Program MQ-25A Stingray konačno je prešao granicu koja godinama deli razvojni projekat od stvarne proizvodnje. Američka mornarica potpisala je sa Boingom prvi ugovor za početnu proizvodnju malim tempom, čime bespilotni tanker namenjen nosačima aviona ulazi u potpuno novu fazu.
Vrednost posla iznosi 562 miliona dolara. Novac nije namenjen novom demonstratoru niti još jednom razvojnom primerku, već prvoj proizvodnoj partiji aviona koje Mornarica namerava da uvede u flotu. Ipak, ugovor ne znači da će se Stingray uskoro pojaviti na palubama nosača.
Prve isporuke ove serije predviđene su za 2029. godinu. To je ipak veoma daleko od prvobitnog plana prema kome je MQ-25 trebalo da dostigne početnu operativnu sposobnost još 2024. godine. Program je u međuvremenu prošao kroz tehničke probleme, kašnjenja proizvodnje, poremećaje kod dobavljača i zastoj izazvan štrajkom radnika Boinga. Sada prvi put postoji ugovor za avione koji više nisu deo isključivo razvojnog programa.
Prva tri Stingraya i delovi za sledeća tri
Ugovor obuhvata tri MQ-25A iz prve partije LRIP, odnosno početne proizvodnje malim tempom. Istovremeno je obezbeđen novac za nabavku komponenti sa dugim rokovima proizvodnje za još tri aviona iz druge partije.
Boing očekuje ugovor za Lot 2 tokom 2027. godine. Kompanija navodi da je novom porudžbinom ukupan broj MQ-25A obuhvaćenih postojećim ugovorima dostigao 14.
Ta brojka ipak ne znači da američka Mornarica već dobija četrnaest operativnih tankera. Razvojni program obuhvata četiri inženjerska razvojna primerka, pet demonstratora sistema i test letelica i dva statička primerka namenjena ispitivanjima izdržljivosti na zemlji. Nova tri drona predstavljaju prvi korak ka stvarnoj proizvodnoj floti.
Američka mornarica trenutno planira ukupno 76 letelica MQ-25A, uključujući četiri razvojna i pet demonstracionih primeraka. Prema najnovijem saopštenju Mornarice, sedam testnih dronova trenutno se nalazi u različitim fazama proizvodnje u pogonima Boinga u Sent Luisu i Maskutahu u Ilinoisu.
Proizvodnja je počela, testiranje nije završeno
Najvažniji razvojni događaj dogodio se 25. aprila ove godine, kada je prvi reprezentativni MQ-25A poleteo iz Boingovog pogona na aerodromu MidAmerica u Ilinoisu. Let je trajao približno dva sata. Avionom su sa zemlje upravljali operateri Mornarice i Boinga preko komandne stanice MD-5, proveravajući osnovne komande leta, rad motora i ponašanje letelice.
Već 19. maja program je dobio odobrenje u američkoj klasifikaciji nazvano Milestone C, što je Pentagonu omogućilo da pređe sa razvoja na početnu proizvodnju. Ugovor potpisan u septembru predstavlja realizaciju te odluke. Treba, međutim, razlikovati početak proizvodnje od završetka razvoja. Letni test program će se nastaviti paralelno sa izradom prvih proizvodnih dronova, a upravo je takav pristup ranije privukao pažnju američkih kontrolnih institucija.
Poslednji pregled Kongresne istraživačke službe navodi procenu Pentagona da bi početna operativna sposobnost mogla biti dostignuta tokom 2029. godine. U istom dokumentu navode se tehnički rizici, problemi u proizvodnji, izmene proizvodnog plana i štrajk kao faktori koji su pomerili rokove. Ukupna procenjena vrednost nabavnog programa porasla je na oko 19,4 milijarde dolara. Every CRS Report
Zašto je američkoj mornarici potreban bespilotni tanker
Stingray nema zadatak da zameni F/A-18E/F ili F-35C u borbi. Njegova osnovna uloga je daleko manje atraktivna, ali veoma važna za funkcionisanje vazduhoplovne grupe nosača.
Američki Super Horneti trenutno deo svojih naleta troše kao leteće cisterne za druge avione. Za taj posao nose spoljne rezervoare i sistem za pretakanje goriva, čime se borbeni avion pretvara u tanker i istovremeno troši njegov ograničeni životni vek.
Dron MQ-25A treba da preuzme taj posao.
Zahtev Mornarice SAD predviđa da Stingray može da preda najmanje 6,35 tona goriva, na udaljenosti od 926 kilometara od nosača. Time se F/A-18E/F vraćaju zadacima zbog kojih su i kupljeni, dok F-35C, Growler i drugi avioni vazduhoplovne grupe dobijaju mogućnost da duže ostanu u vazduhu i deluju dalje od svog matičnog broda.
U potencijalnom sukobu protiv iole ozbiljnije vojne sile, upravo ta udaljenost postaje važna kada nosač mora da ostane dalje od obale i protivbrodskih sistema velikog dometa.
Nosači se već pripremaju
Zanimljiv deo čitavog programa jeste činjenica da infrastruktura na nosačima napreduje brže od same letelice. Još u januaru 2025. pisali smo o tadašnjoj najavi viceadmirala Danijela Čivera da će MQ-25 poleteti tokom te godine i da će već 2026. početi integracija na nosačima aviona. Taj rok ipak nije dostignut. Tek početkom 2026. prvi reprezentativni primerak završio je autonomno rulanje, o čemu smo pisali 31. januara.
Prvi let usledio je 25. aprila, dok je tokom leta USS Theodore Roosevelt postao prvi nosač sa potpuno operativnim Centrom za bespilotno vazdušno ratovanje UAWC namenjenim upravo upravljanju budućim MQ-25A. O tom neobičnom raskoraku pisali smo u avgustu: nosač i komandna infrastruktura bili su spremni, dok je početna operativna sposobnost samog Stingraya već bila pomerena na 2029. godinu.
Ugovor od 562 miliona dolara sada zatvara još jednu etapu te priče. Posle demonstratora, autonomnog rulanja, prvog leta, odobrenja i pripreme nosača, MQ-25A je konačno ušao u proizvodnju. Prva tri proizvodna Stingraya, međutim, neće početi da stižu američkoj mornarici pre 2029. godine, gotovo pet godina nakon roka koji je Vašington postavio kada je Boingu 2018. poverio razvoj prve operativne američke bespilotne letelice namenjene redovnom radu sa nosača aviona.
Razvoj MQ-25A posebno pratimo jer je u pitanju prva bespilotna letelica u istoriji koja je uspešno dopunila drugi avion gorivom u letu, što je demonstrator Stingray uradio sa F/A-18 Super Hornetom 2021. godine. Istovremeno, to je prvi bespilotni tanker na svetu projektovan za redovne operacije sa nosača aviona, uključujući katapultiranje, sletanje i rad u istoj vazduhoplovnoj grupi sa avionima sa posadom.
