Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo već koristi američke F-16 i francuske Mirage 2000, ali njegova modernizacija još je daleko od završetka. Različiti tipovi aviona zahtevaju posebne sisteme održavanja, rezervne delove, obuku pilota i stalne isporuke naoružanja. Istovremeno, ruska avijacija nastavlja da koristi lovce i bombardere za napade sa udaljenosti, dok ukrajinski aerodromi ostaju izloženi raketnim i bespilotnim udarima.
Zbog toga Kijev pokušava da proširi flotu avionima koji mogu da koriste savremene rakete velikog dometa, ali i da deluju sa manjih, disperzovanih aerodroma. Švedski Gripen već dugo zauzima važno mesto u tim planovima, posebno zbog konstrukcije prilagođene brzoj pripremi za novi let. Posle višemesečnih pregovora, ukrajinski predsednik sada je izneo konkretnije očekivanje o dolasku prvih primeraka.
Zelenski očekuje prve Gripene u januaru ili februaru
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je 10. novembra u Kopenhagenu da bi prvi švedski lovci JAS 39 Gripen mogli da stignu u januaru ili februaru 2027. godine. Govoreći nakon razgovora sa liderima nordijskih i baltičkih država, naglasio je da Kijev traži ubrzanje isporuka i da se razgovori sa Stokholmom nastavljaju. Kako je preneo Interfaks Ukrajina, Zelenski je kao verovatniji termin pomenuo februar.
Reč je o avionima Gripen C/D iz postojećeg sastava švedskog ratnog vazduhoplovstva, a ne o novoproizvedenoj verziji Gripen E. Švedska je u maju najavila mogućnost donacije do 16 aviona C/D, zajedno sa naoružanjem, rezervnim delovima i podrškom za obuku. Zvanično saopštenje švedske vlade predviđa da prve letelice mogu da budu raspoložive tokom 2027, ali konkretan datum predaje još nije zvanično potvrđen.
Plan uključuje i obuku ukrajinskih pilota i tehničara, koja je već započeta u Švedskoj. Kako je pokazala i ranija analiza različitih verzija Gripena namenjenih Ukrajini, preuzimanje aviona predstavlja samo jedan deo mnogo složenijeg procesa. Potrebno je obezbediti zemaljsku opremu, rezervne motore, naoružanje i tehničke kapacitete za održavanje flote tokom borbenih operacija.
Novi Gripen E stiže tek od 2029. godine
Ukrajina je 30. juna potpisala sporazum o nabavci 16 novih lovaca Gripen E, čija je vrednost približno 2,54 milijarde dolara. Prema zvaničnom saopštenju kompanije Saab, isporuke švedskoj Agenciji za odbrambene nabavke planirane su za period od 2029. do 2030. godine. Ukrajina će tako početkom naredne godine moći da računa na starije C/D, dok će modernija verzija sa radarom AESA i unapređenom avionikom stići znatno kasnije.
Gripen E predstavlja temeljnu modernizaciju švedskog lovca, sa snažnijim motorom, većom količinom goriva, savremenijim elektronskim sistemima i proširenim mogućnostima upotrebe naoružanja. Međutim, prednost Gripena C/D za Ukrajinu jeste činjenica da se radi o već razvijenoj i operativno korišćenoj platformi, koja takođe može da nosi savremene rakete vazduh-vazduh. To omogućava ranije uvođenje švedskih aviona u ukrajinsku flotu, bez čekanja završetka proizvodnje novih primeraka.
Meteor protiv ruskih Su-34 i Su-35
Jedno od glavnih očekivanja Kijeva odnosi se na mogućnost upotrebe rakete Meteor, namenjene borbi protiv vazdušnih ciljeva na velikim udaljenostima. Švedska je potvrdila da paket naoružanja može da obuhvati Meteor, dok je ministar odbrane Pol Džonson početkom jula najavio isporuku raketnih sposobnosti velikog dometa uz Gripene. Takva kombinacija već je detaljno razmatrana zbog mogućnosti ugrožavanja ruskih aviona koji lansiraju klizeće bombe.
Meteor koristi nabojno-mlazni motor sa regulisanim potiskom, zahvaljujući kojem zadržava znatnu energiju tokom završnog dela leta. To je važno prilikom gađanja aviona koji se udaljava velikom brzinom ili pokušava da izbegne raketu manevrisanjem. Ukrajina računa da bi takvo naoružanje moglo da ugrozi ruske Su-34 pre izbacivanja klizećih bombi ili da njihove posade primora na lansiranje sa većih udaljenosti.
Međutim, ruska avijacija već koristi bombe sa modulima UMPK povećanog dometa, kao i novije projektile iz porodice UMPB. Su-34 pritom mogu da deluju uz zaštitu lovaca Su-35, naoružanih raketama R-37M velikog dometa i novijim raketama R-77M, koje su tokom novembra ponovo prikazane na operativnim avionima. Pored karakteristika samih raketa, ishod eventualnog susreta zavisio bi od radarskog otkrivanja, elektronskog ratovanja, položaja zemaljske protivvazdušne odbrane i podrške drugih vazduhoplovnih sistema.
Švedska konstrukcija prilagođena razmeštanju van velikih baza
Gripen C/D ima još jednu osobinu značajnu za ukrajinske uslove: projektovan je za upotrebu sa kratkih pista, pomoćnih aerodroma i pripremljenih deonica puteva. Švedska doktrina disperzovanog baziranja podrazumeva brzo premeštanje aviona i njihovo održavanje uz relativno malu zemaljsku ekipu. Mogućnost korišćenja autoputeva kao alternativnih poletno-sletnih staza zato se od početka navodi kao jedan od glavnih razloga ukrajinskog interesovanja.
Takva organizacija može da oteža ruskim snagama pronalaženje i napad na sve lokacije na kojima se avioni nalaze, ali zahteva unapred pripremljene položaje, dopremanje goriva i naoružanja i organizovanu zaštitu. Kijev će istovremeno morati da održava postojeće F-16 i Mirage 2000, čije posade već izvršavaju zadatke protivvazdušne odbrane i presretanja bespilotnih letelica. Dolazak prvih švedskih aviona zato će pre svega proširiti izbor raspoloživih platformi, dok će njihov stvarni doprinos zavisiti od broja isporučenih letelica, količine raketa i brzine dostizanja borbene spremnosti.
