Do sada neviđeno: Hipersonični Cirkoni sa Krima ceo dan lovili oficire Službe bezbednosti Ukrajine

Ukrajina 25. marta obeležava Dan Službe bezbednosti Ukrajine (SBU). Ova agencija u Rusiji se većinski smatra odgovornom za terorističke napade na teritoriji Ruske Federacije.

Dok iza napada na strateške ciljeve, poput Krimskog mosta, stoji Glavna obaveštajna uprava Ukrajine (GUR), Službu bezbednosti Ukrajine Rusija navodno smatra odgovornim za teror ruskog stanovništva.

Cirkon lansiran juče pic.twitter.com/9TebVE6xSP

— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 25, 2024

SBU je ta koja je prema tvrdnjama ruskih izvora organizovala atentate na ruske civile, uključujući Dariju Duginu i Vladlena Tatarskog i pokušaje atentata na druge lidere. Ova agencija se u Rusiji takođe smatra da stoji iza regrutovanja terorista u Rusiji, uključujući i napade na vojne registre, železnicu itd.

Prema ruskim izvorima vesti, SBU je idalje jedna od glavnih osumnjičenih za koordinaciju stravičnog terorističkog napada u Krokus Siti Holu u Moskvi.

Ruska vojska je iskoristila priliku da službenicima SBU čestita profesionalni praznik i izvela precizne udare na objekte službe bezbednosti u prestonici. Prema preliminarnim ruskim izveštajima, SBU je izgubila izvesnu količinu visokih oficira kao rezultat ruskih jučerašnjih udara u Kijevu.

Međutim ruski udari nisu prestali tada i trajali su ceo dan u različitim regionima Ukrajine. Novi ciljevi uključivali su još objekata SBU.

U popodnevnim satima, novi talas ruskih raketa stigao je u gradove Odesa, Kremenčuk i Poltava. Ruske udare potvrdili su lokalni izvori na aerodromu Mirgorod u Poltavskoj oblasti. U Kremenčuku su zagrmela još najmanje dva udara.

Stanovnici Odeske oblasti čuli su brojne eksplozije. Meštani su takođe prijavili veliku vatru, što je potvrdilo izveštaje ruskog napada. Jedan od udara je navodno pogodio aerodrom Školni koji se nalazi na periferiji Odese.

Druga meta ruskog napada bio je sanatorijum koji pripada SBU, koji se nalazi u blizini obale Crnog mora.

Prema lokalnim izveštajima, uništena je glavna zgrada sanatorijuma SBU. Napad se dogodio kada su se tamo okupili oficiri SBU da proslave godišnjicu organizacije.

Kao posledica udara, sekundarna detonacija se duže vreme čula u okolini. Prema ruskim izvorima veruje se da je uništeno veliko vojno skladište.

Teritorija sanatorijuma SBU korišćena je za skladištenje oružja i municije, uključujući i onu koja je dopremana iz NATO-a u luke Odesa.

Snage PVO nisu uspele da odbiju još jedan napad. Svakodnevni ruski udari u Odeskoj oblasti nanose sve više štete ukrajinskoj vojsci i specijalnim službama.

Ukrajinska vojna komanda posegla je za taktikom u kojoj je određeni deo sistema PVO prebacila bliže linijama fronta. Kao rezultat toga, pozadinski objekti se lakše uništavaju ruskim udarima.

Prema (ne)zvaničnim izveštajima Rusi su još 19. marta 2022. godine prvi put objavili snimak dejstva raketom Cirkon na ukrajinsko skladište oružja. Cirkon raketa nikada do sada nije koršćena sa kopna.

Podsetimo, Rusi su usvojili „Cirkon“ tek nakon pokretanja „SVO“. Putin je po prvi put zvanično potvrdio upotrebu hipersonične rakete 3M22 Cirkon u zoni sukoba u Ukrajini tek u februaru ove godine.

Kao što vidimo iz nekoliko nedavnih primera, novi priobalni raketni sistem se već uveliko koristi. Reč je o hipersoničnom raketnom sistemu sa četiri lansera sa kojih se lansiraju hipersonične rakete Cirkon.

Cirkon i Bastion-P

Pretpostavlja se da je prva baterija ove obalske straže raspoređena na Krimu. Logično, s obzirom na to da je Rusija u ratu sa Ukrajinom nakon što je 24. februara. otpočela “specijalnu operaciju”. Trenutno je glavni bedem ruske obalske straže sistem Bastion. 

Obalski raketni sistem Bastion ima četvoroosovinski lanser i nosi dve hipersonične rakete Cirkon. Ideja o obalnom hipersoničnom raketnom sistemu nije nova. Krajem 2019. Moskva je prvi put objavila svoje namere da razvije takav sistem naoružanja.

Bastion je dizajniran da se suprotstavi površinskim brodovima, uključujući nosače, konvoje i amfibijske jurišne brodove. Izvori TASS-a tvrdili su još 2022. godine da je Cirkon, u verziji obalske straže, osim za pomorske, projektovan i za kopnene ciljeve.

Pomorska verzija rakete Cirkon ušla je u službu ruske mornarice negde u septembru 2022. godine. Prvi prijemnik ove rakete je fregata „Admiral Gorškov“Severne flote.

Pomorska verzija rakete je odavno već serijskoj proizvodnji. Rusija je tokom proteklih godina izvela nekoliko testiranja rakete, kroz lansiranje sa ratnih brodova u raznim morima. Jedan od ključnih testova bio je u decembru 2021. godine.

Cirkon raketa

”Cirkon” ili 3M22 je ruska hipersonična (brzina veća od 5 Maha) protivbrodska krstareća raketa sa nadzvučnim nabojnomlaznim motorom (scramjet) koju razvija Aksionarsko društvo ”Naučno-proizvodna korporacija mašinogradnje” (Акционерное общество ”Научно-производственное объединение машиностроения”) iz Perutova, Moskovska oblast.

Raketa je deo borbenog kompleksa ”Cirkon” 3K22. Planirano je da zameni tešku protivbrodsku raketu PKR P-700 kompleksa raketnog oružja ”Granit” (Indeks 3M45, NATO kodifikacija SS-N-19 ”Shipwreck”).

Osnovna razlika ove od drugih ruskih i inostranih protivbrodskih raketa je znatno veća brzina leta, koja iznosi preko 8 Maha.

Šta više, Putin je izjavio da je ”Cirkon” sposoban da postigne brzinu ”oko 9 Maha na udaljenosti većoj od 1000 km, da može da uništi pomorske i kopnene ciljeve, te da je predviđena za upotrebu sa već postojećih brodova i podmornica za raketne sisteme Kalibar”.

Cirkon je prva hipersonična raketa na svetu lansirana i sa broda i iz zaronjene podmornice.

Prema izvorima, ”buster”, prvi, pogonski stepen rakete na čvrsto gorivo ubrzava projektil do nadzvučne brzine. Nakon toga, nadzvučni nabojnomlazni motor (scramjet) na tečno gorivo (Decilin, Т-10, JP-10 mlazno gorivo, ugljovodonik po oštoj formuli C₁₀H₁₆), smešten u drugom stepenu, ubrzava raketu do hipersonične brzine.

Cirkon leti do cilja na visini od 30-40 km gde je otpor vazduha mali tako da se značajno povećava domet i brzina. Osnovna namena Cirkona je uništavanje neprijateljskih brodova različitih klasa (od fregata do nosača aviona), kao i kopnenih vojnih ciljeva u radijusu uništenja.

Brzinske karakteristike Cirkona (~10.200 km/h) čine ga nedostupnim za postojeće protivraketne odbrambene sisteme. Gotovo je nemoguće odbraniti se od takve rakete, kao i blagovremeno otkriti njeno lansiranje. ”Cirkon” se može lansirati iz univerzalnih brodskih lansera 3S14 (UKSK, Универсальный корабельный стрельбовый комплекс 3С14).

Planirano je da se izgradi 12 fregata 22350M (povećan deplasman), od kojih će svaka moći da nosi do 48 krstarećih raketa ”Kalibar”, ”Oniks” i ”Cirkon” (brodovi ”Projekta 22350” – do 16 krstarećih raketa ”Kalibar”, ”Oniks” i ”Cirkon”).

Pomorska verzija rakete ima domet od 1.000 km. Ova raketa može da leti na maksimalnoj visini od 28 km, a prema specifikacijama koje je predstavila Rusija, maksimalna brzina dostiže 9 maha [10.800 km/h ili 3 m/s].

Bojeva glava je teška između 300-400 kg. Osim što može biti naoružana konvencionalnom bojevom glavom, tj. visokim eksplozivom, Cirkon može da nosi nuklearnu bojevu glavu od 200 kt. Pomorska verzija je u upotrebi ne samo na ratnim brodovima, već je i deo naoružanja nekih novih ruskih podmornica.

Pre mnogo godina, gospodin Putin je najavio svetu šest „super oružja“ Rusije. Cirkon je jedno od šest najavljenih super oružja. Ruski stručnjaci kažu da projektil može potopiti američki nosač aviona i izbeći najsofisticiranije američke sisteme protivvazdušne odbrane.

Zbog svoje ogromne brzine, vazdušni pritisak ispred projektila stvara oblak plazme koji prima radio talase, čineći ga skoro nevidljivim za radarske sisteme. Veruje se da na hipersonične rakete poput Cirkona nijedna zemlja na svetu, trenutno, nema adekvatan odgovor.

Kako se očekuje, planirano je da hipersonične krstareće rakete ”Cirkon” namenjene za lansiranje sa podmornice budu uvedene u službu ruske mornarice 2025. godine, zajedno sa prvim redovnim nosačem – nuklearnom podmornicom projekta 885M ”Perm” izmenjenog dizajna.

TTK ”Cirkon”

• Dužina: 8-9,5 m.
• Prečnik: 600 mm
• Gorivo: Decilin (Т-10)
• Brzina: više od 8 Maha (6000-10.200 km/h odnosno 1650-2800 m/s)
• Maksimalni domet: do 1600 km
• Maksimalna operativna daljina: 135 do 270 nautičkih milja ili 250 do 500 km (po ameičkim podacima 540 nautičkih milja odnosno 1000 km)
• Visina leta: 28 km
• Sistem upravljanja: Inercijalna navigacija INS  (inertial navigation system) + samonavođena glava ARLGSN (Головка самонаведения, homing head).
• Bojeva glava mase 300-400 kg sa manje od 300 kg visokobrizantnog eksploziva (HE, high explosive) ili nuklearna taktička bojeva glava od 300 kilotona.