Ukrajinska protivvazdušna odbrana je u noći sa subote na nedelju iznenađena ruskim napadom bespilotnim letelicama nepoznatog tipa. Iako napad nije bio masivan, od pet bespilotnih letelica samo je jedan oboren.
„Neprijatelj je u noći 28. aprila 2024. napao sa 4 bespilotne letelice tipa „Šahed-131/136“ sa rta Čauda (istočno od poluostrva Krim 80 km JZ od Kerčkog moreuza), protivvazdušnom raketom S-300. iz Belgorodske oblasti (Ruska Federacija) i 5 bespilotnih letelica nepoznatog tipa iz okupacione zone Hersonske oblasti“, objavilo je ukrajinsko vazduhoplovstvo na Fejsbuku u nedelju ujutru.
Četiri bespilotne letelice Šahed (kako zapadni i ukrajinski resursi zovu Geranj) uništene su u Kijevskoj, Vinickoj, Hmeljničkoj i Kirovogradskoj oblasti, dok je bespilotna letelica nepoznatog tipa uništena u Mikolajevskoj oblasti, saopštile su ukrajinske vazduhoplovne snage.
Kako je tekao napad dronovima sinoć?
Prema upozorenjima u realnom vremenu koju je ukrajinsko vazduhoplovstvo dostavilo Telegramu, napad u noći 28. aprila izveden je u dve faze.
Prisustvo bespilotnih letelica Geran prvi put je prijavljeno u oblasti Čerkasi (centralna Ukrajina) oko 1:20 ujutro.
U sledećem izveštaju, koji je stigao posle sat i po, bespilotne letelice (verovatno samo dve) prijavljeno je da se kreću ka oblastima Vinicija i Hmeljnicki.
Poslednja od bespilotnih letelica Geranj primećena je i unštena u četiri sata ujutru u rejonu aerodroma Starokonstantinov, prema najnovijem izveštaju ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.
Uopšteno govoreći, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo, kao i nezavisni analitičari, okarakterisali su ovakve napade sa nekoliko bespilotnih letelica koji se granaju jedan-dva u različitim pravcima kao da imaju za cilj da identifikuju ukrajinske pozicije protivvazdušne odbrane.
Međutim, oni mogu imati za cilj i fiksiranje ukrajinskih sredstava PVO u određenim pravcima, kako bi sledeći, masivniji talas, pokrenut u nešto bližim pravcima i ubrzo nakon početnog, bio uspešniji. Međutim veliki talas projektilima se nije dogodio.
Prve informacije o napadu stigle su oko 4:20, a bespilotne letelice je profilisao Geran. „Nova grupa Shaheda kod Nikolajeva. Kurs je severozapad!“, navele su ukrajinske vazduhoplovne snage.
Poslednji izveštaj o napadu je bio odmah, oko 4:30, bio je vrlo kratak – “Mikolaiv za pokrivanje!” – verovatno signalizirajući da su bespilotne letelice imale mete u samom regionu Mikolajv.
Ovaj najnoviji napad bespilotnim letelicama nepoznatog tipa, najverovatnije eksplozivnim, bio je netipičan, u smislu da su letelice imale kratak let – od okupiranog područja Hersonske oblasti do susednog rejona Mikolajv, putanjom najverovatnije ispod 200 km.
Moguće je da su te bespilotne letelice imale više eksplozivnosti kao i veliku brzinu (moguće i veću manevarsku sposobnost) oko 300-400 km/h, u poređenju sa Geranjima od oko 150-200 km/h, što je verovatno objašnjenje za obaranje od samo jednog drona od pet.
Ako se potvrde superiorna brzina, manevarska sposobnost i eksplozivne karakteristike nepoznatog tipa drona, to znači da su ruske snage prilično brzo uvele inovaciju.
Ukrajina i Zapad moraju podjednako brzo da odgovore na ovu novu vrstu pretnje, inače su vojni i infrastrukturni ciljevi koji se nalaze u operativnoj dubini (100-150 km od linije fronta) Ukrajine u ozbiljnoj opasnosti, drastično većoj nego ranije.
Zašto su Geranj dronovi tako opasni: komponente i ruska taktika
Ignat je objasnio da iranske bespilotne letelice predstavljaju visok stepen opasnosti za ciljeve na ukrajinskoj teritoriji, a evo i njegovog objašnjenja:
Prvo, oni su precizni. „Bez obzira ko kaže da su primitivni, ne, ovo su visokoprecizna oružja koja lete daleko i pogađaju precizno. Prema tome, oni moraju biti uništeni“, rekao je Ignat, a prenosi još jedan ukrajinski portal Unian.
Drugo, oni nisu laka meta jer su relativno mali, a trup je napravljen od kompozitnih materijala, što ih čini teškim za otkrivanje na radaru.
Štaviše, elektronika je efikasna protiv ometanja. „Rusija unapređuje dronove koji postaju sve manje ranjivi na radioelektronska sredstva ratovanja“, kaže Ignat.
Još jedna karakteristika Šaheda je da imaju veoma visoku autonomiju, što im omogućava da dugo ostanu u vazduhu i lete u krug do trenutka napada. „Neprijatelj lansira šahede na različite rute kako bi što više odvratio ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i naneo veću štetu.
(Primera radi) jedna grupa Šaheda poleće ranije i leteće u krug, a druga grupa će poleteti malo kasnije, ali će leteti u istom pravcu. Cilj će biti napadnut sa dve strane u isto vreme”. dodao je Ignjat.
Detalji koje je izneo portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva upotpunjuju sliku drona o kome smo pisali više puta.
Od septembra prošle godine, ruska vojska koristi bespilotne letelice iranske proizvodnje Shahed za napad na ukrajinske ciljeve.
U početku su ruske snage počele sa rojevima napada koristeći više dronova kamikaza odjednom, u serijama od pet i više, kako bi savladali ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Ruske snage su navodno koristile i pa 12 dronova za jedan napad. Zabeležen je čak i slučaj obaranja MiG-a 29 dronom Shahed.
Prema nekim izveštajima, ruske snage lansiraju i dronove kamikaze u parovima, pri čemu je jedan leti iznad drugog, kao rezerva ako donji bude oboren ili u slučaju da je donji dron uspešan, drugi može da se usmeri prema sledećoj meti.
Kako smo ranije objasnili, Ukrajina već troši znatno više novca na suzbijanje dronova kamikaza nego što Rusija troši na nabavku i lansiranje ovih bespilotnih letelica iranske proizvodnje.
Na primer, prosečan ruski dron košta između 10 i 20.000 dolara, dok projektil IRIS-T košta oko 430.000 dolara, što je 20 puta više od cene drona kamikaze. Navodi se da je Ukrajina potrošila oko 28,14 miliona dolara, od 13. septembra do 17. oktobra, na odbranu od ovih kamikaza dronova, prema proceni vojnih analitičara iz nevladine organizacije Molfar, zasnovanoj na podacima iz “otvorenih izvora“.
Čak i ako dronovi budu oboreni, oni i dalje iscrpljuju ukrajinske zalihe raketa zemlja-vazduh koje se i pored finansiranja zapada smanjuju. U krajnjem slučaju kamikaza dronovi su i planirani da budu uništeni u svojim misijama; stoga njihovo obaranje ne predstavljaja gubitak za rusku vojsku.
Ranije u avgustu objavili smo nove detalje o ruskom planu za domaću proizvodnju iranskih dronova Shahed-136, koje Rusija naziva Geran-2. Bespilotne letelice će se praviti u Tatarstanu sa proizvodnim ciljem od 6.000 dronova do leta 2025. Više o tome možete pročitati u našem članku ovde.
Raketom s 300 se vrlo efikasno mogu gadjati ciljevi na zemlji, jako ju je teško oboriti skoro kao Iskander samo nije tako precizna i odlična za iscrpjivanje pvo a Rusi ih pomalo koriste tako od početka rata
AMIN🔔⚠️!
Raketom s300 pvo raketa ,ukro gluposti