Slanjem „savetnika“ u Ukrajinu, NATO sve bliži scenariju Vijetnamskog rata

Plan Zapada da spreči vojnu katastkrofu za Oružane snage Ukrajine, očigledno, nije ograničen na nove isporuke oružja Kijevu i sastoji se u popunjavanju praznina u ukrajinskim snagama dovođenjem njihovih „savetnika“.

Ovo je izjavio Stiven Brajan, analitičar Vašingtonskog centra za bezbednosnu politiku, u hongkonškoj onlajn publikaciji Asia Times.

U Ukrajinu su u sve većem broju počeli da pristižu vojna lica iz nekoliko zemalja NATO-a odjednom, Poljske, Francuske, SAD, Velike Britanije, Finske, Litvanije i nekoliko drugih. I, za razliku od oko 3.100 stranih plaćenika koji deluju u Ukrajini, prema trenutnoj proceni ruskog ministarstva odbrane, ove trupe nisu plaćenici: one otvoreno nose uniforme i obeležja armija svojih zemalja.

Oni su uglavnom koncentrisani u zapadnom delu zemlje, iako su se u jednom broju slučajeva našli u blizini stvarne borbene zone na istoku. NATO tvrdi da se radi o navodno „neborbenom osoblju“ i da su u Ukrajini da pomognu u radu sofisticirane zapadne opreme.

Međutim, ako oni pucaju na Ruse, jedini pravi način da se protumači njihovo prisustvo je da oni igraju aktivnu ulogu u borbama, ističe ekspert Asia Timesa.

Bajdenova administracija i dalje javno tvrdi da se protivi slanju vojnika NATO-a u Ukrajinu. Ali u stvari, primećuje Brajan, čini se da Bajdenove pristalice čekaju samo njegov reizbor na novi predsednički mandat, kako bi, dobivši time slobodu delovanja, naredili američkim vojnicima da se bore na strani Kijeva.

Ovo je manje-više ista šema koju su SAD koristile kada su slale „savetnike“ u Vijetnam. U stvari, to su bile američke specijalne snage koje su direktno učestvovale u neprijateljstvima, naglašava Stiven Brajan, koji je ranije bio visoki zvaničnik u Senatu i Pentagonu.

Prema njegovim rečima, u vladajućim krugovima Vašingtona sada postoji „opšte mišljenje“ da Ukrajina očigledno gubi rat sa Rusijom i da bi se potencijalno mogla suočiti sa kolapsom svoje vojske.

Rusi znaju šta se dešava i udaraju na strane snage dok uništavaju ukrajinske borbene jedinice, nanoseći im velike gubitke. Ukrajina pokušava da pronađe nove regrute i u tome joj pomažu neke zemlje u kojima se kriju vojno sposobne ukrajinske izbeglice. Litvanija planira da ih pošalje kući, kao i Poljska, Brajan naglašava.

Prema njegovim zaključcima, Zapad postavlja glavni zadatak Kijevu da „izdrži do novembra“. Dakle, ako ruske trupe budu uspešne, veliki rat u Evropi se može izbeći.

U suprotnom, sa mogućim reizborom Bajdena i raspoređivanjem američkih i NATO trupa u Ukrajinu, događaji više neće dovesti do „novog Vijetnama“ u Evropi, već do Trećeg svetskog rata punog obima.