Vašington želi da Saudijskoj Arabiji proda jedan od najosetljivijih američkih borbenih sistema, ali upravo američke obaveštajne službe upozoravaju da bi takav posao mogao otvoriti vrata problemu koji godinama pokušavaju da spreče. U njegovom središtu nije Rijad, već Peking.
Stejt department je 17. septembra odobrio moguću prodaju 48 lovaca F-35A Saudijskoj Arabiji, zajedno sa 49 motora F135, rezervnim delovima, softverom, kriptografskom opremom, podrškom za elektronsko ratovanje, obukom i pratećom infrastrukturom. Procena maksimalne vrednosti čitavog paketa iznosi 24,3 milijarde dolara.
Samo dan ranije Njujork tajms je objavio da američke obaveštajne službe u internim procenama upozoravaju na mogućnost da Kina preko svog prisustva u Saudijskoj Arabiji dođe do tehnologija povezanih sa F-35. Posebno detaljnu analizu navodno je izradila Pentagonova Obaveštajna agencija za odbranu, DIA.
Tako je nastala neobična situacija: dok jedan deo američkog sistema priprema najveći tehnološki skok saudijskog ratnog vazduhoplovstva poslednjih decenija, drugi pokušava da utvrdi kako sprečiti da se Kina približi avionima, njihovim bazama i infrastrukturi.
Ukoliko posao prođe kongresnu proceduru i na kraju bude realizovan, Saudijska Arabija postala bi druga država na Bliskom istoku sa F-35, posle Izraela. Isporuka bi, međutim, trajala godinama.
Problem nisu samo avioni već sve što ih okružuje
F-35 nije izolovana letelica koju je dovoljno zaključati u hangar. Sa avionom stižu sistemi za održavanje, kriptografska oprema, softver, baze podataka za elektronsko ratovanje, sistemi za planiranje misija, komunikaciona infrastruktura i veliki broj ljudi koji imaju različite nivoe pristupa, a upravo tu DIA vidi potencijalni problem.
Prema informacijama Njujork tajmsa, američki analitičari razmatrali su mogućnost kineskog pristupa saudijskim vojnim bazama i objektima u kojima bi se nalazili F-35. Pitanje nije samo da li bi kineski državljanin mogao fizički da priđe avionu, već kakav pristup kinesko vojno, obaveštajno ili tehničko osoblje ima široj saudijskoj infrastrukturi.
Posebno osetljive bile bi tehnologije povezane sa radarom, senzorima, elektronskim ratovanjem i prikupljanjem podataka. Veliki deo vrednosti F-35 upravo se nalazi u sposobnosti da različitim senzorima prikupi informacije, spoji ih u jedinstvenu sliku i podeli ih sa drugim platformama.
Huawei i ZTE pojavili se u obaveštajnoj proceni
Američka zabrinutost ide još dalje. DIA je, prema Njujork tajmsu, postavila pitanje da li bi Saudijska Arabija bila spremna da ukloni opremu kineskih kompanija Huawei i ZTE iz telekomunikacione infrastrukture povezane sa objektima u kojima bi se nalazili F-35.
Analitičari su navodno razmatrali i ograničavanje pristupa tim lokacijama isključivo na saudijsko i američko osoblje i odobrene izvođače.
Takvi zahtevi pokazali bi koliko prodaja F-35 prevazilazi običnu kupovinu borbenih aviona. Vašington bi praktično morao da dobije garancije ne samo o tome ko sme da održava letelice već i ko može da se približi komunikacionoj, računarskoj i drugoj infrastrukturi povezanoj sa njima.
Rijad se poslednjih godina istovremeno približava Kini na ekonomskom, tehnološkom i vojnom planu. Upravo ta politika održavanja snažnih odnosa i sa Vašingtonom i sa Pekingom postaje mnogo komplikovanija kada se u jednačini pojavi F-35.
Amerikanci su isti problem već imali sa Emiratima
Podsetimo, godinama je postojalo paralelno korišćenje F-35 i kineske opreme u civilnim telekomunikacionim mrežama više najbližih američkih saveznika poput Britanije, Južne Koreje, Italije, Holandije i Norveške. Ipak, ovo nije prvi put da kineske veze neke zalivske države komplikuju prodaju F-35.
Sličan problem pojavio se nakon što su Sjedinjene Države 2020. otvorile mogućnost prodaje aviona Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Američka strana tada je takođe insistirala na zaštiti tehnologije i izražavala zabrinutost zbog kineskog prisustva, telekomunikacione opreme i širih vojnih odnosa Abu Dabija i Pekinga.
Pregovori su se na kraju zaglavili, dok je UAE počeo da traži druge opcije za modernizaciju ratnog vazduhoplovstva.
Saudijski slučaj zato predstavlja svojevrsni test koliko je Vašington sada spreman da prihvati kinesko prisustvo u državama kojima istovremeno prodaje svoju najnapredniju vojnu tehnologiju.
Zašto je F-35 toliko osetljiv
Kompromitovanje tehnologija povezanih sa avionom F-35 predstavljalo bi posebno ozbiljan udarac za SAD, upravo zato što se američko ratno vazduhoplovstvo i veliki broj njihovih saveznika u ogromnoj meri oslanjaju na ovaj tip lovca.
Kina već serijski proizvodi dva različita lovca pete generacije, J-20 i J-35, dok istovremeno razvija dva programa lovaca šeste generacije čije se uvođenje u operativnu upotrebu očekuje već početkom tridesetih godina ovog veka.
Nasuprot tome, za SAD i saveznike F-35 će još dugo ostati jedini operativni lovac pete generacije. Sve do očekivanog uvođenja F-47 tokom četrdesetih godina ovog veka, Zapad neće raspolagati drugim serijski proizvedenim lovcem sličnog nivoa stelt karakteristika, senzora, elektronike i umreženosti.
Upravo zato bi svaki ozbiljniji prodor u tehnologije F-35 imao posledice koje daleko prevazilaze kompromitovanje jednog tipa aviona: pogodio bi centralni borbeni sistem na kojem počiva veliki deo zapadne vazdušne moći u narednim decenijama.
Vašington ipak nastavlja prodaju
Uprkos upozorenjima, Stejt department odlučio je da posao pošalje dalje u proceduru.
Saudijska Arabija zatražila je 48 F-35A, 48 ugrađenih i jedan rezervni motor F135-PW-100, kao i veliki paket opreme, rezervnih delova, simulatora, obuke, kriptografskih uređaja, softvera i tehničke podrške. Glavni izvođači bili bi Lockheed Martin i Pratt & Whitney.
Odobrenje Stejt departmenta još ne znači da su avioni prodati. Kongres sada ima mogućnost da razmatra transakciju, a konačni ugovor može imati drugačiju vrednost i sadržaj od maksimalnog paketa prijavljenog u američkoj notifikaciji.
Ukoliko posao ipak bude završen, Vašington će morati da pomiri dva interesa koji sada idu jedan protiv drugog: želi mnogo snažnije saudijsko ratno vazduhoplovstvo opremljeno američkim avionima, ali istovremeno želi da Rijad svoje sve razvijenije odnose sa Kinom drži dovoljno daleko od hangara u kojima će ti avioni stajati.
Ako Bog da… Šah-mat i gotovo.