Gotovo pola veka nakon prvog leta F-16, proizvodna linija ovog lovca i dalje izbacuje potpuno nove avione. Nisu namenjeni Ratnom vazduhoplovstvu SAD, koje je poslednje nove F-16 nabavilo pre više od dve decenije, već stranim kupcima koji u proverenu platformu sada dobijaju elektroniku kakva sa originalnim Fighting Falconom ima vrlo malo zajedničkog. Najnoviji primer stigao je iz Grinvila u Južnoj Karolini.
Lockheed Martin je 6. oktobra objavio da je prvi F-16 Block 72 namenjen Kraljevskom marokanskom ratnom vazduhoplovstvu uspešno obavio prvi let. Avion sada ulazi u program letnih ispitivanja koji prethodi predaji kupcu, više od sedam godina nakon što je Vašington odobrio marokansku nabavku.
Spolja se nije dogodila revolucija: silueta je i dalje ona koju F-16 nosi još od sedamdesetih. Ispod oplate, međutim, Block 72 dobio je novi radar, računare, prikaze u kabini, elektronske sisteme i konstrukcijski resurs koji treba da mu omogući službu duboko u drugoj polovini ovog veka. Upravo zato je zanimljivije pitanje koliko se novi avion zaista razlikuje od F-16 kakav poznajemo.
Block 70 i Block 72 razlikuje prvenstveno motor
Oznake Block 70 i Block 72 često stvaraju utisak da je reč o dve različite generacije F-16. U stvarnosti dele praktično isti paket avionike, senzora, kokpita i konstrukcijskih unapređenja, dok glavna razlika leži u pogonskoj grupi.
Block 70 koristi General Electric F110-GE-129, dok je marokanski Block 72 opremljen motorom Pratt & Whitney F100-PW-229. Oba pripadaju klasi potiska od približno 29.000 funti sa dopunskim sagorevanjem, pa izbor motora ne menja osnovnu borbenu filozofiju aviona.
Maroko je već koristio F-16C/D Block 52 sa motorima porodice F100, zbog čega zadržavanje Pratt & Whitney pogonske linije ima logističkog smisla. To znači poznatiju infrastrukturu, obuku i održavanje, umesto uvođenja potpuno nove porodice motora.
APG-83 je najveća promena ispod nosa
Najvažniji novi senzor je radar Northrop Grumman AN/APG-83 SABR sa aktivnom elektronski skeniranom antenom – AESA. Lockheed Martin navodi da radar koristi deo tehnologije i arhitekture razvijene za AESA radare F-22 i F-35, uz brže pretraživanje, istovremeno praćenje većeg broja ciljeva i znatno bolji rad u uslovima ometanja.
Block 72 dobija i novi modularni misijski računar, digitalnu arhitekturu avionike i veliki centralni kolor-displej dimenzija 6 x 8 inča. Pilot na njemu može da objedini radarsku sliku, podatke sa ciljničkog kontejnera, digitalne karte i taktičke informacije, umesto da ih razdvaja između više starijih instrumenata.
Paket uključuje i Auto-GCAS, sistem koji automatski izvlači avion iz putanje ka zemlji ukoliko proceni da pilot više nema dovoljno vremena za reakciju. Predviđena je integracija savremenih veza podataka, ciljničkih kontejnera, infracrvenog sistema za pretragu i praćenje i novog kompleta elektronske zaštite.
Novi F-16 projektovan je za 12.000 sati leta
Još jedna razlika ne vidi se ni na radaru ni u kokpitu. Novi Block 70/72 ima projektovani konstrukcijski vek od 12.000 sati, približno 50 odsto više od prvobitnog projektovanog resursa ranijih F-16.
To je jedan od glavnih razloga zbog kojih potpuno nov F-16 iz 2026. nije isto što i duboko modernizovan avion proizveden osamdesetih ili devedesetih. Kupac dobija novi trup sa dugim preostalim resursom, a Lockheed računa da će Block 70/72 ostati u upotrebi i tokom šezdesetih godina ovog veka.
Letne performanse nisu dramatično promenjene. F-16 ostaje jednomotorni laki višenamenski lovac brzine veće od Maha 2, maksimalne poletne mase oko 21,8 tona i sa devet spoljnih tačaka za naoružanje i opremu.
Maroko ostao lakši za 3,787 milijardi dolara
Američki Stejt department je još u martu 2019. odobrio moguću prodaju 25 novih F-16C/D Block 72 Maroku, zajedno sa 29 motora F100-PW-229, 26 radara APG-83, misijskim računarima, rezervnim delovima, opremom, obukom i logističkom podrškom. Maksimalna procenjena vrednost čitavog paketa iznosila je 3,787 milijardi dolara.
Prosta podela te sume sa 25 aviona daje oko 151,5 miliona dolara, ali to nije cena jednog F-16. Kao i u većini ugovora kada je vojna avijacija u pitanju i u američkim FMS obaveštenjima navedena suma obuhvata mnogo više od samih letelica, a konačna vrednost ugovora može biti niža od maksimalnog iznosa odobrenog Kongresu.
Maroko pritom ne uvodi potpuno novi tip aviona. Njegovo vazduhoplovstvo već koristi F-16C/D Block 52, a postojeća flota je predviđena za modernizaciju prema standardu bliskom F-16V, čime se smanjuje razlika između novih i starijih aviona.
F-16 protiv mnogo težih alžirskih Suhoja
Marokanska kupovina ne može se odvojiti od dugog rivalstva sa susednim Alžirom, ali poređenje samo prema veličini aviona ili prečniku radara malo govori o stvarnom odnosu snaga. Alžirski Su-30MKA je znatno veći dvomotorni lovac, sa većim doletom, većom količinom goriva i ozbiljnim kapacitetom za nošenje naoružanja, dok F-16 Block 72 odgovara AESA radarom, nešto modernijom digitalnom arhitekturom i manjim logističkim zahtevima.
Iako veći radar automatski ne donosi ogromnu prednost, Su-30MKA koristi veliku antenu radara Bars sa pasivnim elektronskim skeniranjem, dok je APG-83 fizički tri puta manji, ali pripada novijoj AESA generaciji i nudi drugačije mogućnosti formiranja snopa, otpornost na ometanje i istovremeni rad u više režima.
Dodatnu dimenziju donosi Su-57E. Rosteh je potvrdio da su izvozne isporuke Su-57 uveliko u toku, ali ruska strana javno nije imenovala prvog kupca. Alžir se u javnosti najčešće povezuje sa tim avionima, a tokom 2026. pojavili su se i brojni snimci Su-57 iznad Alžira.
F-35 ostaje sledeća velika marokanska ambicija
Interesovanje Maroka za F-35 pojavljuje se u njihovim i izraelskim izvorima još od 2021. godine , kada je tokom intenziviranja vojnih odnosa sa Izraelom otvoreno pitanje američkog odobrenja za prodaju. Takva kupovina bi Maroku donela sposobnosti koje Block 72 ne može da pruži, pre svega znatno nižu radarsku uočljivost i mnogo dublju fuziju senzora.
Do oktobra 2026. još nema javnog američkog obaveštenja Kongresu o odobrenoj prodaji F-35 Maroku. Noviji marokanski izvori se nadaju, ponovo pominju mogućnost buduće nabavke, ali je ona i dalje u domenu političkih razgovora i planova, za razliku od F-16 Block 72 koji je sada zaista poleteo.
Novi F-16 nije prelazni avion, a ni onaj koji treba tako olako otpisati kao tehnologiju prethodne generacije. Maroko dobija platformu čija aerodinamika ima preko 50 godina, ali čiji radar, elektronika, kokpit i konstrukcijski resurs pripadaju sasvim drugom vremenu – dovoljno modernu da ostane glavni borbeni avion zemlje dok se pitanje eventualnog F-35 ne reši politički i finansijski.
