Iranska Revolucionarna garda objavila je snimak napada na američko bespilotno površinsko plovilo u blizini ulaza u Ormuski moreuz. Na snimku se vidi zapaljeno plovilo za koje Teheran tvrdi da je Saildrone Explorer korišćen za američko izviđanje i nadzor pomorskog saobraćaja.
Incident dolazi samo nekoliko dana nakon što je Iran došao u posed američkog autonomnog podvodnog vozila Anduril Dive-LD. Ovoga puta meta nije skupa podvodna platforma, već znatno jednostavnija i sporija bespilotna jedrilica koja je godinama predstavljala jedan od osnovnih elemenata američke mreže senzora u Persijskom zalivu.
IRGC navodi čak i broj plovila: 5838
Mornarica IRGC-a saopštila je da je pogođen Saildrone sa brojem trupa 5838 na ulazu u Ormuski moreuz. Teheran tvrdi da je plovilo izvodilo „agresivnu misiju“ i da će američki bespilotni sistemi koji budu ulazili u zonu pod iranskim nadzorom biti gađani.
Američka strana osporila je tvrdnju da je izgubila Saildrone. Neimenovani američki zvaničnik rekao je za Military Times da su sva američka plovila ovog tipa na broju i operativna. Objavljeni snimak potvrđuje da je pogođeno i zapaljeno plovilo karakterističnog izgleda, ali sam video ne omogućava proveru njegovog broja i tačne lokacije.
Saildrone Explorer nije nov u ovom području. Američka Peta flota počela je njegovo operativno testiranje u Persijskom zalivu još u januaru 2022. u okviru Task Force 59, jedinice formirane za povezivanje bespilotnih sistema i veštačke inteligencije u pomorskim operacijama.
Iran je iste godine već pokušao da preuzme jedan američki Explorer. Brod IRGC-a Šahid Bazijar zakačio je plovilo i počeo da ga vuče, ali ga je pustio nakon dolaska američkog patrolnog broda USS Thunderbolt i helikoptera MH-60.
Godinu dana na moru bez goriva
Explorer je dugačak sedam metara, ima krilo-jedro visoko pet metara i gaz od približno dva metra. Primarni pogon obezbeđuje vetar, dok solarni paneli napajaju elektroniku i komunikacione sisteme.
Prosečna brzina iznosi svega jedan do tri čvora. Upravo je ta mala brzina jedna od njegovih najvećih slabosti kada bude otkriven u području u kojem protivnik kontroliše površinu mora.
Prednost je potpuno drugačija. Saildrone navodi autonomiju veću od 12 meseci i praktično neograničen domet dok postoje odgovarajući vetar i sunčeva energija. Plovilo može da mesecima ostane u istoj oblasti bez posade, goriva i logističkog broda.
Oprema zavisi od konkretne konfiguracije, ali Explorer može da nosi AIS primopredajnik, satelitsku vezu, radare, kamere sa automatskim prepoznavanjem objekata i meteorološke i okeanografske senzore. Podaci se satelitskom vezom šalju operaterima na kopnu.
Američka mornarica koristila je ovakva plovila upravo kao dodatne „oči na vodi“. Saildrone može da pronađe i prati kontakte, a podatke zatim prosledi ratnim brodovima ili komandnom centru koji odlučuje da li cilj zahteva detaljnije praćenje.
Od male jedrilice do bespilotnog lovca na podmornice
Explorer je ujedno najmanji član porodice koja se poslednjih godina ubrzano pretvara iz civilne tehnologije za istraživanje okeana u ozbiljan vojni program.
Prošle godine smo pisali o znatno većem Saildrone Surveyoru. Ta platforma dugačka je oko 20 metara, teška približno 15 tona i dobila je sonar BlueSentry kompanije Thales Australia za otkrivanje i praćenje podmornica i podvodnih dronova.
Tokom jednog ispitivanja kod Kalifornije Surveyor je proveo 26 dana neprekidno na moru, kombinujući tiho kretanje sa sonarom namenjenim protivpodmorničkom nadzoru. Program je povezan i sa razvojem podvodnih sposobnosti SAD, Velike Britanije i Australije kroz AUKUS.
Saildrone je zatim u aprilu 2026. otišao mnogo dalje i predstavio Spectre, bespilotno plovilo veličine pravog ratnog broda.
Spectre je dug više od 50 metara, ima deplasman oko 250 tona i razvija se za protivpodmorničko ratovanje, izviđanje i borbene zadatke. Predviđene konfiguracije uključuju vučeni sonar CAPTAS-4 i prostor za kontejnerizovano naoružanje, uključujući lansere Mk 70.
Tako je ista kompanija od sedmometarske jedrilice Explorer, namenjene višemesečnom pasivnom nadzoru mora, stigla do projekta bespilotnog ratnog broda koji bi mogao da traži podmornice i nosi raketno naoružanje.
