Ruski udarni arsenal poslednjih godina menja se mnogo brže nego tradicionalni ciklusi razvoja raketnog naoružanja. Granica između bespilotne letelice, lutajuće municije i krstareće rakete postaje sve manje jasna, dok se konstrukcije koje su do juče služile kao mete ili pomoćna sredstva pretvaraju u borbene sisteme.
Iz Kijeva sada stiže upozorenje da se priprema još jedan korak u tom pravcu. Posebno je zanimljivo što Rusija već ima sistem koji pokazuje kako takav koncept može da izgleda u praksi.
Beskrestnov očekuje novu raketu za oko šest meseci
Sergij „Fleš“ Beskrestnov, ukrajinski stručnjak za radio-tehnologiju i savetnik Volodimira Zelenskog, tvrdi da ruska odbrambena industrija razvija novu klasu malih i jeftinih krstarećih raketa.
Prema njegovoj proceni, njihova brzina trebalo bi da bude između 500 i 750 kilometara na sat, dok bi prvi novi sistemi mogli da se pojave u borbenoj upotrebi za šest meseci.
Glavna odlika ne bi bila ekstremna brzina, već kombinacija niske cene, veoma malog profila leta i mogućnosti masovne proizvodnje.
Let na maloj visini otežava radarsko otkrivanje jer zakrivljenost Zemlje, reljef, šume, zgrade i drugi objekti skraćuju vreme tokom kojeg PVO može da prati cilj. Mobilne vatrene grupe, koje su se tek izveštile protiv sporijih propelerskih Geranja, dobijaju još manje vremena za reakciju.
Beskrestnov takav razvoj vidi kao nastavak evolucije koja je već dovela do mlaznih verzija porodice Geranj, raketa-dronova Banderolj, Dan-T, Dan-M, Gerbera-5…
Između Geranja i klasične krstareće rakete pojavljuje se nova niša
Rusiji za veliki broj ciljeva nije potrebna raketa klase H-101 ili Kalibar. Velike krstareće rakete nose snažne bojeve glave, imaju veliki domet i složene sisteme navođenja, ali su skupe i proizvodno zahtevne. Na drugoj strani nalaze se Geranji, mnogo jednostavniji i jeftiniji, ali sporiji i sa manjom bojevom glavom.
Mala mlazna krstareća raketa popunjava prostor između njih. Brzina od 500 do 750 kilometara na sat dovoljna je da ozbiljno skrati vreme reakcije PVO, dok pojednostavljena konstrukcija omogućava proizvodnju u količinama koje kod velikih strateških raketa nisu realne.
Takvo oružje može da se koristi protiv skladišta, železničkih čvorišta, komandnih mesta, logističkih objekata i drugih ciljeva za koje bi upotreba mnogo skuplje rakete bila nepotrebna.
Dan-T već hara
Ruski Dan-T pokazuje da takva kategorija oružja više nije samo projekat na crtežima. Sistem je nastao na osnovi bespilotne mete Dan-M, ali je pretvoren u udarnu platformu sa mlaznim pogonom. U sadašnjoj konfiguraciji navodi se domet od približno 450 do 500 kilometara i bojeva glava mase oko 135 kilograma.
Rosteh je Dan-T javno prikazao na međunarodnom aeromitingu El Alamejn u Egiptu, uz podatke da iza sistema već stoje stotine uspešnih borbenih lansiranja.
Za razliku od propelerskih lutajućih municija, Dan-T koristi kompaktni turbomlazni motor. Veća brzina skraćuje vreme tokom kojeg protivnička PVO može da otkrije cilj, klasifikuje ga, dodeli presretač i otvori vatru. Posle lansiranja sistem nastavlja let autonomno, bez potrebe za stalnom komandnom vezom sa operaterom.
Poseban profil leta namenjen prolasku kroz PVO
Rosteh navodi da Dan-T koristi poseban režim leta namenjen izbegavanju protivvazdušne odbrane. Detalji se drže u tajnosti, ali koncept podrazumeva izbor putanje, visine i prilaza koji otežavaju otkrivanje i presretanje.
Kod malog mlaznog sistema to ima posebnu vrednost. Cilj koji leti nisko i brzo može da se pojavi na radarskom horizontu tek kada se već nalazi relativno blizu objekta koji napada.
Kombinacija više tipova sredstava dodatno komplikuje odbranu. Sporiji Geranji, mlazni dronovi, Dan-T i klasične krstareće rakete prilaze različitim brzinama, visinama i putanjama, dok svaki cilj zauzima radarski kanal, pažnju posade i raspoloživu municiju.
Helikopter kao mobilni lanser
Jedna od zanimljivijih mogućnosti Dan-T proizlazi direktno iz njegovog porekla. Sistem za lansiranje prethodne mete Dan-M sa helikoptera testiran je još 2013. godine. Dva Mi-8MT prilagođena su za nošenje po dve letelice na spoljnim nosačima, a kasnije su prikazana i lansiranja iz vazduha.
Takav način upotrebe može lako da se prenese na Dan-T. Ruske oružane snage raspolažu sa približno 300 do 350 helikoptera porodice Mi-8/Mi-17 u različitim granama vojske. Nije potrebno da svaki dobije udarnu ulogu da bi se stvorio veliki broj potencijalnih tačaka lansiranja.
Vazdušno lansiranje donosi i tehničku prednost. Raketa počinje samostalni let već na određenoj visini i početnoj brzini, pa ne troši deo goriva na početno ubrzavanje i penjanje kao sistem lansiran sa zemlje. Nosač takođe može da promeni pravac prilaza i mesto lansiranja, otežavajući predviđanje pravca iz kojeg će se udar pojaviti.
Avion ili helikopter više nije vezan za jednu specijalizovanu raketu
Rosteh navodi da Dan-T može da bude prilagođen ruskim i stranim avionima i helikopterima. Takva fleksibilnost smanjuje zavisnost od posebnog lansera i omogućava da postojeće letelice služe kao mobilne tačke sa kojih se oružje otpušta daleko od cilja.
Posada nosača ne mora da ulazi u zonu protivvazdušne odbrane. Dan-T nakon lansiranja samostalno nastavlja prema zadatoj tački, dok se avion ili helikopter vraća ili preuzima sledeći zadatak.
Domet od nekoliko stotina kilometara omogućava da se udar izvodi iz dubine sopstvenog vazdušnog prostora.
Najveći problem za ukrajinsku PVO nije jedna raketa nego cena čitavog napada
Mala krstareća raketa ne mora da ima performanse H-101 da bi predstavljala ozbiljan problem. Presretač koji je obara i dalje mora da bude lansiran. Radar mora da je pronađe, sistem da je prati, a posada da joj dodeli kanal i municiju.
Ukoliko napadačka letelica košta višestruko manje od rakete koja je obara, odnos postaje nepovoljan čim broj ciljeva poraste.
Beskrestnov upravo na tome zasniva upozorenje o novom ruskom programu. Industrijski proizvedena mala raketa sa dovoljno velikom bojevom glavom i dometom od nekoliko stotina kilometara može da se troši na ciljeve za koje bi ranije bila potrebna mnogo skuplja municija.
Dan-T već nosi 135 kilograma eksplozivnog tereta i leti nekoliko stotina kilometara. Nova generacija o kojoj govori ukrajinski savetnik mogla bi da proširi isti princip kroz još jednostavniju proizvodnju, drugačije profile leta i veću količinu raspoloživih projektila.
Ruski razvoj u tom segmentu trenutno se ne završava pokušajem da napravi jednu što sposobniju raketu. Paralelno se pojavljuju sistemi različite cene, brzine i dometa koji mogu da se lansiraju sa zemlje, mora, aviona i helikoptera i da ulaze u isti talas udara.
