Velika pomorska vežba u istočnom Sredozemlju završena je potapanjem ratnog broda koji je decenijama služio u dve evropske mornarice. Grčka je za ispitivanje novog naoružanja odabrala rashodovanu fregatu, dok su u operaciji učestvovali izraelski raketni čamci, grčke podmornice, patrolni brodovi i vazduhoplovne snage. Završna faza vežbe zabeležena je kamerama, uključujući snimke neposrednih pogodaka i potonuća plovila.
Događaj je organizovan u trenutku kada Atina ubrzano modernizuje ratnu mornaricu i produbljuje vojno-tehničku saradnju sa Izraelom. Pored velikih fregata i podmornica, sve veću pažnju posvećuje manjim plovilima koja dobijaju precizno raketno naoružanje. Takva sredstva omogućavaju im izvođenje napada koji su ranije zahtevali angažovanje znatno većih brodova.
Vežba održana 21. oktobra u severnom delu Kritskog mora objedinjavala je prijemna gađanja novih raketa i ispitivanje torpednog naoružanja. Grčko Ministarstvo odbrane objavilo je rezultate dva dana kasnije, uz snimke operacije. Posebno upečatljiv bio je završni udar ispod trupa fregate, nakon kojeg je brod nestao pod površinom mora.
Fregata Bubulina pogođena raketama, potom potopljena torpedom
Grčka ratna mornarica upotrebila je rashodovanu fregatu Bubulina (HS Bouboulina, F-463) kao cilj tokom zajedničke vežbe sa izraelskim pomorskim snagama. Na brod su najpre ispaljene vođene rakete SPIKE izraelskog proizvođača Rafael, čime su provereni novi sistemi naoružanja ugrađeni na grčka plovila. Završni udar izvela je grčka podmornica, lansiranjem teškog torpeda SUT.
Na objavljenim snimcima vidi se prilazak projektila, eksplozija nakon pogotka i kasnije snažan podvodni udar. Torpedo je detonirao ispod broda, nakon čega je fregata izgubila sposobnost plutanja i potonula. Takvo dejstvo posebno je razorno jer eksplozija pod vodom izaziva snažan udarni talas koji opterećuje konstrukciju trupa.
Prema saopštenju grčke mornarice, u vežbi su učestvovale jedinice komandi fregata, podmornica, brzih raketnih čamaca, patrolnih brodova i podvodnih diverzanata. Angažovani su i mornarički helikopteri, sredstva grčkog ratnog vazduhoplovstva i dva izraelska raketna broda, čije su posade takođe izvele raketna gađanja. Celokupnu operaciju pratili su načelnik Generalštaba Grčke Dimitrios Hupis i komandant izraelske mornarice viceadmiral Ejal Harel.
SPIKE NLOS i ER2: Izraelske rakete na grčkim patrolnim brodovima
Glavni cilj vežbe bila su prijemna gađanja raketa SPIKE NLOS i SPIKE ER2, koje je Grčka nabavila od izraelske kompanije Rafael Advanced Defense Systems. SPIKE NLOS lansiran je sa topovnjače klase Mahitis, dok je manji SPIKE ER2 ispaljen sa brzog plovila za specijalne operacije Mark V. Obe rakete uspešno su pogodile predviđene ciljeve, čime je potvrđena ispravnost ugrađenih sistema i završena važna faza njihovog uvođenja u upotrebu.
SPIKE NLOS predstavlja višenamensku vođenu raketu namenjenu dejstvu po ciljevima koji nisu neposredno vidljivi sa mesta lansiranja. Pomorska verzija ima domet do 32 kilometra i koristi elektrooptičke i infracrvene senzore, uz mogućnost prenosa slike sa rakete do operatera tokom leta. Takav sistem omogućava korekciju putanje, izbor mete nakon lansiranja i prekid napada kada je to potrebno.
SPIKE ER2 je manji projektil, prilagođen lakim plovilima, sa dometom do deset kilometara kada se lansira sa površinske platforme. Koristi elektrooptičko navođenje i može da dejstvuje po manjim ratnim brodovima, plovilima i ciljevima na obali. Za razliku od velikih protivbrodskih raketa namenjenih uništavanju fregata i razarača, SPIKE prvenstveno proširuje udarnu sposobnost manjih pomorskih jedinica.
Osam grčkih brodova dobija novo raketno naoružanje
Grčka mornarica oprema četiri topovnjače klase Mahitis sistemom Typhoon MLS-NLOS, sa po osam raketa na svakom brodu. Njegova ugradnja zahtevala je uklanjanje krmenog protivavionskog topa Breda-Bofors kalibra 40 milimetara, čije je mesto zauzeo novi raketni lanser. Time plovila namenjena patroliranju i nadzoru dobijaju mogućnost preciznog dejstva na udaljenostima znatno većim od dometa prethodnog artiljerijskog naoružanja.
Dodatna četiri plovila Mark V dobijaju lansere Typhoon MLS-ER, sa po četiri rakete SPIKE ER2. Njihova ugradnja zahtevala je prepravke nadgrađa, jarbola i krmenog dela palube, kako bi mali brodovi mogli da koriste novi sistem bez značajnog narušavanja svojih osnovnih zadataka. Mark V je projektovan za brzo prebacivanje specijalnih jedinica, ali sa ovim naoružanjem može da obavlja i ograničene precizne udarne zadatke.
Nabavka predstavlja deo grčko-izraelskog sporazuma o raketama SPIKE vrednog približno 400 miliona dolara, zaključenog u aprilu 2023. godine. Sporazum obuhvata naoružanje za kopnenu vojsku, jurišne helikoptere AH-64 Apač i pomorska plovila. Američka vojska takođe ispituje SPIKE NLOS na lakim terenskim vozilima, što pokazuje koliko različitih platformi može da koristi isti osnovni raketni sistem.
Podmornica Tip 214 i torpedo SUT: Zašto je udar ispod broda toliko razoran?
Završni udar izvela je grčka podmornica klase Papanikolis, odnosno nemačkog projekta Tip 214HN. Ove dizel-električne podmornice koriste pogon nezavisan od atmosferskog vazduha, zasnovan na gorivnim ćelijama, što im omogućava dugotrajno kretanje pod vodom bez potrebe za čestim izranjanjem ili korišćenjem šnorkela. Grčka raspolaže sa četiri podmornice ove klase, koje predstavljaju najmoderniji deo njene podmorničke flote.
Za potapanje Bubuline upotrebljen je nemački teški torpedo SUT kalibra 533 milimetra, razvijen za borbu protiv površinskih brodova i podmornica. Koristi električni pogon, žično upravljanje i akustičko navođenje, a njegova bojeva glava sadrži približno 250 kilograma eksplozivnog punjenja. Detonacija ispod trupa posebno je opasna za površinske brodove jer udarni talas i nastala gasna šupljina mogu da izazovu velika konstrukciona oštećenja.
Grčka je u međuvremenu pokrenula i modernizaciju torpednog naoružanja svojih podmornica Tip 214, uključujući uvođenje savremenijih nemačkih torpeda DM2A4 SeaHake. Ovaj model ima veći domet, naprednije akustičke senzore i digitalni sistem upravljanja. Tokom vežbe kod Krita, međutim, demonstrirana je razorna moć postojećeg sistema SUT, koji se u grčkoj mornarici koristi već decenijama.
Potopljena fregata nekada je pripadala holandskoj mornarici
Bubulina je prvobitno izgrađena za Kraljevsku ratnu mornaricu Holandije, gde je od 1983. godine služila pod imenom HNLMS Pieter Florisz (F-826). Pripadala je klasi Kortenaer, poznatoj i kao Standard ili S-klasa fregata, namenjenoj protivpodmorničkoj borbi, zaštiti pomorskih sastava i opštim zadacima pratnje. Grčka ju je preuzela 2001. godine i uvrstila u klasu Eli, zajedno sa drugim polovnim holandskim fregatama.
Brod je iz grčke službe povučen 2013, nakon čega više nije imao operativnu ulogu. Njegova upotreba kao ploveće mete omogućila je izvođenje realnih raketnih i torpednih gađanja protiv trupa dimenzija i konstrukcije pravog ratnog broda. Za razliku od vežbi sa malim plutajućim ciljevima, ovakav postupak pruža znatno bolje uslove za posmatranje posledica udara na veći brod.
Zajednička grčko-izraelska vežba održana je u trenutku kada istočni Mediteran ponovo postaje poprište teritorijalnih i pomorskih sporova. Samo dan ranije, parlament u istočnoj Libiji ratifikovao je pomorski memorandum sa Turskom iz 2019. godine, kojem se Atina protivi zbog spornih granica pomorskih nadležnosti. Grčki i izraelski komandanti sastali su se tokom vežbe na fregati Psara, gde su razgovarali o bezbednosti pomorskih puteva, zajedničkim operacijama i daljem proširivanju vojne saradnje.
