Bugarska je uložila milijarde u nabavku američkih lovaca F-16 Block 70, računajući da će konačno završiti višedecenijsku upotrebu borbenih aviona sovjetskog porekla. Novi avioni već su stigli u zemlju, piloti prolaze obuku, a vazduhoplovna baza Graf Ignatijevo prilagođena je njihovom prihvatu. Međutim, kada se dogodi vanredna situacija u vazdušnom prostoru, politička odluka o modernizaciji i stvarna operativna spremnost nisu ista stvar.
Posebno je zanimljivo što je avion koji je odavno trebalo da bude povučen iz prve linije i dalje osnovni oslonac bugarskog borbenog dežurstva. Njegove mogućnosti često se procenjuju kroz poređenja sa savremenim zapadnim lovcima, mada se svakodnevni zadaci zaštite vazdušnog prostora znatno razlikuju od vazdušne borbe protiv tehnološki naprednog protivnika. Za presretanje putničkog aviona, njegovu identifikaciju i bezbedno sprovođenje do aerodroma presudni su spremnost posade, vreme reagovanja i ispravnost letelice.
Rasprave o tome koji avion zaslužuje mesto u bugarskoj floti postale su toliko oštre da je komandant ratnog vazduhoplovstva morao javno da odgovori kritičarima. Njegova poruka bila je neobično direktna za jednog visokog oficira, posebno zbog načina na koji je odbacio političko razvrstavanje vojne tehnike. Najnoviji incident pružio je konkretan primer onoga što je general pokušavao da objasni još pre nekoliko meseci.
MiG-29 ponovo poleteli po uzbuni zbog austrijskog putničkog aviona
Bugarsko ratno vazduhoplovstvo podiglo je 18. oktobra dežurne lovce MiG-29 nakon što je posada putničkog aviona Erbas A320 kompanije Austrian Airlines prijavila pretnju bombom. Let OS82 saobraćao je na liniji Tel Aviv–Beč, ali je tokom približavanja rumunskoj granici preusmeren prema Sofiji. Prema saopštenju bugarskog Ministarstva odbrane lovci su aktivirani u koordinaciji sa NATO Centrom za vazdušne operacije u Torehonu, u Španiji.
Na letu se nalazio 51 putnik i šest članova posade, a avion je tokom vanredne situacije emitovao transponderski kod 7700, koji označava opštu opasnost. Bugarski MiG-29 izvršili su propisane postupke identifikacije i pratili putničku letelicu do aerodroma Vasil Levski u Sofiji. Nakon sletanja putnici su iskrcani, dok su bezbednosne službe započele pregled aviona i proveru dojave.
Kompanija Austrian Airlines potvrdila je 19. oktobra da tokom pregleda aviona, putnika i posade nije pronađena nikakva opasnost. Putnici su potom nastavili putovanje prema Beču, a incident je završen bez povređenih. Za bugarsku vojnu avijaciju, međutim, događaj je imao dodatni značaj: još jednom je pokazao koji lovci zaista obavljaju dežurstvo u sistemu zaštite vazdušnog prostora.
„MiG-29 ili F-16? Oba, naravno! To su naši avioni, a ne političke zastave”
Komandant bugarskog ratnog vazduhoplovstva, general-major Nikolaj Rusev, još krajem maja javno je reagovao na kritike upućene nastavku korišćenja sovjetskih lovaca. Njegova objava na društvenim mrežama izazvala je veliku pažnju bugarske javnosti, prvenstveno zbog otvorenog odbacivanja političkih podela oko vojne tehnike. Rusev je poručio da piloti i tehničari nemaju obavezu da vole ili mrze neki avion zbog zemlje u kojoj je proizveden.
„MiG-29 ili F-16? I jedan i drugi, brate mili, i jedan i drugi!”, napisao je general, koristeći poznati bugarsku šaljivu doskočicu poreklom iz narodnog vica „deda pope”. Naglasio je da su oba tipa aviona bugarsko vlasništvo, plaćeno novcem građana, zbog čega vojska mora da ih održava i koristi dok god raspolažu potrebnim tehničkim resursima. Prema njegovim rečima, MiG-29 nastaviće da leti koliko bude potrebno, dok će F-16 preuzeti borbeno dežurstvo kada za to bude spreman.
Posebno oštar bio je prema kritičarima koji su insistirali na prevremenom povlačenju MiG-29 isključivo zbog njihovog sovjetskog porekla. Takav pristup Rusev je ocenio kao političko mešanje NGO i političara u stručna pitanja vojne avijacije, ističući da zadatak pilota nije da odlučuje kojoj političkoj strani pripada proizvođač njegovog aviona. Nepunih pet meseci kasnije upravo su MiG-29 ponovo izvršili zadatak zbog kojeg ih general uporno nastoji da zadrži u službi.
„Mi ne pripadamo strankama niti nevladinim organizacijama, a ne zanimaju nas ni trenutna posrtanja niti kolebanja mentalno nestabilnih pojedinaca! Bilo da je reč o raznim političarima ili ’poznavaocima’… Ukratko – mi nismo robovi ideologija! MiG-29 ili F-16? I jedan i drugi, deda pope, i jedan i drugi! To su bugarski avioni, plaćeni javnim novcem! Naš posao je da ih održavamo u ispravnom stanju i koristimo ih do kraja njihovog životnog veka, baš kao što to rade i sve druge evropske zemlje!
MiG-29 će leteti koliko god bude potrebno, a F-16 će biti u službi kada bude spreman. Svima nam je odavno jasno zašto postoji tolika mržnja i zloba isključivo prema avionu MiG-29, a ne prema bilo kojoj drugoj, takođe staroj, ali i dalje pouzdanoj opremi, zar ne?! Ali, preživeli smo i to.”, izjavio je komandant bugarskog ratnog vazduhoplovstva.
Osam novih F-16 već je u Bugarskoj, ali nedostaje bitna oprema
Bugarska je do kraja 2025. preuzela prvu grupu od osam američkih lovaca F-16 Block 70, proizvedenih u kompaniji Lokid Martin. Avioni su raspoređeni u vazduhoplovnoj bazi Graf Ignatijevo, gde se koriste za obuku pilota, upoznavanje sa novim sistemima i zajedničke aktivnosti sa savezničkim snagama. Prema podacima koje je general Rusev izneo početkom septembra, bugarski F-16 do tada su ostvarili približno 700 sati leta.
Međutim, komandant je tada otkrio i ozbiljan nedostatak: na isporučenim avionima još nisu bili ugrađeni predviđeni sistemi za samozaštitu i upozoravanje na pretnje. Takva oprema neophodna je za potpuno izvršavanje borbenih zadataka, posebno u uslovima mogućeg dejstva protivničkih radara i raketnih sistema. Rusev je izjavio da Bugarska očekuje početak ugradnje tokom 2027. godine, ali nije mogao da objasni zašto oprema nije isporučena zajedno sa avionima.
Problem nije samo tehnički. Početkom septembra Bugarska je imala osam obučenih pilota za F-16, dok je plan predviđao povećanje njihovog broja na 11 do kraja godine i 15 do aprila 2027. godine. Dana 16. oktobra Rusev je ponovo potvrdio da novi avioni aktivno lete i učestvuju u izviđačkim zadacima, ali da još nisu preuzeli stalno borbeno dežurstvo.
MiG-29 izvršava zadatak koji se od njega traži
Bugarski MiG-29 uvedeni su u naoružanje 1989. godine, neposredno pred raspad Varšavskog ugovora. Reč je o dvomotornim lovcima razvijenim za ostvarivanje prevlasti u vazduhu i zaštitu sopstvenih snaga od protivničke avijacije. Dva motora Klimov RD-33, radar N019 i optičko-infracrveni sistem za otkrivanje ciljeva omogućavali su im veoma dobre borbene sposobnosti za vreme u kojem su nastali.
Posebnu prednost predstavljao je sistem za pasivno otkrivanje ciljeva, koji pilotu omogućava da u određenim uslovima pronađe protivnički avion bez uključivanja sopstvenog radara. U kombinaciji sa raketama kratkog dometa R-73 i nišanom na pilotskoj kacigi, MiG-29 imao je značajne mogućnosti u bliskoj vazdušnoj borbi. Međutim, originalni radari i elektronika bugarskih primeraka danas zaostaju za savremenim sistemima za borbu na velikim udaljenostima.
Kod zadataka zaštite vazdušnog prostora presudna je drugačija kombinacija sposobnosti. Lovac mora brzo da poleti, stigne do zadate tačke, identifikuje nepoznatu letelicu i izvrši naređenja zemaljske kontrole, bez obzira na to da li je reč o izgubljenom kontaktu sa putničkim avionom, neovlašćenom ulasku u vazdušni prostor ili mogućoj bezbednosnoj pretnji. MiG-29 je i dalje sposoban za takve zadatke, što je bugarsko ratno vazduhoplovstvo tokom 2026. pokazalo više puta.
Nije prvi put: MiG-29 je u junu presreo avion koji je prijavio otmicu
Dana 30. juna bugarsko ratno vazduhoplovstvo aktiviralo je dežurni MiG-29 nakon što je avion Erbas A320 emitovao transponderski kod 7500, koji označava nezakonito ometanje leta, uključujući moguću otmicu. Lovac je poleteo iz 3. vazduhoplovne baze u 13.54, a putnički avion, koji je pristizao iz pravca Rumunije, presreo je svega nekoliko minuta kasnije. Bugarski pilot izvršio je identifikaciju i pratio letelicu kroz nacionalni vazdušni prostor.
Operacija je sprovedena u koordinaciji sa NATO centrom u Torehonu, dok su dva turska F-16 podignuta radi preuzimanja pratnje nakon što avion napusti Bugarsku. Bugarsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je MiG-29 izvršio zadatak prema predviđenim postupcima i bez problema. Putnička letelica napustila je bugarski vazdušni prostor u 14.14 časova.
Dva incidenta u razmaku od nepunih četiri meseca pokazala su da bugarski lovci sovjetskog porekla nisu samo avioni koji se povremeno pojavljuju na aeromitingu. Oni i dalje izvršavaju zadatke u okviru integrisanog sistema protivvazdušne odbrane NATO-a, uz koordinaciju sa savezničkim jedinicama. Pritom njihova uspešna upotreba ne govori da su tehnički ravnopravni novim F-16, već da i stariji borbeni avion može ostati operativno koristan kada poseduje ispravne sisteme i obučene posade.
Druga grupa američkih F-16 kasni do 2030. godine
Sofija je svojevremeno naručila ukupno 16 lovaca F-16 Block 70, raspoređenih u dve grupe od po osam aviona. Međutim, američki proizvođač obavestio je bugarsko Ministarstvo odbrane 14. avgusta da bi isporuka druge grupe mogla da bude odložena do 2030. godine zbog problema u proizvodnji. To predstavlja značajno pomeranje u odnosu na prvobitni plan, prema kojem su avioni trebalo da stignu tokom 2027. godine.
O tom problemu smo detaljno pisali još 28. avgusta, kada smo analizirali neuspešne pokušaje Sofije da nabavi polovne zapadne lovce kao privremenu zamenu za MiG-29. Bugarski ministar odbrane Dimitar Stojanov tada je potvrdio da SAD nisu ponudile odgovarajuće polovne F-16, dok razgovori sa Švedskom o Gripenima nisu dali rezultat. Bugarska je zbog toga nastavila da traži načine za održavanje postojeće flote.
U septembru je otvorena i nova mogućnost: Sofija je Holandiji uputila zahtev za iznajmljivanje do osam polovnih F-16, koji bi se koristili do 2030. godine. Reč je o pokušaju da se premosti period između sadašnje situacije i isporuke preostalih američkih aviona. Prema saopštenju bugarskog Ministarstva odbrane od 11. septembra, odgovor holandske strane tada se još očekivao. BTA
Istovremeno, održavanje MiG-29 postaje sve složenije zbog smanjivanja raspoloživih zaliha rezervnih delova i motora RD-33 usled sankcija upravo EU čiji je Bugarska član. General Rusev je 16. oktobra potvrdio da Poljska ostaje jedini trenutno raspoloživ izvor delova i usluga održavanja za bugarske lovce ovog tipa. Prema njegovoj proceni, MiG-29 mogli bi da ostanu u upotrebi do isteka preostalog resursa, približno 2030. godine, ili do njihovog potpunog zamenjivanja novom eskadrilom.
F-16 Block 70 donosi noviju tehnologiju, ali MiG-29 obavlja posao
Nema dileme da novi F-16 Block 70 donosi savremenije mogućnosti od prvobitnih bugarskih MiG-29. Njegov radar AN/APG-83 sa aktivnom elektronski skeniranom antenskom rešetkom omogućava naprednije otkrivanje i praćenje ciljeva, dok digitalna avionika, savremeni sistemi za razmenu podataka i rakete AIM-120 omogućavaju efikasniju borbu na većim udaljenostima. Osim toga, F-16 predstavlja višenamenski avion sa širokim izborom preciznog naoružanja za dejstvo po ciljevima na zemlji.
Međutim, kvalitet borbenog aviona ne može se meriti samo njegovom opremom. Za operativnu upotrebu neophodni su potpuno završena konfiguracija, odgovarajuća obuka pilota i tehničara, raspoloživi rezervni delovi i jasno definisani postupci borbenog dežurstva. Dok se svi ti uslovi ne ispune, ne samo da temeljno modrenizovane konstrukcije od pre pola veka, već i najnoviji avioni ostaju ograničeni u izvršavanju zadataka za koje su nabavljeni.
Upravo tu dolazimo do razlike koju smo već obradili u tekstu „Razlaz dva rivala Hladnog rata: Zašto je MiG-29 nestao sa scene, dok F-16 i dalje osvaja tržište?”. Američki F-16 nastavio je razvoj kroz nove generacije radara, elektronike i naoružanja, dok je MiG-29 u mnogim evropskim državama ostao ograničen na ranije konfiguracije. Međutim, sudbina jednog projekta na svetskom tržištu i njegova trenutna vrednost za konkretnog korisnika nisu isto pitanje.
Bugarska je 18. oktobra dobila još jedan praktičan odgovor. Kada je putnički avion sa 57 ljudi prijavio pretnju bombom, nisu poleteli modernizovani lovci sa novim radarima u bugarskoj floti, već MiG-29 koji već decenijama izvršavaju iste zadatke. Dok F-16 Block 70 ne preuzme borbeno dežurstvo, zaštita bugarskog vazdušnog prostora i dalje će zavisiti od tih aviona, njihovih pilota i tehničara koji uspevaju da ih održe u službi.
