikalnim ravnima kako bi potencijalno poboljšalo smanjenje buke.