Na prvim fotografijama lanseri su još bili u zelenoj šumskoj kamuflaži, ukrcani na vojne vozove negde u istočnoj Kini. Nekoliko dana kasnije isti sistemi pojavili su se stotinama, a moguće i hiljadama kilometara dalje, usred pustinje Gobi, sada potpuno prefarbani u žutu šemu prilagođenu terenu.
Na prvi pogled deluje kao obična promena boje. Suština vežbe bila je mnogo ozbiljnija. Kina nije proveravala samo koliko precizno HQ-9B može da gađa cilj, već koliko brzo čitava jedinica protivvazdušne odbrane dugog dometa može da napusti poznato područje, pređe ogroman deo zemlje, promeni izgled, rasporedi radare, komandna vozila i lansere i nastavi borbeni rad kao da je tamo oduvek bila.
Takva sposobnost postaje sve važnija u ratu u kojem su veliki radari i lanseri među prvim ciljevima izviđačkih satelita, dronova i raketa dugog dometa. PVO koja ostane na jednom mestu može imati odličan radar i rakete velikog dometa, ali istovremeno postaje predvidiv cilj. Mobilnost zato više nije dodatna prednost već osnovni uslov preživljavanja.
Vežba u Gobiju pokazala je kako Narodnooslobodilačka vojska pokušava da taj princip primeni na jedan od svojih glavnih sistema PVO dugog dometa.
HQ-9B je iz istočne Kine prebačen na drugi kraj zemlje
Jedinica pod komandom Istočnog teatra NOAK dobila je naređenje da se premesti na poligon u severozapadnoj Kini. Umesto dugotrajnog prebacivanja pojedinačnih vozila drumom, kompletna formacija brzo je pripremljena za železnički transport.
Lanseri, radarska vozila, komandni elementi i prateća tehnika ukrcani su na vojne vozove, nakon čega je jedinica krenula prema području vežbe. Sam transport bio je deo zadatka, jer formacija nije trebalo samo da stigne do poligona već da po dolasku bude sposobna da gotovo odmah nastavi borbeni rad.
Po iskrcavanju jedinice su se premestile prema unapred određenim položajima i rasporedile u modularne formacije. Tek tada je postao vidljiv jedan od najupečatljivijih detalja vežbe: sistemi HQ-9 koji su iz matične baze krenuli u zelenoj kamuflaži u Gobiju su se pojavili u pretežno žutoj boji.
Promena nije urađena radi fotografisanja. Bila je deo prilagođavanja potpuno drugačijem okruženju.
Veliki lanser može da promeni boju brže nego protivnik cilj
Mobilni sistem PVO dugog dometa ne postaje teško uočljiv samo zato što ima točkove. Lanser koji se iz zelenog područja premesti u svetlu pustinju i zadrži istu kamuflažu može biti vidljiv sa velike udaljenosti, posebno savremenim optičkim i elektrooptičkim sistemima izviđanja.
Isto važi za komandna vozila, radare i logističke elemente bez kojih raketni sistem ne može da funkcioniše.
Zato je promena vizuelnog potpisa bila sastavni deo raspoređivanja. Cilj je da protivnik, čak i kada zna da je jedinica stigla u određeni region, teže pronađe njene tačne položaje i pripremi napad.
Kamuflaža je samo jedan sloj zaštite. Mnogo važniji ostaju promena položaja, prikrivanje radara, rad u kratkim vremenskim intervalima, lažni položaji i razdvajanje elemenata sistema. Ipak, vežba je pokazala da se i naizgled jednostavne stvari, poput boje desetina velikih vozila, planiraju kao deo ukupne sposobnosti brzog premeštanja.
Kod sistema kao što je HQ-9B takva disciplina je posebno važna jer njegov veliki domet istovremeno znači da bi u pravom sukobu bio među prioritetnim ciljevima protivničkog vazduhoplovstva.
Domet od 300 kilometara malo znači ako radar bude pronađen prvi
HQ-9 predstavlja osnovu kineske protivvazdušne odbrane velikog dometa, dok novije verzije sistema mogu da dejstvuju protiv aviona, krstarećih i balističkih raketa. Nalazi se i našoj listi deset najnaprednijih sistema protivvazduhoplovne odbrane na svetu.
HQ-9B ima domet od približno 300 kilometara, što omogućava da relativno mali broj pravilno raspoređenih baterija pokrije veoma širok prostor. Takav domet je naročito značajan za zaštitu velikih vojnih baza, industrijskih područja, aerodroma i drugih objekata koje bi protivnik pokušao da napadne sa velike udaljenosti.
Veliki domet, međutim, automatski povećava i vrednost sistema kao cilja. Uništavanje jednog radara ili komandnog elementa može privremeno otvoriti koridor kroz koji zatim mogu da deluju avioni i rakete.
Kineska vežba je zato bila organizovana tako da jedinica ne rešava samo standardni zadatak otkrivanja i gađanja. Tokom raspoređivanja ubačivani su dodatni problemi, uključujući simulirano uznemiravanje dronovima, tehničke kvarove i potrebu za hitnim promenama položaja.
Specijalizovane ekipe morale su da rešavaju kvarove bez prekidanja rada ostatka formacije. Time se proveravalo da li cela baterija ili šira jedinica može da nastavi misiju čak i kada jedan deo sistema iznenada ispadne iz funkcije.
Vežba nije proveravala samo raketu, već čitavu jedinicu
Bojevo gađanje često privlači najveću pažnju jer završava lansiranjem rakete i pogotkom cilja. Za PVO jedinicu mnogo veći deo posla odvija se pre nego što raketa napusti kontejner.
Vozila moraju da stignu na položaj, radar da bude postavljen i povezan, komunikacije uspostavljene, komandni lanac funkcionalan, a lanseri raspoređeni tako da ne budu koncentrisani na jednoj tački. Sve to mora da se uradi dovoljno brzo da protivnik ne dobije vremena da locira formaciju dok je još u procesu postavljanja.
Vežba u Gobiju upravo je taj deo učinila centralnim. Jedinica koja svakodnevno deluje u istočnom delu Kine našla se u potpuno drugačijim klimatskim, geografskim i logističkim uslovima.
Pustinja donosi pesak, velike temperaturne razlike, ogromne otvorene prostore i sasvim drugačije zahteve za prikrivanje. Posade koje poznaju svaki prilaz svojoj matičnoj bazi odjednom moraju da rade na terenu na kojem ne mogu da se oslone na rutinu.
Takav prelazak iz poznatog u nepoznato mnogo je bliži realnom ratnom raspoređivanju nego vežba na istom poligonu koji jedinica koristi godinama.
Istočni teatar nije vezan samo za Tajvanski moreuz
Posebno je zanimljivo poreklo jedinice koja je učestvovala u vežbi. Komanda Istočnog teatra prvenstveno se povezuje sa kineskom istočnom obalom i operacijama oko Tajvanskog moreuza. To, međutim, ne znači da njene jedinice treba da ostanu trajno vezane za isti region.
Prebacivanje HQ-9 sa istoka na severozapad Kine pokazuje da se formacije protivvazdušne odbrane treniraju kao nacionalna rezerva koja može da pojača drugi pravac kada situacija to zahteva. U zemlji veličine Kine razdaljine između potencijalnih područja dejstva mere se hiljadama kilometara, pa sposobnost brzog premeštanja velikih PVO sistema postaje strateško pitanje.
Železnica u takvoj računici ima ogromnu vrednost. Teška vozila mogu da se prebace na velike udaljenosti bez trošenja resursa sopstvenog pogona, dok posade i oprema stižu zajedno i spremni za dalje raspoređivanje.
Sličan princip omogućava da jedinice sa jednog dela teritorije relativno brzo popune prazninu na drugom, umesto da svaka oblast mora trajno da poseduje maksimalan broj sistema.
Od železnice do Y-20
Kina istovremeno razvija i vazdušni deo iste sposobnosti. Program teškog transportnog aviona Y-20 značajno je povećao mogućnost NOAK da brzo prebacuje ljudstvo i opremu između udaljenih regiona zemlje, kao i prema inostranstvu.
Veliki sistemi poput kompletnog HQ-9 prirodno se efikasnije prebacuju železnicom kada vreme i infrastruktura to dozvoljavaju, ali strateška transportna avijacija omogućava da pojedini elementi, osoblje, rezervni delovi i drugi kritični tereti stignu mnogo brže.
Kombinacija železničkog, drumskog i vazdušnog transporta zato omogućava kineskoj vojsci da snage ne posmatra kao trajno zaključane za određeni vojni region. Za protivnika to komplikuje procenu raspoloživih kineskih kapaciteta. Broj sistema koji se u miru vidi na određenom pravcu ne mora odgovarati broju koji bi tamo mogao da se pojavi neposredno pre ili tokom sukoba.
Vežba sa HQ-9B u Gobiju upravo je demonstracija te mogućnosti. Raketa dometa stotinama kilometara jeste najvidljiviji deo sistema, ali prava poruka nije bila samo koliko daleko može da pogodi cilj. Mnogo je važnije bilo pokazati koliko brzo kompletna protivvazdušna odbrana može da nestane sa jednog dela Kine i ponovo se pojavi na sasvim drugom terenu, spremna da nastavi borbeni rad.
