Ambicije španskih oružara: CB-51 i CB-52 CETME

Ako vam ove puške liče na svoj uzor, ”StG-44”, niste ni u kakvoj zabludi. Jurišna puška ”CB-52 CETME” je jedan od ne baš retkih primera kako dobar projekat može da bude žrtvovan zbog političkih i drugih interesa.

Jedna od država koja je imala izuzetnu korist od Versajskog sporazuma ali i od Drugog sv. rata, Španija, umela je dobro da materijalizuje svoju ”neutralnost”, pri čemu je njen vođa, Kaudiljo (Caudillo de España por la gracia de Dios – vođa Španije po milosti božjoj), provereni fašista, smrt dočekao u krevetu umesto u Nirnbergu, ako ni zbog čega drugog, ono zbog Gernike.

Jedan od retkih koji je zaista umeo da sedi na dvema stolicama; iako neutralan, slao je neke trupe na Istočni front, a zatim se, posle rata, okrenuo Americi. Pedesetih godina napravio je ekonomski bum (”Špansko ekonomsko čudo”) koje je potrajalo do 1973. godine (prva velika svetska naftna kriza).

Španiju je svrstao u red srednje bogatih zemalja. Dobri poznavaoci oružja, a naši čitaoci svakako to jesu, mogu da se uvere, čitajući razne enciklopedije naoružanja, da je Španija bila izuzetno sposoban proizvođač oružja, pri čemu su brojni modeli, posebno kratkih cevi, kopirani u desetinama zemalja, doživljavajući i kopije od kopija.

Inače, organizovana vojna industrija u Španiji pojavila se tek u vreme Karlosa Trećeg. Naglo se razvijajući, krajem XIX veka postala je jedna od najorganizovanijih vojnih industrija u Evropi pa i u svetu. To je bilo jedan od razloga što su Nemci otvarali ”izdvojena odeljenja” baš u Španiji,  ”tajno” se pripremajući za sledeći rat.

Kada su Nemci odbacili Versajski sporazum, njihovi naučnici su se sa svojim izumima vratili u Nemačku. Međutim, po završetku Drugog sv. rata mnogi su doživeli različitu sudbinu, rasuvši se širom sveta. Nekima je bilo lakše da se opet vrate u Španiju, što zbog starih veza, što zbog jezika, ali i neutralnosti koja ih je štitila. 

Jedan od njih bio je veoma poznati Ludvig Forgrimler (Ludwig Vorgrimler), čovek čije se ime  vezuje za pojavu jurišne puške nazvane po istoimenom projektnom birou sa skraćenicom ”CETME” (Centro de Estudios Tecnicos de Materiales Especiales Centar za ispitivanje specijalnih materijala).

On je s grupom ”Mauzerovih” inžinjera prešao 1949. godine u Španiju. U Ovijedu, provincija Asturija, gde se nalazi sedište korporacije koja i danas uspešno radi proizvodeći jurišne puške i municiju, oni su potražili novu šansu – i dobili je.  

Kako je nastala CB-52?

Španci nisu napamet pokrenuli projekt jurišne puške ”CETME” jer su pored Nemaca, u periodu saradnje, bili u prilici da nauče mnogo i da se oprobaju u raznim eksperimentima. U tome je najdalje otišao artiljerijski oficir, poručnik Hoakin de la Galzada Bajo ( Joaquín de la Calsada-Bayo) koji je dizajnirao nekoliko primeraka jurišnih pušaka i mitraljeza koristeći različitu municiju.

Godine 1951. on je s kolegama u arsenalu La Korunja razvio najpre dve varijante automatske puške ”Fusil Asalto CB-51”. Obe varijante prošle su testove koji su otkrili nove mogućnosti ovog perspektivnog oružja. Tako je nastao projekt ”CB-52” s potpuno novim metkom, dizajniranim posebno za ovo oružje.

Oba projekta inicirana su dugim proučavanjem nemačkog ”srednjeg” metka (Mittelpatrone), sada već legendarnog 7,92 x 33 mm Kurz. Španska vojska pratila je ova ispitivanja i podržala je korišćenje ovog metka. Ubrzo se pojavila i modifikacija s metkom 7,92 x 40 mm, originalnog, španskog dizajna.

Ipak, trebalo je još mnogo toga uraditi da bi oružje zadovoljilo stroge armijske zahteve. Domet i preciznost nisu bili zadovoljavajući. Kupac je tražio da se ostvari pogodak na meti udaljenoj jedan kilometar, što ni ovaj, duži metak, nije mogao.

Glavnom konstruktoru bilo je lakše da promeni metak jer bi promene na samom oružju bile neznatne i lako izvodljive. Rešio je da za metak koji je označio kao ”Tip 52” iskoristi nemačku čauru za municiju 7,92x57mm (Mauzer). Spoljni prečnici poklapali su se s tačnošću od nekoliko stotih delova milmetra.

Taj španski metak trebalo je da se nađe između Mauzerovog i prethodnog, španskog 7,92×40 mm. Sam metak ”CB-52” imao je tačnu dimenziju 7.92 x 51 mm. Bio je nešto manjih dimenzija i slabijih karakteristika, što ga je svrstavalo u srednju klasu. Testiranja su pokazala ono što je kontruktor već znao –  da, generalno, sam dizajn oružja ne traži radikalne promene.

Ukupan izgled oružja je sačuvan, a novi projekat, kao razvojni deo prethodnog, dobio je oznaku ”Fusil Asalto CB-52” ili još i ”Jurišna Puška Kasalda Baio 1952 – Calsada Bayo arr. 1952”). Nova puška konačno je dobila dugu cev za metak 7,92 x 51mm. Regulator paljbe s tri pozicije prebačen je na desnu stranu sanduka, kao kod ”Ak-47”.

Ne samo po tome (jer je pušku lako bilo razlikovati od njenog uzora, ”StG-44”), ali to je bio i najuočljiviji detalj po kome se moglo žmureći i opipati razlika. Puška je koristila magacin s 30 metaka. Otvor za izbacivanje čaura bio je zaštićen poklopcem s oprugom. Nišani su bili podesivi jer je telo gasne komore moglo da posluži kao osnova za ugradnju mobilnog prednjeg nišana sa zaštitom u obliku slova U.

Zadnji deo sanduka napravljen je tako da je perspektivno na njega mogao da bude montiran preklopni kundak. Na ustima cevi nalazila se velika gasna kočnica koja je onemugućila ugradnju bajoneta.

Zato je donji deo gasnog cilindra napravljen glatko, bez ikakvih izbočina, a pitanje montaže bajoneta ostavljeno je za slučaj da puška uđe u ozbiljnu, završnu utakmicu za mesto u trupi. 

Arsenal u La Korunji je 1952. godine proizveo veliki broj opitnih pušaka ”CB-52”. Pri tom je Državna fabrika municije u Palenciji (u severnom delu Španije, na najkraćem putu između Francuske i Portugalije) dobila narudžbinu za proizvodnju probne serije originalnog metka 7,92 x 51mm, ”Tip 52”. Svi ovi proizvodi predati su istovremeno na temeljna fabrička i državna ispitivanja. 

Izveštaji tih komisija još nisu dostupni javnosti, ali ima indicija da je ova puška uspela da zadovolji naručioca traženim karakteristikama, pre svega dometom i preciznošću. Poznato je, nezavanično, da je bilo i nekih zamerki, kao što nije tajna da je oružje odbačeno iz principijelnih odluka komande, a ne zbog nedostataka. O čemu je reč?

Španci su na vreme počeli da se ”prestrojavaju” i približavaju NATO, pa je politička odluka da se žrtvuje svoje oružje radi unifikacije sa standardima NATO bila razumna, šta god mi mislili o nekorektnosti prema konstruktoru i njegovoj posvećenosti. Pedesetih godina industrija naoružanja SAD nametnula je novi metak 7,62 x 51mm ”T-65” kao standardni metak svih članica.

Forsiranje ovog kalibra dovelo je do negativnih posledica po oružje Bajoa, ali i usporilo istraživanja na planu malog kalibra za automarske puške, koji je, kako vidimo, danas standard. 

Posledice ”preletanja” bile su jasne. Od španskih konstruktora očekivalo se ili da napuste projekt ili da ga prilagode opet na novi metak. Puška ”Fusil Asalto CB-52” žrtvovana je radi višeg interesa i konstruktorima to nije bilo potrebno mnogo objašnjavati. Ako su i pokušali da prilagode svoju pušku, o tome podataka nema.

Međutim, španski oružari nisu sedeli skrštenih ruku, niti su dozvolili da ih obeshrabri ova odlluka. Vojsci su bili potrebni novi, savremenije dizajnirani modeli i to je prevagnulo. Koliko je poznato, sačuvan je jedan jedini primerak ovog ”uzaludno perspektivnog” oružja. On se nalazi u Istorijskom vojnom muzeju u La Korunji (Museo Historico Militar de La Coruna).

Pored njega nalaze se i dva prototipa njegovog prethodnika, ”CB-51” po jedan od svakog kalibra. Radna biografija tada već potpukovnika Hoakina Baja bila je ipak veoma uspešna jer su njegovi projekti bili značajni koraci u razvoju oružarske industrije. ”CETME” je danas veoma cenjena i poznata marka koja proizvodi municiju i nekoliko vrsta odličnih jurišnih pušaka, a španska industrija naoružanja svakako zaslužuje posebnu temu što ćemo u nekoj prilici i uraditi.