Konačna deklaracija sa švajcarskog samita o miru u Ukrajini nije ubedila sve učesnike

Konačnu deklaraciju sa švajcarskog samita o miru u Ukrajini odobrilo je samo 80 od 93 države učesnice, prema listi koju su u nedelju objavili švajcarski domaćini.

Među onima koji su odbili da potpišu dokument su zemlje globalnog juga, uključujući Saudijsku Arabiju, Tajland, Indiju, Meksiko, Južnu Afriku, Brazil i Indoneziju, kao i Jermeniju.

Nisu potpisali ni Jermenija, Bahrein, Tajland, Libija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kolumbija i Vatikan.

Istovremeno, saopštenje su potpisale Srbija, Mađarska, Slovačka, Argentina, Turska i Gruzija. Sastanku su prisustvovali ukupno predstavnici 92 od 160 pozvanih država. Drugog dana samita, potpredsednica SAD Kamala Haris i nemački kancelar Olaf Šolc napustili su samit. Američki predsednik Bajden nije se ni pojavio na samitu.

Odbijanje određenog broja zemalja da potpišu završni dokument naglašava nedostatak interesovanja za zapadne predloge. Zemlje globalnog juga, kao što su Indija, Meksiko i Brazil, imaju svoje jedinstvene spoljnopolitičke prioritete i pristupe rešavanju sukoba, što se ogleda u njihovoj odluci da ne potpišu saopštenje.

Mirovna konferencija za Ukrajinu, organizovana je na zahtev Kijeva i na koju Rusija nije bila ni pozvana, održana je u subotu i nedelju u švajcarskom letovalištu Burgenštok.

Tekst deklaracije sa samita mira za Ukrajinu u organizaciji Švajcarske

Tekst, koji je podržalo 86 posto od oko 93 učesnika, takođe reafirmiše „principe suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta svih država, uključujući Ukrajinu“.

„Smatramo da je za postizanje mira potrebno učešće svih strana i dijalog između svih strana. Zbog toga smo odlučili da ubuduće preduzimamo konkretne mere u gore navedenim oblastima, uz povećanu posvećenost predstavnika sve stranke“, dodaje se u dokumentu.

On takođe naglašava da „sigurnost hrane ne sme biti militarizovana ni pod kojim okolnostima“, u kontekstu u kojem je sukob u Ukrajini, jednog od glavnih izvoznika žitarica u svetu, imala dramatične reperkusije na snabdevanje, kao i zaustavljanje ruskog izvoza đubriva.

Konačno, saopštenje poziva na oslobađanje svih ratnih zarobljenika, kao i „nezakonito deportovane ukrajinske dece“.

Očekuje se da konačnu deklaraciju neće potpisati svi učesnici, već više zbog formulacije, a ne izostanka podrške, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer, u pokušaju da ublaži konkretan čin.

„Zato nisam previše zabrinut ako svi sada ne potpišu“, dodala je austrijski kancelar.

Akcioni plan nakon samita u Švajcarskoj biće saopšten Rusiji

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da će akcioni plan usvojen posle samita u Švajcarskoj biti poslat Rusiji pre druge konferencije, objavila je publikacija Ukrajinska pravda.

Zelenski je istakao potrebu za zajedničkom odlukom o tome šta pravi mir znači za globalnu zajednicu i kako se on može postići na trajan i održiv način.

„Rusija sada nije ovde. Moramo zajedno da odlučimo šta pravi mir znači za svet i kako se on može postići na istinski trajni način, za nas je osnova“, rekao je Zelenski.

Prema rečima ukrajinskog lidera, akcioni plan mora da bude usaglašen od svih strana i da bude transparentan za ljude. Tek tada će biti predstavljen ruskoj strani. Zelenski je naglasio da je to neophodno kako bi na drugom mirovnom samitu učesnici mogli da zabeleže stvarni kraj neprijateljstava.